TRKA U IZGRADNJI BORBENOG LOVCA KOJI BI PARIRAO RUSIJI
Iran pokazao da i dalje raspolaže značajnim arsenalom, piše Vol strit džornal. Britanija, Italija i Japan u trci da izgrade lovca koji bi parirao ruskim snagama, donosi Dejli telegraf. Požari na naftnim depoima u ruskom Krasnodarskom kraju nakon napada dronom, prenosi Ukrinform. Moskva uručila protest moldavskom ambasadoru zbog maltretiranja diplomata, objavljuje RT. Iran upozorio da će svi američki interesi postati meta ako SAD napadnu nuklearni objekat, izveštava Mehr njuz. Tramp obećao značajnu podršku Libanu, navodi Arab njuz. Kina zahteva od Filipina da ukloni ilegalno usidreni brod kod spruda Renai, stoji u Global tajmsu
Iran je udarom na vazduhoplovnu bazu „Muvafak Salti“ u Jordanu u kojem su poginula tri američka vojnika, pokazao da i dalje raspolaže značajnim arsenalom projektila i dronova, uprkos tvrdnji Donalda Trampa da je potpuno uništio iransku vojsku. U bezličnom prostoru u Redingu, odbrambeni izvođači iz Velike Britanije, Italije i Japana rade na tajnom vojnom projektu koji ima za cilj izgradnju budućeg lovca „stelt“ dugog dometa sposobnog da upravlja rojevima dronova. U Krasnodarskom kraju Rusije, u noći 22. jula, izbio je požar na naftnom depou u Armaviru i na logističkom centru Vajldberiz u Krasnodaru nakon napada dronom. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je moldavskog ambasadora zbog dva incidenta u kojima su, kako navodi Moskva, ruske diplomate maltretirane u Moldaviji. Centralna komanda iranske vojske upozorila je američkog predsednika, nakon njegove pretnje da će SAD udariti na jedan od iranskih nuklearnih objekata, da bi Teheran to smatrao proširenjem rata i da bi svi američki interesi postali mete snažnog odgovora. Američki predsednik obećao je značajnu podršku SAD Libanu tokom posebnog sastanka sa libanskim kolegom Džozefom Aunom. Kina zahteva od Filipina da ukloni ilegalno usidreni ratni brod kod spruda Renai i upozorava da će sprečiti svaki pokušaj izgradnje stalnih objekata.
Iran i dalje raspolaže značajnim arsenalom
Iran je udarom na vazduhoplovnu bazu Muvafak Salti u Jordanu u kojem su poginula tri američka vojnika, pokazao da i dalje raspolaže značajnim arsenalom projektila i dronova koji prete američkim snagama i saveznicima u regionu, uprkos tvrdnji Donalda Trampa da je „potpuno uništio“ iransku vojsku, piše Vol strit džornal. Vojni analitičari navode da je napad verovatno izveden najefikasnijim iranskim projektilima, uključujući i sistem srednjeg dometa „hejbar šekan“, koji su bili smešteni u ogromnim podzemnim objektima koje su Amerika i Izrael nedeljama gađali u martu i aprilu. Od tada je Iran otkopao ulaze i nastavio lansiranje iz nekih baza.
Predsednik SAD Donald Tramp priprema se da ove nedelje promeni pravno opravdanje za svoj režim carina i ubrza pregovore sa severnoameričkim trgovinskim partnerima, čime počinje nova faza trgovinske neizvesnosti za kompanije nakon nekoliko meseci relativnog zatišja, piše Vol strit džornal. Vrhovni sud je u februaru poništio većinu Trampovih carina iz drugog mandata a on je odmah zamenio nezakonite takse privremenom carinom od 10 odsto na gotovo sav američki uvoz koja je zakonom ograničena na 150 dana, što ističe u petak ujutro. Taj prelazni period doneo je stabilnost u trgovinskoj politici dok su zvaničnici pripremali novi set carina, što je bilo olakšanje za kompanije koje su prethodne godine bile izložene stalnim promenama propisa.
Trka u izgradnji lovca koji bi parirao Rusima
U bezličnom prostoru u Redingu, odbrambeni izvođači iz Velike Britanije, Italije i Japana rade na tajnom vojnom projektu Globalnog vazdušnog borbenog programa, poznatijem u Britaniji kao „Tempest“, koji ima za cilj izgradnju budućeg lovca „stelt“ dugog dometa, nevidljivog i smrtonosnog, sposobnog da upravlja rojevima dronova. Tri partnerske zemlje žele da ovaj avion bude u upotrebi do 2035. godine, jer su tenzije u Evropi i na Pacifiku sve veće, a za razliku od sličnih projekata u prošlosti, sada je brzina od presudnog značaja. Kako objavljuje Dejli telegraf, ovaj program koji okuplja Britaniju, Italiju i Japan, predstavlja trku u izgradnji lovca koji bi mogao da parira ruskim snagama.
Vladini izvori saopštili su u utorak da ne postoje planovi za kratkoročne promene ličnog poreskog odbitka od 12.570 funti, čime se britanski premijer Endi Bernam povukao od najava o povećanju tog neoporezivog dela prihoda nakon što je optužen da je najavio nefinansirano smanjenje poreza, piše Dejli telegraf. Bernam je tokom vikenda nagovestio da razmišlja o ukidanju petogodišnjeg zamrzavanja tog praga, ali su zvaničnici procenili da bi povećanje koštalo 3,7 milijardi funti. Povlačenje premijera po pitanju poreza na dohodak usledilo je istovremeno kada ga je Daren Džouns, najbliži saradnik bivšeg predsednika vlade, optužio da je najavio nefinansirani plan za smanjenje poreza na dodatu vrednost na račune za struju.
Požar na naftnom depou u Armaviru
U Krasnodarskom kraju Rusije, u noći 22. jula, izbio je požar na naftnom depou u Armaviru i na logističkom centru Vajldberiz u Krasnodaru nakon napada dronom, dok je još jedno skladište te kompanije zapaljeno u Nevinnomisku u Stavropoljskom kraju, prenosi Ukrinform pozivajući se na Telegram kanal Astra. Operativni štab Krasnodarskog kraja potvrdio je požar u skladišnom kompleksu u Krasnodaru i na teritoriji jednog preduzeća u Armaviru.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da je bivšem ministru odbrane Mihailu Fedorovu ponudio vodeću poziciju koja bi mu omogućila da objedini tehnološke sposobnosti zemlje i osigura njihov dalji razvoj, navodeći da je Fedorov pristao na tu ponudu, piše Ukrinform. Zelenski je istakao da bezbednosno iskustvo vršioca dužnosti ministra odbrane Jevhenija Hmare, kao i borbena dostignuća, tehnološki napredak i operacije dubokih udara jedinice Alfa, govore sami za sebe i da je to upravo ono što je potrebno u sistemu državnih institucija. Predsednik je naglasio da svi žele isto – pobedu nad neprijateljem i stvaranje uslova na frontu i kroz pritisak na Rusiju koji bi je naterali na mir.
Moskva uručila protest moldavskom ambasadoru
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je u utorak moldavskog ambasadora Lilijana Darija zbog dva incidenta u kojima su, kako navodi Moskva, ruske diplomate maltretirane u Moldaviji a ti incidenti dodatno zaoštravaju tenzije između dve zemlje, piše RT. Ministarstvo je saopštilo da je policija u Kišinjevu tokom vikenda zaustavila autobus ruske ambasade i skinula mu diplomatske tablice „bez objašnjenja“, pri čemu su službenici navodno upotrebili silu i pretili hapšenjem, dok je grupa ruskih diplomata koja je prevozila zvanični teret iz Moldavije u Rumuniju, zadržana na granici više od četiri sata. Rusko ministarstvo je ocenilo da ti incidenti predstavljaju ozbiljno kršenje Bečke konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961. godine.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da Ukrajina stoji iza serije nedavnih napada dronovima na tankere sa kazahstanskom naftom kod ruske luke Novorosijsk, nazvavši ih petim napadom na civilnu infrastrukturu Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma. Dva tankera, Azija i Nisos, pogođena su u nedelju tokom operacija utovara, pri čemu je na Aziji izbio požar koji je ugašen a oba broda, kako podseća RT, ostala su na površini bez prijavljenih žrtava ili izlivanja nafte. Konzorcijum nije javno saopštio ko je izveo napad.
Napad na nuklearku čini SAD metom
Centralna komanda iranske vojske Hatam al Enbija upozorila je američkog predsednika Donalda Trampa, nakon njegove pretnje da će SAD udariti na jedan od iranskih nuklearnih objekata, da bi Teheran, ukoliko američka vojska izvede takvu operaciju, to smatrao proširenjem rata. U saopštenju koje prenosi Mehr njuz, navodi se da bi u slučaju takvog napada svi američki interesi, kao i interesi njenih saveznika i pristalica, postali mete snažnog odgovora oružanih snaga Islamske Republike Iran. Ova izjava usledila je samo nekoliko sati pošto je Tramp rekao da će SAD uskoro gađati jedan od iranskih nuklearnih objekata.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bakaei izjavio je da Kuvajt, ugostivši neprijatelje Irana i pomažući u neprijateljstvima protiv iranskog naroda, pokazuje nezahvalnost za raniju podršku i nedostatak dalekovidosti. Bakaei je podsetio na fotografiju iranskih stručnjaka poslatih u Kuvajt 1991. godine da gase naftne bušotine nakon povlačenja iračke vojske, istakavši da je Iran, uprkos ranama iz rata sa Irakom u kojem su Kuvajt i druge zemlje Zalivskog saveta podržavale Sadama Huseina, poslao tim od 47 stručnjaka koji su ugasili 28 bušotina u polju Burgan, prenosi Mehr njuz. Portparol je poručio da će se nedostatak dalekovidosti i nezahvalnost na kraju obiti o glavu odgovornima.
Tramp obećao podršku Libanu
Američki predsednik Donald Tramp obećao je značajnu podršku Sjedinjenih Država Libanu tokom posebnog sastanka sa libanskim kolegom Džozefom Aunom, izjavivši da ta zemlja zaslužuje poštovanje nakon decenija nestabilnosti i sukoba, izvešava Arab njuz. Tramp je rekao da će Sjedinjene Države mnogo pomoći Libanu, rekavši da je to zemlja velike inteligencije koja je dugo godina bila veoma loše tretirana, i najavio da će dvojica lidera raditi na rešavanju izazova kao što su prisustvo Hezbolaha i primena nedavno potpisanog okvirnog sporazuma sa Izraelom. On je dodao da će „rešiti mnoge probleme“, od kojih su neke već rešili u korist Libana.
Izraelska vojska, kako pokazuju snimci satelita, tiho ali brzo gradi ogroman zemljani zid koji razdvaja više od 50 odsto pojasa Gaze kojim kontroliše od ostatka teritorije. Kako prenosi Arab njuz, za poslednjih nekoliko meseci izgrađeno je više od 23 kilometra kroz palestinske zajednice koje je vojska srušila. Izraelska vojska je potvrdila da gradi fizičku barijeru u oblasti takozvane žute linije, granice do koje su se izraelske trupe povukle prema oktobarskom sporazumu o primirju s Hamasom koji je predviđao privremenu podelu teritorije do potpunijeg povlačenja Izraela. Kako primirje stagnira, čini se da se Izrael ukopava, što kod Palestinaca pojačava strah da ta linija postaje granica, dok ni Centralna komanda SAD ni Odbor za mir na čelu s predsednikom SAD nisu želeli da komentarišu izgradnju barijere.
Kina zahteva uklanjanje ilegalnog broda
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan izjavio je u utorak da Kina zahteva od Filipina da ukloni ilegalno usidreni ratni brod kod spruda Renai i vrati ga u prvobitno stanje bez ljudi i opreme, podsetivši na tri principa dogovorena u julu 2024. u vezi sa humanitarnim snabdevanjem posade na tom brodu, piše Global tajms. Kina je, kako je rekao, spremna da dozvoli Filipinima dostavu svakodnevnih potrepština uz prethodnu najavu i uvid na licu mesta, ali će odlučno sprečiti svaki pokušaj izgradnje stalnih objekata ili uporišta na tom sprudu. Lin je dodao da se Kina odlučno protivi filipinskim provokacijama i nasilnim napadima na kineske zakonodavne službenike, kao i naknadnom prebacivanju krivice i izvrtanju činjenica.
Peking je odbacio japansku „zabrinutost“ zbog vežbi kineske mornarice u takozvanoj isključivoj ekonomskoj zoni Japana, istakavši da su japanski prigovori neosnovani i da se Okino Tori, prema Konvenciji UN o pravu mora, smatra stenom a ne ostrvom, pa nema pravo na isključivu ekonomsku zonu ili epikontinentalni pojas, objavljuje Global tajms. Zvaničnik Kine je naglasio da kineske aktivnosti na odgovarajućem otvorenom moru slede međunarodno pravo i ustaljenu međunarodnu praksu, dok Japan kleveta i preuveličava zakonite akcije drugih zemalja, podstiče strah od spoljnih pretnji i izmišlja izgovore za ubrzanu remilitarizaciju i izazivanje posleratnog međunarodnog poretka.
