IRAN UPOZORIO ZALIVSKE ZEMLJE DA NE POMAŽU AMERICI
Iran igra dugoročnu igru i veruje da je izašao kao regionalni hegemon, piše Vol strit džornal. Novi premijer Britanije Endi Bernam sprema povećanje poreza bogatima za 38 milijardi funti, donosi Dejli telegraf. Dronovi pogodili rafineriju u Sizranju i tanker u kanalu Don-Azov, prenosi Nju vois of Ukrejn. Zaliv kao arena za američki rat, objavljuje RT. Revolucionarna garda izvela udare na objekte SAD u Jordanu, Kuvajtu, Bahreinu i Omanu, izveštava Pres TV. Zemlje Zaliva osudile iransku agresiju, navodi Arab njuz. Kina dokazuje da Huangjan pripada njenoj teritoriji, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u nedelju uveče da su arapske države na Bliskom istoku legitimne mete za uzvratne udare zato što na svojoj teritoriji ugošćavaju američke vojne baze)
Iranski zvaničnici veruju da je njihova zemlja nakon rata koji su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli u februaru, konačno izašla kao regionalni hegemon, pa je održavanje kontrole nad Ormuškim moreuzom postalo važnije i od ukidanja sankcija. Stranka „Reform UK“ objavila je analizu prema kojoj bi Endi Bernam koji u petak treba da bude izabran za novog premijera, povećanjem poreza bogatima prikupio čak 38 milijardi funti. Ruski zvaničnici i lokalni izveštaji preneli su da su dronovi pogodili rafineriju nafte u Sizranju u Samarskoj oblasti i jedan tanker u kanalu Don-Azov. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su arapske države na Bliskom istoku legitimne mete za uzvratne udare zato što na svojoj teritoriji ugošćavaju vojne baze SAD. Iranske oružane snage izvele su u nedelju koordinisane raketne i dronovske udare na američke vojne objekte u Jordanu, Kuvajtu, Bahreinu i Omanu kao odgovor na nastavak američkih napada na jug Irana. Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije obavio je telefonske razgovore sa kolegama iz zemalja Zaliva i Jordanom, pri čemu su učesnici razgovora osudili iransku agresiju. Kineska ambasada na Filipinima ponovo je objavila pismo filipinskog ambasadora iz 1990. u kojem on potvrđuje da greben Skarboro ne spada u teritorijalni suverenitet Filipina.
Dugoročna igra Irana
Iranski zvaničnici veruju da je njihova zemlja nakon rata koji su Sjedinjene Države i Izrael pokrenuli u februaru, konačno izašla kao regionalni hegemon, jer su Amerika i Izrael propustili da ostvare svoje glavne ciljeve, pa je za režim u Teheranu održavanje kontrole nad Ormuškim moreuzom postalo važnije i od desetina milijardi dolara olakšica od sankcija koje je ponudila administracija SAD, piše Vol strit džornal. Iran igra dugoročnu igru i smatra da će, ako trajnim aranžmanima učvrsti svoj položaj u tom ključnom vodenom putu i time dominira nad ekonomijama zemalja Persijskog zaliva, sve ostalo, uključujući i ukidanje američkih sankcija, uslediti samo po sebi.
Senator iz Južne Karoline Lindzi Grejam, „republikanski jastreb“ u spoljnoj politici i bliski saveznik predsednika Donalda Trampa, preminuo je u 71. godini nakon kratke i iznenadne bolesti, saopštila je njegova kancelarija u nedelju a prenosi Vol strit džornal. Grejam je bio glavni zagovornik rata sa Iranom u Kongresu i čvrst pristalica Izraela i Ukrajine, a samo dan pre smrti, u petak, boravio je u Kijevu na sastanku sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, posle čega se vratio u Vašington.
Novi porezi novog premijera
Stranka „Reform UK“ objavila je analizu prema kojoj bi Endi Bernam, koji u petak treba da bude izabran za novog premijera, povećanjem poreza bogatima prikupio čak 38 milijardi funti, čime bi ukupni godišnji porezni namet Laburističke partije porastao, sa oko 66, na više od 100 milijardi funti, piše Dejli telegraf. Taj plan podrazumeva uvođenje „poreza na negu“ do deset odsto na vrednost imovine posle smrti, reformu poreza na kapitalnu dobit i uvođenje obaveze plaćanja nacionalnog osiguranja na prihode od izdavanja nekretnina. Bernam se tako priprema da sprovede niz novih poreza koji nisu bili pomenuti u partijskom manifestu iz 2024. godine.
Ministar spoljnih poslova Argentine Pablo Kirno nazvao je stanovnike Folklandskih ostrva „veštački useljenim“ stanovništvom u opsežnom članku u kojem je pozvao Veliku Britaniju da uđe u pregovore o predaji te teritorije, ocenivši referendum iz 2013. na kojem su ostrvljani izabrali da ostanu britanski, kao nelegitiman, prenosi Dejli telegraf. Kirno je naveo da vreme ne pretvara nelegitimnu okupaciju u suverenitet, niti će podeliti teritorijalno jedinstvo Argentine, te da rat iz 1982. i referendum nisu rešili spor oko ostrva, dodajući da o suverenitetu ne treba da odlučuje „stanovništvo veštački usađeno od strane okupatorske sile“.
Dronovi pogodili rafineriju u Sizranju
Ruski zvaničnici, analitičari i lokalni izveštaji preneli su 12. jula da su dronovi pogodili nekoliko objekata pod ruskom kontrolom, uključujući rafineriju nafte u Sizranju u Samarskoj oblasti i jedan tanker u kanalu Don-Azov, pri čemu su na obe lokacije izbili požari, piše Nju vois of Ukrejn. Prema preliminarnim izveštajima, rafineriju u Sizranju gađale su bespilotne letelice FP-1 a analitičari smatraju da je udar mogao da ošteti jedinicu za preradu sirove nafte koja čini do 30 odsto ukupnog kapaciteta prerade te rafinerije. Meštani su na društvenim mrežama objavili snimke požara, dok ruske vlasti zvanično nisu potvrdile napad niti saopštile kolika je šteta.
Evropska unija će, kako prenosi Nju vois of Ukrejn, pozivajući se na diplomatske izvore, iz 21. paketa sankcija Rusiji izostaviti patrijarha Ruske pravoslavne crkve Kirila i osnivača „Lukoila“ Vagita Alekperova, pošto je Bugarska uz podršku Italije zahtevala njihovo brisanje sa liste. Diplomatski izvori su dodali da su zemlje članice rešile većinu spornih pitanja u vezi sa novim paketom sankcija, mada je značajan deo kompromisa usledio kroz ublažavanje predloženih mera. Paket bi, kako se navodi, mogao da bude usvojen već 13. jula.
Zaliv kao arena za američki rat
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u nedelju uveče da su arapske države na Bliskom istoku legitimne mete za uzvratne udare zato što na svojoj teritoriji ugošćavaju američke vojne baze, dok su Sjedinjene Države nastavile napade na Iran i u ponedeljak rano ujutro po lokalnom vremenu, četvrtu noć zaredom, piše RT. Ministarstvo je u saopštenju osudilo „varvarske“ američke napade i optužilo zalivske monarhije da su svoje zemlje pretvorile u „arenu za američki ilegalni i zločinački rat protiv iranske nacije“, podsetivši da su susedne zemlje po međunarodnom pravu dužne da spreče agresora da koristi njihovu teritoriju i objekte za vojnu agresiju na Iran. Iran je u nedelju uzvratio projektilima i dronovima na američke vojne položaje u Jordanu, Kuvajtu, Kataru, Bahreinu i Omanu.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov započeo je 7. jula novu turneju po Africi u Etiopiji, gde se sastao sa etiopskim kolegom Gedionom Timotevosom, premijerom Abijem Ahmedom i predsednikom Komisije Afričke unije Mahamudom Alijem Jusufom, što je deo redovnog političkog dijaloga koji je uspostavljen još 2022, podseća se u kolumni RT. Dok Zapad govori o izolaciji Rusije, redovne posete Lavrova Africi pokazuju suprotno – Moskva nije isključena iz međunarodne politike, već intenzivira saradnju sa afričkim partnerima, kako na bilateralnom nivou, tako i kroz regionalne i kontinentalne strukture. Ova poseta, kako se navodi, deo je sistematskog rada ruske diplomatije na afričkom kontinentu.
Uzvratni udari na Jordan, Kuvajt, Bahrein i Oman
Iranske oružane snage izvele su u nedelju koordinisane raketne i dronovske udare na američke vojne objekte u Jordanu, Kuvajtu, Bahreinu i Omanu kao odgovor na nastavak američkih napada na jug Irana, saopštila je Revolucionarna garda a objavljuje Pres TV. Garda je navela da su Sjedinjene Države pokušale da nametnu svoju volju omanskoj vladi i izazovu tenzije „ilegalnim kretanjem“ nekoliko plovila južno od Ormuškog moreuza, ali da je iranska mornarica osujetila taj pokušaj odlučnim odgovorom, nakon čega je Amerika izvela vazdušne udare na baze na obali i telekomunikacione tornjeve na jugu Irana. U saopštenju se dodaje da je vazduhoplovstvo u prvoj fazi operacije gađalo ključnu vojnu infrastrukturu na jordanskoj bazi „Princ Hasan“, uz upozorenje da će svaka dalja američka agresija naići na još oštrije odgovore.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bakaei odbacio je zapadne narative o iranskim operacijama kao neizazvanoj agresiji, naglasivši da one predstavljaju legitimno ostvarivanje prava na samoodbranu od stalnih američko-izraelskih kršenja, i da Iran ne „napada“ već gađa američke vojne baze u južnom Persijskom zalivu kao zakonitu samoodbranu po međunarodnom pravu, piše na sajtu Pres TV. Bakaei je odgovorio na izjavu portparola generalnog sekretara UN koji je izrazio zabrinutost zbog „obnovljenih vojnih sukoba“ i iranskih akcija u regionu, ističući da situacija nije puki „vojni sukob“ već nastavak otvorene i neizazvane agresije koje su Sjedinjene Države i Izrael pokrenule 28. februara.
Zemlje Zaliva na telefonu zbog napada
Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije princ Faisal bin Farhan obavio je telefonske razgovore sa kolegama iz zemalja Saveta za saradnju Zaliva i Jordanom kako bi razmotrili kritična dešavanja na Bliskom istoku, pri čemu su učesnici razgovora osudili iransku agresiju prema zemljama u regionu i usprotivili se svim potezima koji bi mogli da ugroze njihov suverenitet ili bezbednost i stabilnost regiona, izveštava Arab njuz. Katar, Bahrein, Oman, Jordan, kao i Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati, bili su meta iranskih raketa i dronova otkako je prošle nedelje obnovljen sukob Teherana i Vašingtona. Sve te zemlje, osim Jordana, uključujući i Saudijsku Arabiju, od Irana deli Persijski zaliv i nalaze se blizu Ormuškog moreuza koji je od početka rata u februaru više puta blokiran. U odvojenom razgovoru, princ Faisal razgovarao je i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim o sukobu u istočnoj Evropi, dok je ruska vojna kampanja protiv Kijeva ušla u petu godinu usred diplomatske pat pozicije.
Portparol iračke vlade Heider al Abudi saopštio je u nedelju na konferenciji za novinare da će premijer Ali al Zajdi u ponedeljak na čelu zvanične delegacije otputovati u Vašington na poziv američke strane gde se očekuje da će se sastati sa visokim američkim zvaničnicima, prenosi Arab njuz. Al Abudi je dodao da će potpisani sporazumi obuhvatiti nekoliko memoranduma o razumevanju u sektoru nafte i gasa, dok Irak priprema teren za dolazak različitih američkih kompanija koje bi dale podsticaj povećanju kapaciteta za proizvodnju nafte.
Dokaz da Huangjan pripada Kini
Kineska ambasada na Filipinima nedavno je na društvenim mrežama ponovo objavila pismo filipinskog ambasadora u Nemačkoj iz 1990. godine, u kojem on potvrđuje da greben Skarboro, odnosno ostrvo Huangjan, ne spada u teritorijalni suverenitet Filipina, što je još jedan neoboriv dokaz kineskog suvereniteta nad tim ostrvom, piše Global tajms. Uz ovo je izložena i kopija zvanične filipinske mape iz 1994. koja zapadnu granicu filipinske teritorije povlači duž 118. stepena istočne geografske dužine, dok se Huangjan nalazi van te linije. Pismo i mapa izloženi su na izložbi u Pekingu a kustosi su istakli da ti artefakti predstavljaju samo deo opsežnog korpusa dokaza o kineskom suverenitetu.
Kineske vlasti pojačale su u subotu mere vanredne zaštite pošto se tajfun Bavi sprema da udari na istočnu obalu zemlje, pa su meteorološke, vodoprivredne, saobraćajne i službe za vanredne situacije izdale upozorenja i pojačale napore u kontroli poplava pred očekivanu kopnenu oluju, piše Global tajms. Stanovnici su evakuisani u prihvatne centre u provincijama Anhui, Džedžijang i Šangaj a ribarski brodovi su potražili utočište u lukama.
