TEHERAN: IZVOZ NAFTE ZA SVE ILI NI ZA KOGA
Tramp naginje ka proširenju vojnih operacija u Iranu, uključujući i zauzimanje ostrva u Ormuškom moreuzu, piše Vol strit džornal. Obnovljena pretnja da će SAD uništiti sve iranske elektrane, donosi Dejli telegraf. Britanski premijer doputovao u Kijev u poslednjoj zvaničnoj poseti, prenosi Nju vois of Ukrejn. Baltičke države koriste „horor priče“ o ruskoj pretnji za jačanje NATO, objavljuje RT. Iran preti da će uništiti svu infrastrukturu u regionu ako SAD gađaju iranske ciljeve, izveštava Mehr njuz. Izvoz nafte iz regiona biće ili za sve ili ni za koga, upozorila Revolucionarna garda, navodi Arab njuz. Kineski BDP porastao 4,7 odsto u prvoj polovini godine, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Iranska Revolucionarna garda zapretila je da će obustaviti sav izvoz energije iz Bliskog istoka zbog blokade, poručivši da će izvoz nafte i gasa iz regiona biti „ili za sve ili ni za koga“, prenosi Arab njuz)
Američki predsednik Donald Tramp naginje ka proširenju vojnih operacija u Iranu a opcije koje su na stolu uključuju pojačane vazdušne udare, slanje kopnenih snaga radi zauzimanja iranskih ostrva u blizini Ormuškog moreuza i bombardovanje utvrđenog objekta na planini Pikaks. Tramp je obnovio pretnju da će gađati civilne elektrane i mostove. Britanski premijer Kir Starmer doputovao je u Kijev u svojoj poslednjoj zvaničnoj poseti pred odlazak sa funkcije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da baltičke države koriste „horor priče“ o navodnoj ruskoj pretnji kako bi opravdale dalje jačanje NATO i povećanje vojnih izdataka. Portparol iranske centralne komande upozorio je da će, ako američki predsednik sprovede svoje pretnje o gađanju civilnih objekata, Iran uništiti svu preostalu infrastrukturu u regionu. Iranska Revolucionarna garda zapretila je da će obustaviti sav izvoz energije iz Bliskog istoka zbog blokade, poručivši da će izvoz nafte i gasa iz regiona biti ili za sve ili ni za koga. Kineska državna statistička služba saopštila je da je bruto domaći proizvod u prvoj polovini 2026. porastao za 4,7 odsto na godišnjem nivou.
SAD naginju eskalaciji udara na Iran
Predsednik SAD Donald Tramp, nakon višednevnih izveštaja najviših savetnika, naginje ka proširenju vojnih operacija u Iranu a opcije koje su na stolu uključuju pojačane vazdušne udare, slanje kopnenih snaga radi zauzimanja iranskih ostrva u blizini Ormuškog moreuza i bombardovanje utvrđenog objekta na planini Pikaks koji bi mogao da služi za tajni nuklearni rad. Tramp je u utorak uveče održao sastanak u sobi za vanredne situacije na kojem se razgovaralo o potencijalnom zauzimanju ostrva Harg i drugih teritorija duž moreuza, kao i o bombardovanju tunelskog kompleksa na toj planini. Kako piše Vol strit džornal, proširenje udara na dodatne ciljeve u Iranu, uključujući i energetska postrojenja, ostaje mogućnost.
Nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. u izraelskim zatvorima, uključujući i zatvor Lavi u pustinji Negev, počela je da se sprovodi oštrija politika prema palestinskim zatvorenicima, dok su hiljade novih pritvorenika privedene tokom ratnih racija, piše Vol strit džornal. Izveštaji izraelskih organizacija i svedočenja bivših zatočenika ukazuju na navodno nasilje, medicinsko zapuštanje i izgladnjivanje a uslovi su se pogoršali nakon što je u zatvoru nestalo struje, da bi se nekoliko sati kasnije vratila i donela novu eru strogih mera.
Tramp će „uništiti sve elektrane“
U okviru nedelju dana obnovljene američke kampanje bombardovanja Irana, udari su se uglavnom fokusirali na ciljeve povezane sa sposobnošću Teherana da napada trgovačke brodove u Ormuškom moreuzu, poput kontrole letenja u Čabaharu koju su avioni SAD gađali drugi put u nedelju dana, kao i radarske stanice, raketna mesta, komandne objekte i plovila Revolucionarne garde, izveštava Dejli telegraf. Odbrambeni analitičari ukazali su na nestanke struje u utorak uveče kao na znak da američka vojska suptilno poručuje da može i dalje, a predsednik Donald Tramp je obnovio pretnju da će, ako Teheran odbije da se vrati pregovorima, gađati civilne elektrane i mostove, izjavivši da će „sledeće nedelje za njih biti zaista loše“ i da će „sve elektrane uništiti“.
Engleska je u Atlanti bila na samo nekoliko minuta od plasmana u finale Svetskog prvenstva, prvi put posle 60 godina, ali su igrači i selektor, iako je reč o nemačkom stručnjaku i generaciji oblikovanoj novim trenerskim idejama, ponovo potonuli u staru anksioznost i prepustili se samosabotiranju na samom cilju, piše Dejli telegraf. Dovoljno je bilo samo da se prebrode poslednjih pet minuta i sudijska nadoknada, ali je ekipa izgubila ono što je bilo na dohvat ruke. Sve te godine poniženja, povremenih trijumfa i samosažaljenja od onog letnjeg dana na Vembliju učinile su da se čini kako se ta era ipak neće završiti, stoji u tekstu.
Poslednja poseta premijera Starmera Kijevu
Britanski premijer Kir Starmer doputovao je u Kijev u svojoj poslednjoj zvaničnoj poseti pred odlazak sa funkcije, gde će se, kako je saopštila Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, sastati sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Kako prenosi Nju vois of Ukrejn, Starmer je stigao na glavnu železničku stanicu u Kijevu a dvojica lidera trebalo bi da razgovaraju o tome kako temelji postavljeni tokom Starmerovog mandata, uključujući i formiranje „Koalicije voljnih“, mogu da utru put trajnom miru. Starmer će, kako se očekuje, ponovo potvrditi da će podrška Britanije Ukrajini ostati nepokolebljiva.
U centru Harkova, kod metro stanice „Univerzitet“, okupilo se nekoliko stotina ljudi na protestu protiv moguće smene ukrajinskog ministra odbrane Mihaila Fedorova, a okupljanje je počelo u četvrtak ujutro. Kako piše Nju vois of Ukrejn, demonstranti su izrazili zabrinutost zbog zaustavljenih reformi i oslabljenih odbrambenih sposobnosti zemlje.
„Horor priče“ o navodnoj pretnji
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da baltičke države koriste „horor priče“ o navodnoj ruskoj pretnji kako bi opravdale dalje jačanje NATO i povećanje vojnih izdataka, komentarišući tvrdnje litvanskog predsednika Gitanasa Nausede o mogućim ruskim provokacijama i napadima na kritičnu infrastrukturu u Poljskoj ili baltičkim zemljama. Peskov je rekao da je to „najnovija serija horor priča“ namenjena ispiranju mozga i pripremanju stanovništva za dalju militarizaciju, piše RT, te da baltički čelnici namerno stvaraju sliku neprijatelja u obliku Rusije kako bi olakšali širenje NATO vojne infrastrukture u regionu.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đan izjavio je u sredu da se Kina odlučno protivi jednostranim sankcijama koje nemaju osnov u međunarodnom pravu niti odobrenje Saveta bezbednosti UN, i da će preduzeti neophodne mere kako bi zaštitila zakonska prava i interese kineskih kompanija i građana, nakon što je američki Senat u utorak uveo izmene zakona kojim se predviđaju carine do 100 odsto na uvoz od najvećih kupaca ruske nafte i gasa, među kojima je i Kina, prenosi RT. Lin je upozorio da će se primena dvostrukih standarda, prinuda i vršenje pritiska na kraju obiti o glavu onima koji ih primenjuju. Izmenjeni zakon koji je prvobitno predložio pokojni senator Lindzi Grejem, uveden je nakon njegove smrti.
Iran će srušiti svu infrastrukturu u regionu
Portparol iranske centralne komande Hatam al Enbija Ebrahim Zolfagari upozorio je da će, ako američki predsednik Donald Tramp sprovede svoje pretnje o gađanju iranske infrastrukture, Iran uništiti svu preostalu infrastrukturu u regionu tako da od nje ne ostane ni traga, naglasivši da je mešanje Sjedinjenih Država u Ormuški moreuz „crvena linija koja se ne prelazi“, piše Mehr njuz. Zolfagari je poručio da „kriminalna Amerika“ nastavlja sa bezakonjem i destabilizacijom regiona, ali da ono što dolazi od iranskih oružanih snaga neće biti uzvratni udar, već nadmoćniji, teži, obimniji i razorniji nego ikada.
Ministarstvo spoljnih poslova Irana pozvalo je britanskog ambasadora u Teheranu Huga Šortera i uručilo mu snažan protest zbog odluke Londona da Revolucionarnu gardu stavi na listu zabranjenih organizacija prema takozvanom zakonu o pretnjama po državnu bezbednost, izveštava Mehr njuz. Pomoćnik ministra spoljnih poslova Alireza Juseifi istakao je da će Iran na tu neprijateljsku meru odgovoriti čvrstim i uzvratnim potezom, dok je optužbe britanskog ministra unutrašnjih poslova u parlamentu nazvao neosnovanim i odgovornim činom koji nije u skladu s međunarodnim obavezama Velike Britanije. Ministarstvo je ranije saopštilo da je reč o politički motivisanoj odluci, naglasivši da je Revolucionarna garda sastavni deo zvaničnih oružanih snaga Irana koje brane nezavisnost, teritorijalni integritet i nacionalnu bezbednost zemlje.
Izvoz nafte ili za sve ili ni za koga
Američka vojska rano u sredu ponovo je uvela pomorsku blokadu iranskih luka zbog napada Teherana na brodove koji su pokušavali da prođu kroz Ormuški moreuz, što je izazvalo nove udare na države u Zalivu u kojima su smeštene američke snage i dodatno uzdrmalo privremeni sporazum o okončanju rata, izveštava Arab njuz. Višednevni uzvratni udari Irana širom Bliskog istoka i pokušaji obe strane da uspostave kontrolu nad moreuzom kroz koji u miru prolazi petina svetske trgovine naftom i gasom, prete da region ponovo gurnu u sveopšti rat. Iranska Revolucionarna garda zapretila je da će obustaviti sav izvoz energije iz Bliskog istoka zbog blokade, poručivši da će izvoz nafte i gasa iz regiona biti „ili za sve ili ni za koga“.
Zamenica tužioca Međunarodnog krivičnog suda Nazhat Kan upozorila je Savet bezbednosti UN da postoji velika verovatnoća novih zločina u sudanskom regionu Darfur i pozvala sve države da odmah deluju kako bi sprečile ponavljanje masovnih krivičnih dela zbog kojih je sud prvi put intervenisao pre dve decenije, piše Arab njuz. Kan je navela da sud deli procenu Kancelarije UN za ljudska prava da bi najteži međunarodni zločini uskoro mogli da budu počinjeni u gradu El Obeid, poručivši da „ne možemo reći da nismo znali“ i da Savet i sve države treba da deluju sada.
BDP Kine porastao za 4,7 odsto
Kineska državna statistička služba saopštila je u sredu da je bruto domaći proizvod u prvoj polovini 2026. porastao za 4,7 odsto na godišnjem nivou, na 69,57 biliona juana, što je ostalo u okviru vladinog godišnjeg cilja od 4,5 do pet odsto. U drugom tromesečju privreda je zabeležila rast od 4,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je sporije u odnosu na prvokvartalni rast od pet odsto, piše Global tajms. Posmatrači ističu da polugodišnji podaci pokazuju da druga svetska ekonomija nastavlja da održava stabilan pozitivan rast uprkos izazovima poput geopolitičkih tenzija, udara na cene nafte, trgovinskih sukoba i neizvesnosti u spoljnom okruženju.
Sjedinjene Države, suočene sa preopterećenošću svojih konvencionalnih pomorskih snaga usled trajnih kriza na Bliskom istoku, preusmeravaju šest brzih brodova Obalne straže iz Srednjeg istoka u zapadni Pacifik, gde će biti raspoređeni u Singapuru i u zalivu Subik na Filipinima, što Vašington predstavlja kao korak u odvraćanju Pekinga od poteza prema Tajvanu i Južnom kineskom moru. Kineski posmatrači ističu, kako piše Global tajms, da je reč o očajničkom potezu kojim Amerika pokušava da nadomesti „prazninu u moći“ u tom regionu, dok Obalnu stražu sve više koristi kao sredstvo globalne intervencije, iako je njena primarna uloga čuvanje sopstvenih obala.
