ZLATNE MEDALJE ZA GRČKA ZANATSKA PIVA

Pobednici Svetske nagrade za pivo 2026. godine zvanično su objavljeni 12. avgusta, u Sprouston Manoru u Noriču (Velika Britanija), gde su se pivari, žiri i stručnjaci iz proizvodnje okupili kako bi proslavili još jednu izuzetnu godinu za globalnu industriju piva. Tri grčke pivare osvojile su zlatne medalje na ovom međunarodnom takmičenju, što je, do sada,  najbolji nastup grčkih proizvođača piva. Pivare "Pineos", "Nisos" i "Amusa" osvojile su titulu Zlatnog pobednika, najvišeg priznanja u svojim kategorijama. "Pineos" u kategoriji hmeljastog pilsnera, "Nisos" u kategoriji jakog portera i "Amusa" u kategoriji tropskog stauta.

Žiri Svetske nagrade za pivo je, 12. avgusta u Noriču (engleska grofovija Norfok), proglasio ovogodišnje pobednike i time je obeležena 20. godina takmičenja

Pilsner, porter i staut

Nagrađena pivara "Pineos" nalazi se u blizini Larise u Tesaliji i ona je osvojila prvo mesto u kategoriji hmeljastog pilsnera. Pivo je svetlo i gotovo bistro, sa dugotrajnom belom penom. Ukus je prvo sladak na ječmeni slad, a potom se stapa sa prepoznatljivim aromama blago gorkog hmelja i začina.

"Nisos", mala zanatska pivara sa kikladskog ostrva Tinos, osvojila je zlatnu medalju u kategoriji jakog portera za svoje pivo "7 Bofora". Nagrađeno pivo je jak baltički porter (7 % alkohola) vrlo tamne boje. Buke mu je na drvo i zemlju, a tri fina, pržena i karamelizovana slada skladno se kombinuju i daju bogatu teksturu jake arome na crnu čokoladu i kafu. Piva "Nisos" su nepasterizovana i oslanjaju se na prirodnu karbonizaciju. Inače, pivo "Nisos" se, od nedavno, lakše nalazi u većim atinskim samouslugama.
"Amusa", pivara koja se nalazi u Patrasu na Peloponezu, osvojila je zlatnu medalju u kategoriji tropskog stauta. Ovo tamno pivo, kremaste teksture i viskog sadržaja alkohola (7 %), odlikuje se voćnim notama i lakim ukusom vanile, a prženi i karamelizovani slad mu daje ukus čokoladnog sladoleda. Pivaru, koja je svojim pivima osvojila brojne nagrade, osnovao je Jorgos Danos, inženjer, kao hobi u svom podrumu, pre nego što je pokrenuo komercijalnu proizvodnju.

Pored "Amuse", Patras ima i istorijsku pivaru "Mamos" koja se pre desetak godina uspešno vratila na tržište. Za njihov kvalitetni pilsner, nova proizvodnja je igrala na kartu nostalgije i flaše upravo nalikuju prvobitnom dizajnu iz vremena osnivača Petrosa Mamosa.

Degustacija piva započinje posmatranjem boje, potom procenjivanjem njegovog mirisa i, na kraju, procenjivanjem ukusa na čitavom jeziku, kao i na tvrdom i mekom nepcu

Zanatske mikropivare
Od Krita preko Kiklada, sve do severne Grčke, zanatske pivare preobrazile su pivsku scenu zemlje pivima nadahnutim lokalnim sastojcima, regionalnim tradicijama i obnovljenoj ambicija u proizvodnji piva. Do pre dve decenije, grčki ljubitelji piva pili su nemačka, belgijska, holandska i irska piva, prepoznatljivih karaktera i duboko ukorenjenih u lokalnim tradicijama i kulturama iz kojih su dolazila. Moda zanatskih piva, započeta 90-ih godina, osvojila je veliki broj zemalja i lagano je stigla i u Grčku. Desetine nezavisnih mikropivara počele su da proizvode različita piva, oslanjajući se na već postojeće tradicije.
Iako se veruje da su drevni Tračani i Makedonci pravili alkoholno piće na bazi ječma koje su klasični Atinjani odbacili kao varvarsko piće, zvaničan dolazak piva u modernu Grčku zbio se mnogo kasnije. Prekretnica je 1833. godine kada je bavarski princ Oton izabran za prvog kralja novonastale grčke države. Oton je sa sobom doneo poštovanje prema pivu, pomažući u uvođenju tradicije pivarstva u svoje novo kraljevstvo.
Male pivare počele su postepeno da se pojavljuju širom Grčke pre nego što je jedno ime počelo da vlada industrijom – Fiks. Johan Karl Fiks, osnovao je pivaru 1864. godine i, vrlo brzo, postao snabdevač kraljevskog dvora. Na samom početku 20. veka, osnivanjem pivare "Mamos", Patras se pojavio kao još jedan važan centar pivarstva. Veliko rivalstvo "Fiksa" i "Mamosa" pomoglo je ranom rastu industrije, ali politička previranja i decenije ekonomske nesigurnosti zaustavile su taj zamah. Mnoge grčke pivare su prestale sa radom, dok su multinacionalne pivarske kompanije ušle na tržište i počele da vladaju njime.
Do sredine 90-ih godina prošlog veka, naručivanje piva u Grčkoj nije zahtevalo mnogo više od izbora boje flaše. Bilo je malo pravog izbora. Sve se promenilo 1997. godine kada je u Komotiniju, na severoistoku Grčke, osnovana pivara "Makedonska Trakija". Godinu dana kasnije lansirala je "Vergina", prvo pivo proizvedeno u potpunosti u Grčkoj.

U isto vreme, otvorena je i prva grčka mikropivara, ali to nije dalo nikakav zamah industriji zanatskog piva. U narednih dvanaest godina otvoreno je samo još pet mikropivara. Prema grčkom zakonu, pivare se označavaju kao "mikropivare" kada je proizvodnja manja od 200.000 hektolitara godišnje. Promenu u pristupu potrošnji donele su godine velike ekonomske krize kada je porasla potražnja za grčkim proizvodima kao podrška lokalnoj privredi. Tako se broj mikropivara počeo da povećava, da bi danas dostigao oko 120. Velike grčke pivare nisu zaostajale za ovim trendom i, da bi ograničile konkurenciju, izbacile su na tržište nova piva sa grčkim imenima. Taj potez se pokazao mudrim, jer je povećao zainteresovanost Grka za pivo, a time i potrošnju piva.

2009. godine u Grčkoj je postojalo šest mikropivara, a dans ih je 120 sa vrlo širokom ponudom zasnovanoj na evropskoj pivarskoj tradiciji

Žene su stvorile pivo

Platon je, pre više od dva milenijuma, zapisao da je onaj ko je izumeo pivo sigurno bio mudar čovek. Međutim, veliki grčki filozof je pogrešio, jer su pivo izmislile žene. Pre sedam hiljada godina, pivarstvo je počelo da se razvija u Mesopotamiji, gde su žene, vođene potrebom za spravljanjem hrane, mešale žitarice i bilje sa vodom i kuvale ih. Iz ove hranljive mešavine rodilo se fermentirajuće piće. Žene su nastavile da razvijaju svoje veštine oko ove mutne i guste tečnosti, koja je bila sposobna da nahrani telo, ali i da podigne duh.
Mnogo kasnije, u srednjem veku, proizvodnja piva doživela je značajno poboljšanje dodavanjem hmelja. Ovaj cvet dao je pivu karakterističan gorak ukus, ali on je, pre svega, omogućavao da se pivo očuva duže. Nemačka monahinja Hildegarda iz Bingena, teolog, pisac, muzičarka i botaničarka, zaslužna je za ovo revolucionarno otkriće. Nije ni čudo da ju je rimokatolička crkva kanonizovala. Hildegarda je to zaslužila, ne samo za svoja teološka i duhovna dostignuća, nego i za njenu praktičnu naučnu stranu za koju je ljubitelji piva blagosiljaju svakoga dana.