Pariski električni trotineti, brz i opasan prevoz

Pariska gradonačelnica An Idalgo, početkom juna meseca, najavila je zakonske mere kojima će se, od 1. jula, regulisati kretanje električnih trotineta u glavnom gradu Francuske. Ona će za njih tražiti zabranu vožnje trotoarom, ograničenje brzine na 20 km/h kolovozom i 8 km/h u pešačkim zonama, zabranu vožnje u parkovima i zabranu parkiranja na trotoarima.

Francuska vlada, koja je još prošle godine počela da razmatra donošenje zakona o regulaciji prometa trotinetima, do danas nije uspela da napiše valjan tekst, te su gradske vlasti na sebe preuzele tu dužnost. Oni su, od početka godine, napisali preko hiljadu kazni i na posebne parkinge odneli više od 600 nepropisno ostavljenih trotineta.

Naime, bahati korisnici vrlo često ostave ili bace iznajmljene trotinete na sred trotoara, pešačkih prolaza, ulaza u metro ili ulaza u zgrade. Međutim, kako ne postoji nikakav zakon o regulaciji upotrebe trotineta, korisnici trotineta i preduzeća koja iznajmljuju ova prevozna sredstva, mogu protiv grada Pariza da podignu tužbe zbog odnošenja trotineta.

Pariska "stanica" za električne trotinete, rano ujutro

Trotoarom sa 20 do 30 km/h

Invazija snažnih i brzih električnih trotineta je započela tokom ove godine, kada se pojavilo mnoštvo preduzeća (12 u Parizu) koja iznajmljuju ova urbana vozila. Spočetka, ljudi su sa odobravanjem gledali na novo i ekološko transportno rešenje, međutim prilike su se brzo promenile. Korisnici trotinete voze trotoarom brzinama od 20 do 30 km/h, ne pridržavaju se nikakvih pravila i nedovoljno vode računa o prolaznicima. Broj nesreća i povređenih se povećao u toj meri da je protiv uprave Pariza već povedena čitava serija sudskih procesa.

Žan-Rene Alberten nedavno je formirao udruženje građana sa ciljem da okupi sve žrtve bahatih i neodgovornih vozača trotineta i da pokrene sudske procese protiv grada Pariza. On se odlučio na ovaj potez pošto je njegovu ženu, Izabelu Alberten, u jednom pariskom parku, oborio električni trotinet i ona je zadobila teže povrede, pre svega na rukama, te je njena karijera pijanistkinje pariske Opere Garnije dovedena u pitanje.

Trotinete, u Parizu, najčešće iznajmljuju osobe od 18 do 34 godine starosti. Najveći broj predstavljaju muškarci koji su po zanimanju menadžeri i rukovodeći kadrovi pariskih preduzeća, čije su plate iznad francuskog proseka. Za njima su turisti i studenti. Većina njih je izjavila da ih električnom trotinetu privlači, pre svega, njegov zabavni karakter i mogućnost da se prebace od vrata do vrata, te da ne moraju da hodaju. Njihove zamerke su okrenute ka ceni i opasnosti prilikom vožnje.

Prikupljanje trotineta po pariskim ulicama radi popravke i odnošenja na "stanice"

Uskoro 40 hiljada električnih trotineta u Parizu

Dvanaest preduzeća koja iznajmljuju električne trotinete u Parizu, poseduju flotu od 15 hiljada aparata i smatra se da bi njihov broj mogao da predje 40 hiljada do kraja godine. Istovremeno, broj preduzeća bi mogao da se uveća za još tri. Međutim, pariska gradonačelnica An Idalgo predložila je da se broj preduzeća smanji na dva ili tri. U prilog njenom zakonskom predlogu ide i činjenica da tržište iznajmljivanja trotineta u Parizu uopšte nije rentabilno.

Iznajmljivanje trotineta košta 1 evro, dok se minut upotrebe naplaćuje 15 centi. Iznajmljivanje trotineta na četvrt sata košta 3,25 evra. Od te sume, polovina se plaća osoblju koje prikuplja trotinete, popravlja ih i postavlja ih na predviđena mesta. Za ostale troškove odlazi 1 evro, tako da je zarada, za preduzeće, 60 centi. Sa takvom zaradom, neophodno je da trotinet traje najmanje četiri meseca da bi se ostvario profit.

Prema analizama Boston konsalting grupe, električni trotinet u Parizu mora da se rashoduje posle tri meseca upotrebe, jer više nije u voznom stanju, tako da većina operatora radi sa gubitkom. Istovremeno, neprekidno umnožavanje preduzeća u Parizu, umanjuje mogućnost ostvarivanja veće zarade, a kao otežavajuća okolnost pojavila se neophodnost i sve skupljeg marketinga.

Trotinetski turizam na ulicama Pariza

Nerentabilnost u iznajmljivanju trotineta

Danas se svetsko tržište elektičnih trotineta kreće oko 1,5 milijarde dolara godišnje. Boston konsalting smatra da će do 2025. godine, to tržište da naraste do 40, a možda i 50 milijardi dolara. Ovakva ekspanzija odgovara potrebama urbanog stanovništva koje trotinetom prelazi distance do 10 km i trotinet može da kombinuje sa javnim prevozom.

Međutim, tržište ima i svoja ograničenja koja su, pre svega, urbane sredine sa manje od 100 hiljada stanovnika, gde trotineti ne predstavljaju veliku potrebu. Potom, neprekidno smanjivanje kupovne cene trotineta omogućiće kupovinu ličnog prevoznog sredstva. Treći, ali ne i manje važan problem je upravo onaj koji se desio u Parizu – pitanje sigurnosti i problem parkiranja.

Određeni analitičari smatraju da trotinet, kratkoročno, može da doživi istu sudbinu kao i bicikli na iznajmljivanje koji su se u Parizu pojavili i potom skoro nestali. Nebriga korisnika, vandalizam i krađe, primorale su preduzeća da rashoduju veliki broj bicikli i da neprekidno kupuju nove. Iznajmljeni trotineti doživljavaju sličnu sudbinu, što preduzećima otežava poslovanje.

Neodgovorno bacanje trotineta na ulicama Pariza, čime se skraćuje vek upotrebe

Uzevši u obzir sve ove elemente, Boston konsalting smatra da će većina operatora da nestane sa tržišta i da će preživeti samo oni koji budu imali dugoročnu ekonomsku strategiju. Jedan od najvažnijih puteva ka uspehu mogao bi da bude partnerstvo sa drugim transportnim preduzećima. Tim pravcem je već krenuo Uber koji pored automobila iznajmljuje bicikle, a sada i električne trotinete. Pretpostavlja se da će se prilike u Parizu pojasniti tokom narednih dve godine.