IRAN U „SVEOBUHVATNOM RATU“; TRAŽI OD UN OSUDU GAĐANJA ELEKTRANE
Novi britanski premijer obećao stabilnost u zemlji, piše Vol strit džornal. Bernam vratio bivšeg ministra odbrane na mesto kancelara, donosi Dejli telegraf. MMF odobrio 690 miliona dolara Ukrajini, objavljuje Nju vois of Ukrejn. Direktor FBI planira posetu Rusiji, prenosi RT. Iran traži od UN osudu američkog gađanja nuklearne elektrane, izveštava Mehr njuz. Teheran u sveobuhvatnom ratu sa SAD, navodiArab njuz. Filipinski vojnici napali kineske službenike kod ostrva Renai Đao, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je u ponedeljak da se njegova zemlja nalazi u „sveobuhvatnom ratu“ sa Sjedinjenim Državama i da Teheran treba da prihvati posledice tog sukoba, prenosi Arab njuz)
Novi britanski premijer Endi Bernam, sedmi na toj funkciji u poslednjih deset godina, stigao je u Dauning strit sa obećanjem da veća i snažnija država može da reši ekonomske probleme zemlje i vrati političku stabilnost. Bernam je imenovao Džona Hilija za kancelara Trezora, dok je Ed Miliband imenovan za ministra spoljnih poslova, što bi moglo da izazove trenja sa administracijom SAD zbog Milibandovih stavova o net-zero emisijama. Izvršni odbor MMF-a završio je prvi pregled četvorogodišnjeg programa Ukrajine i odobrio hitnu isplatu druge tranše od oko 690 miliona dolara. Direktor FBI Kaš Patil planira posetu Rusiji u oktobru, što bi bila prva poseta direktora FBI toj zemlji od 2013. godine. Ambasador Irana pri UN zatražio je u eksplicitnu osudu američkog raketnog udara na nuklearnu elektranu Darkovin, navodeći da je to 18. talas udara na iranske nuklearne objekte pod nadzorom IAEA. Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je da se njegova zemlja nalazi u sveobuhvatnom ratu sa SAD. Filipinsko plovilo spustilo je dva gumena čamca i udarilo u kinesko patrolno plovilo kod ostrva Renai Đao, pri čemu su filipinski vojnici prvi napali kineske službenike veslima i motkama.
Sedmi lider Britanije za 10 godina
Novi britanski premijer Endi Bernam, sedmi na toj funkciji u poslednjih 10 godina, stigao je u ponedeljak u Dauning strit sa obećanjem da veća i snažnija država može da reši ekonomske probleme zemlje i vrati političku stabilnost, piše Vol strit džornal, objavljujući fotografije svih bivših lidera u poslednjoj deceniji. Ispred zvanične rezidencije premijera, Bernam je rekao da je svestan da je Velika Britanija menjala lidere neverovatnom brzinom i da je potrebno da njegova generacija političara podigne nivo i odgovori na novi izazov. Britanija, kako je dodao, mora da pokaže svetu da može ponovo da uspostavi stabilnost.
Izvršni direktori američkih kompanija za veštačku inteligenciju „Open AI“ i „Antropik“ upozoravaju na uspon jeftine veštačke inteligencije, posebno na snažne nove modele iz Kine, tvrdeći da bi oni, bez regulacije, mogli da dovedu do „distopijske“ budućnosti i da predstavljaju neprihvatljive bezbednosne rizike, piše Vol strit džornal. U Silicijumskoj dolini i Vašingtonu vodi se debata o tome da li američkim kompanijama omogućiti da koriste kineske modele veštačke inteligencije, dok je Bela kuća podeljena po pitanju odgovora na nedavni napredak kineske veštačke inteligencije i razmatra moguće represivne mere.
Bernam vratio Hilija i Milibanda
Novi britanski premijer Endi Bernam imenovao je Džona Hilija, bivšeg ministra odbrane koji je podneo ostavku zbog nespremnosti Trezora da izdvoji novac za bezbednost zemlje, za kancelara Trezora, što je potez koji je naišao na odobravanje vojnih zvaničnika, dok je Ed Miliband, ranije spominjan za tu funkciju, imenovan za ministra spoljnih poslova, što bi moglo da izazove trenja sa administracijom SAD zbog Milibandovih stavova o net-zero emisijama i ranijih kritika na račun američkog predsednika, objavljuje Dejli telegraf. Bernam je u svom prvom obraćanju iz Dauning strita obećao da će njegova vlada biti „prekidač za Britaniju“ sa „novim ekonomskim modelom“ i najavio 340 miliona funti za okončanje spavanja na ulici u narednih pet godina, dok je u okviru kadrovskih promena smenio veći broj poslanika lojalnih Kiru Starmeru, među kojima su bivša kancelarka Rejčel Rivs i bivši ministar pravde Dejvid Lami.
Američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na novog britanskog premijera da zadrži pristup američkim snagama vojnim bazama „RAF Ferford“ i „Dijego Garsija“, pošto Vašington intenzivira kampanju na Bliskom istoku, piše Dejli telegraf. Ova odluka predstavlja prvi veliki ispit za Bernamov premijerski mandat a njeno odbijanje bi moglo da poljulja njegov odnos sa nestabilnim američkim liderom. Donald Tramp je prethodno došao u sukob sa bivšim premijerom Kirom Starmerom koji se u ponedeljak zvanično povukao sa funkcije, zbog početnog odbijanja da dozvoli bombarderima B-2 da sa „Dijego Garsije“ izvode udare na Iran.
MMF odobrio isplatu od 690 miliona
Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda završio je prvi pregled četvorogodišnjeg programa Ukrajine pod nazivom Prošireni fond i odobrio hitnu isplatu druge tranše od 503 miliona specijalnih prava, odnosno oko 690 miliona dolara, piše Nju vois of Ukrejn. Fond je saopštio da je Ukrajina propustila ili odložila nekoliko reformskih mera i upozorio na povlačenje iz prethodno dogovorenih obaveza, ali je ocenio da je program u celini zadovoljavajući, jer su svi kvantitativni kriterijumi za kraj marta ispunjeni, iako je primena pojedinih strukturnih reformi kasnila.
Istaknuta konzervativna aktivistkinja i saradnica Donalda Trampa, Lora Lumer priznala je u utorak da je širila lažnu kremaljsku propagandu o Ukrajini i predsedniku Volodimiru Zelenskom, nakon što je doputovala u Kijev na sopstveni faktografski zadatak, piše Nju vois of Ukrejn. Lumer je objavila video dolaska u ukrajinsku prestonicu putničkim vozom, uz napomenu da nije u Rusiji jer nije propagandista. Ona je priznala da su njeni raniji komentari o Ukrajini i Zelenskom bili u velikoj meri oblikovani koordinisanim kampanjama stranog uticaja na internetu.
Direktor FBI u Moskvi u oktobru
Direktor Federalnog istražnog biroa (FBI) Kaš Patil planira posetu Rusiji u oktobru, preneo RT, pozivajući se na američkog zvaničnika i izvore koji su ovo potvrdili za medije u SAD. Patil bi, kako se navodi, trebalo da 14. i 15. oktobra poseti Moskvu i Sankt Peterburg a domaćin bi mogla da mu bude ruska Federalna služba bezbednosti. Poslednji direktor FBI-a za koga se zna da je posetio Rusiju, bio je Robert Miler 2013. godine.
Jemenski Huti koje podržava Iran, proglasili su u ponedeljak pomorsku blokadu Saudijske Arabije, što predstavlja najveću eskalaciju između dve strane u poslednjih nekoliko godina a njihov vojni portparol Jahja Sari optužio je Saudijsku Arabiju za „nepravednu i tlačiteljsku opsadu“ Jemena, piše RT. Sari je u video-poruci najavio da jemenske oružane snage proglašavaju pomorski embargo protiv „kriminalnog saudijskog neprijatelja“ po principu „oko za oko“, sa trenutnim važenjem, uz upozorenje da će svaka saudijska „ludačka akcija“ naići na sveobuhvatnu i odlučnu eskalaciju. Saudijsko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je „terorističku miliciju Huta“ i obećalo da će preduzeti sve neophodne mere za zaštitu svojih brodova u skladu sa međunarodnim pravom. Blokada je usledila nedelju dana nakon što su snage lojalne saudijskoj vladi bombardovale aerodrom u Sani.
Teheran traži UN osudu gađanja elektrane
Ambasador Irana pri UN Amir Said Iravani zatražio je u pismu generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i predsedavajućem Saveta bezbednosti da Savet i sekretar eksplicitno osude američki raketni udar na nuklearnu elektranu Darkovin koja je pod zaštitom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), a do kojeg je došlo u nedelju kada su američke snage ispalile više projektila na to postrojenje u izgradnji u provinciji Huzestan, objavljuje Mehr njuz. Iravani je naveo da je to 18. talas udara na iranske mirnodopske nuklearne objekte pod nadzorom IAEA od početka zajedničke američko-izraelske agresije u junu 2025, i da je napad izveden „zbog neaktivnosti i dvostrukih standarda Saveta bezbednosti“.
Portparol Saveta stražara Hadije Tahan Nazif izjavio je na skupu posmatrača u Amolu da je neprijatelj pokazao da se ne drži ni osnovnih principa ni pravila ljudskih prava, istakavši da se Iran nalazi u egzistencijalnoj i identitetskoj konfrontaciji sa svetskim hegemonskim silama i da ne sme da se zaokupi unutrašnjim pitanjima na uštrb sagledavanja protivnika, piše Mehr njuz. Tahan Nazif je naveo da su SAD i Izrael prekršili pravila međunarodnog humanitarnog prava bombardovanjem škole u Minabu, bolnice u Ahvazu i drugih javnih mesta, te da je sukob Irana sa hegemonskim silama ukorenjen u osnovnim razlikama oko principa Islamske Republike.
Iran u „sveobuhvatnom ratu“
Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je u ponedeljak da se njegova zemlja nalazi u „sveobuhvatnom ratu“ sa Sjedinjenim Državama i da Teheran treba da prihvati posledice tog sukoba, naglasivši da je najvažnije ratište danas ekonomija i egzistencija naroda, izveštava Arab njuz. Pezeškijan je na sastanku sa pravosudnim zvaničnicima u Teheranu upozorio da bi ekonomski pritisci mogli da dovedu do društvenog nezadovoljstva koje bi, ako se proširi, ugrozilo ogroman društveni kapital koji je narod stvorio podržavajući državu. Inflacija u Iranu u junu je zbog rata naglo ubrzala i dostigla skoro 90 odsto na godišnjem nivou.
Američki predsednik Donald Tramp naznačio je da premijer Izraela Benjamin Netanjahu neće biti uhapšen ni u kom obliku dok boravi u Sjedinjenim Državama, ali se u objavi nije osvrnuo na izjave gradonačelnika Njujorka Zohrana Mamdanija koji je u subotu rekao da pravna služba grada aktivno razmatra šta zakon dozvoljava, piše Arab njuz. Mamdani je kazao da Netanijahu pripada Hagu, da je ratni zločinac i da mu je Međunarodni krivični sud podigao optužnicu, dok je Tramp u svojoj izjavi pohvalio Izrael zbog pomoći u ratu protiv Irana.
Filipinski vojnici napali kineske službenike
Filipinsko plovilo broj 57 koje je ilegalno nasukano kod kineskog ostrva Renai Đao, u ponedeljak ujutro spustilo je dva gumena čamca i, uprkos višestrukim upozorenjima kineske obalske straže, na opasan način se približilo i udarilo u kinesko patrolno plovilo, pri čemu su filipinski vojnici prvi napali kineske službenike veslima i motkama. Kako objavljuje Global tajms, sa snimaka se vidi da su filipinski vojnici velikom brzinom upravljali gumene čamce ka kineskom plovilu a potom su sa broda 57 izvadili kamere i snimali čitav incident, dok su navodno kasnije montirali snimak, izostavljajući ključne delove kako bi prikazali iskrivljenu verziju događaja. Snimak je preko Starlinka prenet na Filipine a filipinska strana pratila je obrazac provokacije, režiranog snimanja i predstavljanja sebe kao žrtve.
Osnivači kineske startap kompanije za veštačku inteligenciju „Munšot AI“ koji su studirali na vrhunskim američkim univerzitetima i imali priliku da rade u najvećoj svetskoj tehnološkoj kompaniji, ali su se odlučili da se vrate u Kinu, postali su predmet široke diskusije na društvenim mrežama, posebno nakon što je njihov najnoviji model K3 privukao pažnju u Silicijumskoj dolini. Kineski stručnjak ističe za Global tajms da sve veći broj naučnika i tehnologa koji se vraćaju u domovinu ne samo da odražava vrhunsko podsticajno okruženje koje je Kina izgradila za napredne industrije, već i posledice restriktivnih politika koje su SAD uvele na razmenu talenata.
