BRITANSKA KAMPANJA ZA SLUČAJ RUSKOG NAPADA
Četiri godine rata pretvorile su Putina, iz uzora, u poniznog molioca u odnosu sa Kinom, piše Vol strit džornal. Britanija pokreće kampanju za pripremu domaćinstava za rat, donosi Dejli telegraf. EU žuri sa 21. paketom sankcija Rusiji pred istek naftnog cenovnog limita, prenosi Kijev post. Stav Evrope o isključenju Rusije iz pregovora je ćorsokak, objavljuje RT. Iran gađao američke baze u Kuvajtu i Jordanu, izveštava Mehr njuz. U Gazi ubijeno devetoro Palestinaca, uključujući dete, navodi Arab njuz. Kina zadržala poziciju najveće svetske trgovinske nacije, stoji u Global tajmsu
Četiri godine rata i ekonomske izolacije pretvorile su ruskog predsednika Vladimira Putina, iz uzora kineskom kolegi Si Đinpingu, u poniznog molioca, u odnosu koji postaje sve neuravnoteženiji i povremeno napet. Britanski ministri će do kraja godine pokrenuti javnu informativnu kampanju u kojoj će savetovati domaćinstva kako da se pripreme za vanredne situacije, uključujući i stvaranje zaliha hrane, lekova i osnovnog pribora za preživljavanje. Ambasadori 27 zemalja članica Evropske unije u Briselu održavaju poslednje razgovore o 21. paketu sankcija Rusiji pred sredu, kada ističe rok za naftni cenovni limit. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je stav Evrope o isključenju Rusije iz procesa rešavanja sukoba u Ukrajini, ćorsokak. Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je pogodila ciljeve u američkim vojnim bazama u Kuvajtu i Jordanu. Izraelski udar i pucnjava usmrtili su u utorak najmanje devet Palestinaca u Gazi, među kojima i desetogodišnjeg dečaka. Kineska carinska uprava saopštila je da je spoljnotrgovinska razmena u prvoj polovini 2026. iznosila 25,47 biliona juana, što je povećanje od 16,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Putin kao Sijev mlađi partner
Četiri godine rata i ekonomske izolacije pretvorile su ruskog predsednika Vladimira Putina iz uzora kineskom kolegi Si Đinpingu – u poniznog molioca, u odnosu koji postaje sve neuravnoteženiji i povremeno napet, piše Vol strit džornal. Kineski predsednik, koji se nekada divio Putinu, sada njime upravlja, stoji u tekstu pod naslovom „Putin sada kao Sijev mlađi partner“.
Ujedinjeni Arapski Emirati dobili su od Sjedinjenih Država proširen pristup cenjenim čipovima za veštačku inteligenciju, nakon što su poslednjih meseci pomagali Americi izvodeći desetine vazdušnih udara na Iran, presrećući stotine projektila i omogućavajući protok nafte kroz Ormuški moreuz, objavljuje Vol strit džornal. Ovaj potez Vašingtona kojim se Emiratima daju veće mogućnosti u oblasti AI, predstavlja kulminaciju višegodišnjih napora te zalivske države da dođe do američke tehnologije radi diversifikacije svoje ekonomije, a istovremeno pokazuje koliko su čipovi postali ključni u diplomatskim pregovorima. Plan je i da glavna firma za AI iz Emirata postane američka kompanija.
Pripreme za slučaj ruskog napada
Ministri će do kraja godine pokrenuti javnu informativnu kampanju u kojoj će savetovati domaćinstva kako da se pripreme za vanredne situacije, uključujući i stvaranje zaliha hrane, lekova i osnovnog pribora za preživljavanje, usled rastuće zabrinutosti zbog ruskog napada na neku od članica NATO i gotovo stalnih sajber napada na ključnu nacionalnu infrastrukturu Britanije, objavljuje Dejli telegraf. Glavni sekretar pri premijeru Daren Džouns najavio je u utorak da će vlada sledeće godine održati ratnu vežbu za „hibridni“ napad na Britaniju, u kojoj će stotine državnih službenika iz kabineta planirati odgovor na krizu. Javnost će, kako se navodi, biti pozvana da se snabde hranom i vodom u slučaju ruskog sajber napada, u okviru novih planova za pripremu zemlje za sukob.
Predsednik SAD Donald Tramp povukao je planove o uvođenju takse od 20 odsto za brodove koji prolaze kroz Ormuški moreuz – samo dan pošto je to najavio, nakon što su ga lideri zalivskih država kontaktirali i ponudili da umesto toga ulože „milijarde i milijarde“ dolara u Ameriku, piše Dejli telegraf. Tramp je u utorak potvrdio da je odustao od te odluke, dok su američke snage istog dana izvele nove udare na Iran kao odgovor na napade iranskog režima na trgovačke brodove u moreuzu. Američki Centkom je saopštio da je pokrenut dodatni krug udara kako bi se nastavilo sa slabljenjem iranskih kapaciteta za napade na komercijalne brodove.
EU žuri sa novim paketom sankcija
Ambasadori 27 zemalja članica Evropske unije u Briselu održavaju poslednje razgovore o 21. paketu sankcija Rusiji, pošto su neslaganja oko patrijarha Kirila, uvoza ruske ribe i viza zaustavila dogovor pred sredu, kada ističe rok za naftni cenovni limit, objavljuje Kijev post. Ukoliko do srede ne bude postignut sporazum, Unija bi mogla da bude prinuđena da podigne cenovni prag koji je postavljen kako bi se ograničio prihod Rusije od izvoza nafte. Zemlje članice žure da usvoje novi paket sankcija pred istek roka koji bi mogao da oslabi ključnu meru za smanjenje moskovskih prihoda od nafte.
Ukrajinske snage su tokom noći u ponedeljak na utorak, udarile na još 11 ruskih plovila u Azovskom moru, čime su u devet dana operacija gađale ukupno 116 brodova, uključujući pet tankera, pet teretnih brodova i jedan tegljač, saopštio je komandant Snaga za bespilotne sisteme Robert Brovdi. Ova kampanja, kako prenosi Kijev post, za cilj ima paralizovanje ruske pomorske logistike, otežavanje snabdevanja okupiranog Krima i ometanje ruskog izvoza nafte a dovela je i do zastoja u saobraćaju kroz Kerčki moreuz. Ukrajina ovim udarima, koje je Brovdi opisao kao deo širih napora, razbija mit o Azovskom kao ruskom „unutrašnjem moru“ i primorava Moskvu da traži skupe druge transportne rute.
Stav EU o isključenju Rusije ćorsokak
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da je stav Evrope o isključenju Rusije iz procesa rešavanja sukoba u Ukrajini „ćorsokak“ i da Evropa ne može da igra značajnu ulogu u tom procesu dok insistira na takvom pristupu, objavljuje RT. Peskov je odgovorio na izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca koji je na samitu „Koalicije voljnih“ u Parizu rekao da bi buduće bezbednosne garancije Kijevu trebalo da određuju Ukrajina i njeni zapadni saveznici bez učešća Rusije. Članice NATO na prošlonedeljnom samitu u Ankari dogovorile su vojnu pomoć Ukrajini u iznosu većem od 70 milijardi evra za ovu i narednu godinu, a Nemačka je dala najveći nacionalni doprinos.
Američki predsednik Donald Tramp nije isključio mogućnost kopnene kampanje u Iranu, izjavivši da bi je razmotrio ako bi je smatrao prikladnom, ali da postoje i drugi koji bi mogli da izvedu kopnene operacije umesto američkih snaga, dok je zapretio i proširenjem bombardovanja na elektrane i mostove, prenosi RT. Tramp je rekao da su američke snage već dva, pa čak i tri puta gađale ostrvo Hark koje se nalazi oko 25 kilometara od iranske obale u Persijskom zalivu i kroz koje prolazi oko 90 odsto iranskog izvoza sirove nafte, dodajući da je naredio da se gađa sve osim nafte.
Iran pozvao Kuvajt da protera Amerikance
Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je u sredu, u šestom talasu operacije „Nasr 2“, pogodila satelitski komunikacioni centar, sistem protivvazdušne odbrane „patriot“, radar za odbranu od raketa i lansere HIMARS u američkoj vojnoj bazi u Kuvajtu, kao odgovor na američke napade na Iran, uključujući i bombardovanje skladišta pšenice i fabrike mineralne vode. Kako piše Mehr njuz, Garda se u saopštenju direktno obratila narodu Kuvajta, pozivajući ga da protera američke snage sa svoje teritorije, navodeći da rat traje više od četiri meseca otkako su SAD ubile ajatolaha Alija Hamneja i 168 dece u školi u Minabu, te da se mnogi napadi izvode sa američkih baza na kuvajtskom tlu.
Iranska vojska izvela je sedmi talas napada dronovima na američke baze u regionu, pri čemu su gađani objekti za avione F-18 i prateća infrastruktura u bazi Al Azrak u Jordanu, saopštila je Služba za odnose s javnošću vojske, navodeći da su ti udari deo „Operacije Grom“, piše Mehr njuz. U saopštenju se navodi da nijedna akcija protiv iranskog tla, voda i neba „neće ostati bez odgovora niti bez srazmerne cene“, a vojska je poručila da će operacije trajati do konačne pobede.
U Gazi ubijeno devetoro ljudi
Izraelski udar i pucnjava usmrtili su u utorak najmanje devet Palestinaca u Pojasu Gaze, među kojima i desetogodišnjeg dečaka Muataz Abu Šara, kao i jednog visokog pripadnika policije Hamasa, saopštili su zdravstveni i policijski zvaničnici u enklavi a prenosi Arab njuz. Od oktobra, kada je stupilo na snagu primirje između Izraela i Hamasa, u izraelskim napadima je, prema podacima zdravstvenih vlasti, poginulo više od 1.100 Palestinaca, dok su četiri izraelska vojnika u tom periodu ubili militanti u Gazi. Primirje je zaustavilo veće borbe, ali nije sprečilo povremeno nasilje.
Stanovnici Istočne provincije prilagodili su svoje dnevne rutine u utorak, pošto je u delovima Saudijske Arabije zabeležen najtopliji dan u godini, sa temperaturom od 50 stepeni Celzijusa u gradu Al Ahsi, potvrdio je Nacionalni centar za meteorologiju za Arab Njuz. Centar je upozorio da će temperature od 49 do 50 stepeni pogoditi veći deo Istočne provincije, uključujući Damam, Daharan, Alhobar, Džubejl, Katif, Ras Tanuru, Hafar al Batin i okolna područja, a očekuje se i podizanje prašine i smanjenje vidljivosti na autoputevima. Centar je još u junu prognozirao više temperature od uobičajenih tokom jula i avgusta.
Najveća svetska trgovinska nacija
Kineska carinska uprava saopštila je u utorak da je spoljnotrgovinska razmena u prvoj polovini 2026. iznosila 25,47 biliona juana, što je povećanje od 16,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, čime je Kina zadržala poziciju najveće svetske trgovinske nacije. Kako je za Global tajms izjavio pekinški ekonomista Tijen Jun, usled geopolitičkih tenzija i problema u Ormuškom moreuzu, svet je postao svesniji nezamenjive uloge kineskih lanaca snabdevanja a posebno je značajan podatak da je rast uvoza u Kini značajno nadmašio rast izvoza. Ovo je, kako se navodi, prvi put da je vrednost spoljne trgovine u prvih šest meseci prešla 25 biliona juana.
Kina i Rusija izvršile su u utorak zajedničko poribljavanje u gradu Tunjijang u provinciji Helongđang, pustivši u pogranične vode 200 velikih jesetri dužih od pet centimetara, 480.000 mladih kaluga i 5,2 miliona mladica komercijalno značajnih vrsta poput belog amura i tolstolobika. Kako podseća Global tajms, ovo je deo nastavka napora na očuvanju i obnovi ribljih resursa u zajedničkim pograničnim vodama.
