IRAN POVUKAO NAPAD NA UKRAJINU POSLE IZVINJENJA KIJEVA
SAD i Japan sproveli prvu zajedničku intervenciju u generaciji kako bi podržale jen, piše Vol strit džornal. Britanska analiza upozorava da će četvrtinu bolničkih kreveta do 2040. zauzimati oboleli od demencije, donosi Dejli telegraf. Visoki vojni savetnik Irana izjavio da napad na Ukrajinu bio spreman, prenosi Ukrinform. Najmanje sedmoro ljudi poginulo u udaru ukrajinskog drona na rusku plažu kod Gelendžika, objavljuje RT. Iran zadao težak udarac američkim bazama u regionu, izveštava Mehr njuz. Izrael izneo primedbe na američki plan za okončanje rata u Gazi, navodi Arab njuz. Intervencija SAD čisto utilitaristička, stoji u Global tajmsu
Sjedinjene Države i Japan sproveli su prvu zajedničku intervenciju u generaciji kako bi podržali jen, nastojeći da obuzdaju potrese koji bi mogli da izazovu pad japanske valute na najniži nivo u 40 godina, što je pretilo da podigne američke kamatne stope. Britanska stručna analiza upozorava da će do 2040. četvrtinu bolničkih kreveta zauzimati oboleli od demencije ako premijer Endi Bernam ne sprovede planiranu reformu socijalne zaštite. Visoki vojni savetnik vrhovnog iranskog vođe Mohsen Rezai izjavio je da je Iran bio spreman da gađa tri lokacije u Ukrajini, ali je odustao od tih planova nakon što je, kako tvrdi, dobio izvinjenje od Kijeva. Najmanje sedmoro ljudi, među kojima i troje dece, poginulo je u ponedeljak kada je ukrajinska bespilotna letelica udarila u prepunu plažu kod ruskog crnomorskog letovališta Gelendžik, dok je ranjeno oko 40 osoba. Iranske oružane snage tokom nedavne 17-dnevne bitke zadale su težak udarac američkim bazama u regionu. Izrael je američkim zvaničnicima preneo svoje primedbe i zabrinutost u vezi sa planom predsednika SAD za okončanje rata u Gazi, istovremeno nastavljajući udare na tu palestinsku teritoriju. Japan i SAD potvrdili su koordinisanu intervenciju na deviznom tržištu kako bi podržali jen, ali ekonomisti ističu da je učešće Vašingtona vođeno isključivo sopstvenim ekonomskim interesima.
SAD i Japan spasili jen
Sjedinjene Države i Japan sprovele su prvu zajedničku intervenciju u generaciji kako bi podržale jen, nastojeći da obuzdaju potrese koje bi mogao da izazove pad japanske valute na najniži nivo u 40 godina, objavljuje Vol strit džornal. Slabljenje jena posredno je pretilo da podigne američke kamatne stope i da započne planove za privlačenje milijardi dolara japanskih investicija u Sjedinjene Države, što je zabrinjavalo ne samo Tokio, već i Vašington.
Višemesečna suša prouzrokovala je ozbiljne poremećaje na evropskim rekama, pa su u Rumuniji vlasti izazvale eksploziju pored reke kako bi preusmerile vodu do elektrane, dok je u Bugarskoj evakuisano skoro 200 turista sa nasukanog kruzera, piše Vol strit džornal. U nemačkim industrijskim oblastima kompanije su prinuđene da smanjuju proizvodnju i imaju poteškoće sa otpremanjem robe, jer brodovi ne mogu da plove a elektrane su prinuđene da se gase, što dodatno opterećuje ionako oslabljenu privredu regiona.
Četvrtina bolničkih kreveta do 2040. za dementne
Britanska stručna analiza upozorava da će do 2040. četvrtinu bolničkih kreveta zauzimati oboleli od demencije ako premijer Endi Bernam ne sprovede planiranu reformu socijalne zaštite, jer već sada gotovo jedan od šest kreveta u zdravstvenoj službi zauzima osoba s demencijom, što košta oko 12 miliona funti dnevno, objavljuje Dejli telegraf. Bolnice u Britaniji sve više služe kao zamena za neadekvatni sistem nege, pa hiljade ljudi sa demencijom ostaju dugo na odeljenjima zbog nedostatka kućne nege a očekuje se da će se troškovi nege demencije više nego udvostručiti u idućih 15 godina, sa 42,5 na 90 milijardi funti. Bernam je obećao da će uložiti svoj politički kapital u stvaranje potpuno finansirane nacionalne službe za negu, ali još nije objasnio kako će se to finansirati, pošto je isključio povećanje poreza na dohodak, nacionalnog osiguranja i PDV-a.
Evropska unija zatražila je od španskog premijera Pedra Sančesa da prihvati stavljanje Španije pod posebne mere kako bi se okončale diplomatske neprijateljstva unutar bloka izazvana migrantskom krizom u Seuti a izvori su za Dejli telegraf naveli da je od Sančesa zatraženo da dostavi proverene brojke o migrantima vraćenim u Maroko nakon prvobitnog priliva, što ukazuje na sumnju u tvrdnje Madrida da se većina od oko 60.000 ljudi već vratila. Najmanje 88 ljudi poginulo je u ovom najvećem ilegalnom prilivu u EU a u ponedeljak je vladin delegat u Seuti Migel Anhel Perez procenio da se u enklavi još nalazi 2.500 migranata.
Iran povukao napad posle izvinjenja Kijeva
Visoki vojni savetnik vrhovnog iranskog vođe Alija Hamneija Mohsen Rezai izjavio je da je Iran bio spreman da gađa tri lokacije u Ukrajini, ali je odustao od tih planova nakon što je, kako tvrdi, dobio izvinjenje od Kijeva, dok su oružane snage Irana već bile završile pripreme za napade, objavljuje Ukrinform. Rezai je upozorio da Iran neće dozvoliti nikakav pomorski prolaz kroz Ormuški moreuz van iranske određene rute i da će svaki „neprijateljski“ ratni brod koji pokuša da koristi „ilegalni put“ biti meta, dok je dodao da je Iran tokom nedavnog 17-dnevnog sukoba naneo teške gubitke američkim snagama i raketnim i dronovskim napadima osujetio vojne ciljeve Vašingtona.
Šef Kancelarije predsednika Ukrajine Kirilo Budanov izjavio je da se protivi izvozu tehnologija iz Ukrajine, istakavši da bi trebalo izvoziti gotove proizvode visoke dodate vrednosti, jer je to jedini način da se ekonomija spase i da druge zemlje postanu, kako je rekao, u izvesnoj meri zavisne od Ukrajine, piše Ukrinform. On se založio za zajedničku proizvodnju, ali isključivo na teritoriji Ukrajine, upozorivši da bi premeštanje tehnologije, opreme i inženjera u drugu zemlju moglo da dovede do toga da ta država nakon godinu dana prekine saradnju a proizvodnja ostane tamo.
Dron ubio sedmoro ljudi na ruskoj plaži
Najmanje sedmoro ljudi, među kojima i troje dece, poginulo je u ponedeljak kada je ukrajinska bespilotna letelica udarila u prepunu plažu kod ruskog crnomorskog letovališta Gelendžik, objavljuje RT. Guverner Krasnodarskog kraja Venijamin Kondratjev saopštio je da je tom prilikom ranjeno oko 40 osoba, te da je napad, kako je rekao, namerno usmeren na civilne objekte, bez ikakve veze sa vojnom infrastrukturom . Ruske vlasti optužile su Kijev za teroristički napad, dok ukrajinska strana za sada nije zvanično komentarisala incident.
Uvoz ruske nafte u Indiju porastao je u julu na rekordnih 55 odsto ukupnog uvoza sirove nafte, odnosno na oko 2,6 miliona barela dnevno, prenosi RT pozivajući se izvore indijske štampe. Ovaj rast usledio je uprkos američkim sankcijama na rusku naftu, pošto su Sjedinjene Države nekoliko puta privremeno suspendovale sankcije za već utovarene pošiljke, da bi ih 19. juna, kako se navodi, tiho pustile da isteknu. Ruska nafta Urals pomogla je indijskim rafinerijama nakon prekida izazvanih sukobom na Bliskom istoku, dok je Moskva nedavno oštro smanjila popuste na svega dva do tri dolara po barelu.
Težak udarac američkim bazama u regionu
Glavni general Mohsen Rezai, visoki vojni savetnik vrhovnog vođe Islamske revolucije, izjavio je da su iranske oružane snage tokom nedavne 17-dnevne bitke zadale težak udarac američkim bazama u regionu, te da bi taj sukob trebalo nazvati Trećim ratom ili 17-dnevnim muharemskim ratom, koji je za svet bio neočekivan, ali za Iran predvidiv, obajvljuje Mehr njuz. Rezai je naveo da su Sjedinjene Države već posle prvih četiri do pet dana prekršile memorandum o razumevanju, te da je predsednik SAD, uprkos svečanom potpisivanju u prisustvu francuskog lidera, odbacio dogovor i napao Iran. On je podsetio da su Amerikanci pokušali da uspostave nove aranžmane i koridor južno od Ormuškog moreuza ne obazirući se na upozorenja Irana, pa je Teheran gađanjem dva do tri broda zahtevao njihovo vraćanje poštovanju dogovora.
Donald Tramp je po deseti put povukao vojnu pretnju Iranu a to povlačenje više nije privremeni već stalni obrazac ponašanja njegove administracije, jer svaki put kada se suoči sa stvarnim troškovima vojne odluke, on ublažava svoje stavove, piše Mehr njuz. Rat koji je trebalo da bude brza i kontrolisana operacija, pretvorio se u složenu krizu za Belu kuću, čiji politički, vojni i ekonomski troškovi rastu a američki neuspeh da deluje ne samo da narušava američko odvraćanje, već primorava i saveznike i protivnike da preispitaju pravi odnos snaga. Jedna od ključnih američkih pogrešnih procena bila je i netačna ocena unutrašnje reakcije u Iranu.
Izrael protiv plana SAD za okončanje rata u Gazi
Izrael je u ponedeljak saopštio da je američkim zvaničnicima preneo svoje primedbe i zabrinutost u vezi sa planom predsednika SAD za okončanje rata u Gazi, istovremeno nastavljajući udare na tu palestinsku teritoriju, što je još jedan znak neslaganja između Trampa i premijera Netanijahua, piše Arab njuz. Portparol kancelarije premijera Doron Špilman rekao je da objavljena verzija predloga ne odražava izraelske stavove, jer je izraelska obaveštajna služba utvrdila da se Hamas ponovo naoružava i regrutuje snage od oktobarskog primirja. Iako je prekid vatre smanjio nivo nasilja, Izrael i dalje kontroliše više od 60 odsto pojasa Gaze a od primirja je, prema vlastima u Gazi, ubijeno više od 1.200 Palestinaca.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u Beloj kući da su pregovori s Iranom u toku, uprkos demantiju iz Teherana, i da je Iranu to „poslednja šansa pre obezglavljivanja“, dodajući da je na zahtev Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara pristao da nastavi razgovore, prenosi Arab njuz. Tramp je rekao da se trenutno razgovara i da je ovo poslednja prilika za Iran da potpiše dobar dokument, dok su pregovori usredsređeni na ponovno otvaranje Ormuškog moreuza i denuklearizaciju Irana.
Čisto utilitaristički pristup Vašingtona
Japan i SAD potvrdili su u ponedeljak koordinisanu intervenciju na deviznom tržištu kako bi podržali jen nakon što je ta valuta pala na najniži nivo u gotovo 40 godina, ali ekonomisti ističu da je učešće Vašingtona vođeno isključivo sopstvenim ekonomskim interesima, te da zajednička akcija verovatno neće preokrenuti dugoročni trend slabljenja jena, objavljuje Global tajms. Ovo je prva zajednička valutna intervencija Japana i SAD od 2011, ali za razliku od tadašnje, sadašnja koordinacija proizilazi iz unilateralnog proračuna američkih interesa, jer je ključni cilj Vašingtona da stabilizuje tržište američkih trezorskih obveznica, pošto bi samostalna japanska intervencija prodajom tih hartija od vrednosti, izazvala negativne poremećaje na američkom finansijskom tržištu. Kineski analitičari ocenjuju da je potez pokazao čisto utilitaristički pristup Vašingtona, u kojem američko-japanski savez sve više podseća na otvorenu razmenu usluga.
Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD uvrstilo je 43 kineske kompanije, među kojima su i tekstilne firme, na takozvanu listu entiteta prema Zakonu o sprečavanju prisilnog rada Ujgura, što je Kinesko udruženje za pamuk ocenilo kao najveće pojedinačno proširenje te liste od njenog uspostavljanja i ozbiljno kršenje osnovnih načela međunarodne trgovine. Kako prenosi Global tajms, od 3. avgusta 2026. na proizvode ovih kompanija primenjivaće se pretpostavka zabrane uvoza u SAD a na listi se nalaze firme iz sektora aluminijuma, odeće, bakra, pamuka, paradajza i proizvoda na bazi paradajza. Udruženje je pozvalo kineske pamučne i tekstilne kompanije da ostanu čvrste i samouverene, istakavši da Kina poseduje najpotpuniji lanac industrije pamuka i tekstila na svetu, ogromno domaće tržište i sve raznovrsnije međunarodno prisustvo.
