Ekologija

Usmeravanje milijardi dolara federalne potrošnje na borbu protiv klimatskih promena u ruralnim delovima Sjedinjenih Američkih Država generisalo bi značajan povrat na ulaganja, ocenjuju istraživači Svetskog instituta za resurse, pozivajući kreatore politike da se založe za regionalnu jednakost u tranziciji na čistu energiju. (Foto: Pixabay)

Svet ne bi smeo uopšte da nastavi da ulaže u fosilna goriva ukoliko želi da do 2050. dođe do nula emisija CO2
(ilustracija, Termoelektrana u Pakistanu)

Nezapamćene poplave koje su pogodile deo Evrope pored devastiranih područja i žrtava koje ostavljaju za sobom takođe unose zebnju zbog budućnosti vremenskih prilika u narednim godinama. Naučnici o klimi su sve više zabrinuti zbog načina na koji se doživljavaju nepravilni vremenski obrasci i upozoravaju da su savremena urbanistička rešenja deo problema, što zahteva novo promišljanje i akciju. (Foto: Pixabay)

Kina je danas pokrenula trgovinu emisijama ugljen-dioksida u okviru nacionalnog sistema, koja će se u prvoj fazi odnositi na energetski sektor. Sada će u Kini biti i najveće tržište ugljen-dioksida, čime je dosad mogla da se pohvali Evropska unija koja je 2005. godine uvela Sistem za trgovanje emisijama (EU ETS). (Trgovanje će u početnoj fazi obuhvatiti 2.000 kompanija u energetskom sektoru koje su zajedno odgovorne za oko četiri milijarde tona emisija ugljen-dioksida godišnje. Foto: Pixabay, Šangaj)

Evropska komisija predstavila je predlog mera koji bi trebalo sprovesti u oblasti politike klime, transporta, energetike i poreza kako bi se došlo do smanjenja emisije štetnih gasova od 55 procenata do 2030 godine. U Briselu napominju da je za ovu "zelenu transformaciju Evrope" namenjena jedna trećina ukupnog budžeta za oporavak Evropske unije, a reč je o iznosu od oko 500 miljardi evra. (U sedištu reforme evropske klimatske politike je tržište emisija ugljen-dioksida. Foto: flickr.com)

Projekat Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) od danas pomaže Srbiji da proceni rizik od difuznog zagađenja poljoprivrednog zemljišta, čime će olakšati pravilnu upotrebu praksi sanacije poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, sa krajnjim ciljem zaštite životne sredine i promocije održive poljoprivredne proizvodnje. Situacija je danas takva da Srbiji nedostaje sistem praćenja upotrebe pesticida i mineralnih i organskih đubriva, što onemogućava njihovo prijavljivanje na nacionalnom i međunarodnom nivou. (Foto: Pixabay)

Evropska Mreža za klimatsku akciju (CAN Europe) pozvala je lidere Zapadnog Balkana da što pre definišu klimatske ciljeve do 2030. godine, kao i planove za njihovu realizaciju, kako bi se ostvarila klimatska neutralnost svake od balkanskih zemalja do 2050. godine, u skladu sa Pariskim sprazumom. U danas objavljenoj studiji koju je uradila CAN Europe sa partnerima iz regiona, navodi se da regionalni lideri treba da slede politička obećanja koja su dali u okviru Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, potpisane novembra prošle godine, jer će u suprotnom ekološki, socijalni i finansijski izazovi uskoro postati još ozbiljniji za region. (Foto: Pixabay)

Kragujevac, četvrti po veličini grad u Srbiji, napraviće veliki pomak u energetskoj tranziciji i napuštanju uglja, zahvaljujući kreditu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 18 miliona evra za dekarbonizaciju sistema daljinskog grejanja, saopštila je danas beogradska kancelarija EBRD. (Foto: Kragujevac, Pixabay)

Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji će zarađivati od prerade lišća i trave. Prvo kompostno polje i postrojenje za preradu zelenog otpada, sakupljenog sa javnih površina, koje se nalazi u okviru JKP “Gradsko zelenilo”, vredno preko 400.000 evra, otvoreno je danas u Novom Sadu i predstavlja dobar primer cirkularne ekonomije koji će moći da slede i ostali gradovi u Srbiji. (Foto: Pixabay)

Gotovo polovina članica Američke privredne komore (AmCham) smatra da bi razvojni budžet Srbije trebalo da sadrži veća izdvajanja za zaštitu životne sredine, ističe se u današnjem saopštenju te poslovne asocijacije. Kako se navodi, ekološke naknade, koje pored poreza čine izvore prihoda, trebalo bi da sadrže u sebi i jasan podsticaj za ponašanje privrede tako da odluke koje donose u sopstvenom interesu vode ostvarenju ciljeva zaštite životne sredine. (Foto: Pixabay)