NOVI AMERIČKO-IRANSKI UDARI DOK POČINJE SAMIT U ANKARI
Ponovo američko-iranski udari koji ugrožavaju primirje, piše Vol strit džornal. Tramp obnovio planove za kupovinu Grenlanda, uprkos početnom napretku u pregovorima, donosi Dejli telegraf. Rusija pojačala napad na Kijev pred samit NATO, prenosi Nju vois of Ukrejn. Netanjahu tražio od Trampa da ne proda avione F-35 Turskoj, objavljuje RT. Revolucionarna garda gađala 85 američkih ciljeva, izveštava Pres TV. Iran odgovorio udarima na Bahrein i Kuvajt, piše Arab njuz. NATO koristi kritike Kine da bi se širio ka Indo-Pacifiku, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Sjedinjene Države su gađale položaje duž iranske obale nakon što su Iranci napali brodove u blizini Ormuškog moreuza, dok je Teheran odgovorio protivnapadima, objavljuje WSJ)
Sjedinjene Države su gađale položaje duž iranske obale nakon što su Iranci napali brodove u blizini Ormuškog moreuza, dok je Teheran odgovorio protivnapadima. Američki predsednik Donald Tramp obnovio je planove za kupovinu Grenlanda, što je sada njegov preferirani način za okončanje spora s Danskom. Rusija je namerno izvela masovni udar na Kijev pred samit NATO u Turskoj kako bi odvratila zapadne partnere od povećanja podrške Ukrajini. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pozvao je Vašington da ne proda borbene avione F-35 Turskoj zbog oštrih kritika Ankare na račun izraelskih vojnih pohoda. Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je projektilima i dronovima gađala 85 američkih vojnih ciljeva. Kao odgovor na američke napade, Iran je gađao Bahrein i Kuvajt. Generalni sekretar NATO Mark Rute kazao je da Alijansa ne može da bude naivna prema Kini, što kineski stručnjaci tumače kao opravdanje za širenje prema Indo-Pacifiku.
Ponovo američko-iranski udari
Sjedinjene Države su u utorak vazdušnim udarima gađale položaje duž iranske obale i blokirale mogućnost Teheranu da zakonito prodaje naftu, što je bio jedan od ključnih podsticaja u privremenom mirovnom sporazumu, nakon što su Iranci napali brodove u blizini Ormuškog moreuza, piše Vol strit džornal. Iran je, kako prenosi visoki američki zvaničnik, odgovorio protivnapadima, čime je doveden u pitanje opstanak krhkog primirja koje je pregovarano nedeljama, a koje bi moglo da podstakne rast cena nafte. Podsećanja radi, Amerika je ranije opozvala dozvolu Teheranu za prodaju nafte.
Saveznici u NATO požurili su da pronađu zamene za bombardere, ratne brodove i druge snage koje su Sjedinjene Države nedavno povukle iz Evrope, ali popunjavanje svih rupa koje je ostavio američki odlazak, uključujući i avione za dopunu goriva u vazduhu kojih nedostaje i strateške bombardere koje imaju samo SAD, pokazalo se kao veliki izazov za vojnu Alijansu, objavljuje Vol strit džornal. Stručnjaci strahuju da bi to moglo da ostavi evropske članice, posebno, izloženije rastućim pretnjama iz Rusije, uprkos uveravanjima lidera Alijanse da postoje alternative za sisteme koje Amerika povlači.
Tramp obnovio plan za Grenland
Predsednik SAD Donald Tramp obnovio je planove za kupovinu Grenlanda, što je, prema izvorima bliskim pregovorima, sada njegov preferirani način za okončanje dugogodišnjeg spora s Danskom, piše Dejli telegraf. Ova promena stava kojom je efektivno odbacio diplomatsko rešenje uprkos početnom napretku u razgovorima, verovatno će ponovo otvoriti raskol u NATO usred velikog samita u Ankari. Tramp je nagovestio promenu stava po dolasku na samit, gde je sa turskim liderom Redžepom Tajipom Erdoganom razgovarao i o drugim temama.
Lider stranke „Reform UK“ Najdžel Faraž objavio je u utorak ostavku na mesto poslanika za Klakton i najavio da će se kandidovati na narednim dopunskim izborima, nakon što su pokrenute dve parlamentarne istrage o donacijama koje je primio, uključujući i poklon od više od pet miliona funti od kripto-milijardera Kristofera Harborna. Međutim, kako objavljuje Dejli telegraf, taj potez je brzo propao jer su konzervativci i laburisti odbili da se kandiduju protiv njega a protivnici su njegovu ostavku nazvali „cirkusom“ i „očajničkim trikom“, pa se Faraž sada suočava sa mogućnošću da se na izborima bori sam ili protiv novajlijskih kandidata poput Grofa Binsfejsa. Faraž je u video-poruci poručio da će to biti izbori naroda protiv establišmenta i da će se boriti za pobedu kako bi nastavio političku revoluciju koju je „Reform UK“ započeo.
Pojačan napad na Kijev zbog Ankare
Američki Institut za proučavanje rata saopštio je da je Rusija namerno izvela masovni udar na Kijev pred samit NATO u Turskoj kako bi stvorila „informativne efekte“ i odvratila zapadne partnere od povećanja podrške Ukrajini, nakon što je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da Moskva „neće ignorisati“ zapadne isporuke dronova, projektila i municije Kijevu i da će povećati broj i intenzitet svojih udara kao odgovor, piše Nju vois of Ukrejn. Institut je podsetio da je Rusija često izvodila velike napade na Ukrajinu uoči važnih međunarodnih događaja, poput samita Rusija-Amerika na Aljasci u avgustu 2025. i više bilateralnih razgovora tokom 2025. i 2026. godine.
Devet evropskih zemalja pozvalo je Evropsku komisiju da odobri kupovinu američkih raketa za protivvazdušnu odbranu za Ukrajinu iz sredstava EU vrednih 90 milijardi evra za odbranu u periodu 2026-2027, preneli su mediji, pozivajući se na pismo ministara odbrane Holandije, Nemačke, Finske, Švedske, Litvanije, Estonije, Letonije, Danske i Poljske. U pismu upućenom visokoj predstavnici EU Kaji Kalas i komesaru za odbranu Andrijusu Kubilijusu, piše Nju vois of Ukrejn, ministri su istakli da Ukrajina priprema planove nabavke za ključne oblasti, uključujući protivvazdušnu odbranu, vazduhoplovnu municiju, oružje za dalekometne udare, artiljerijske granate, sisteme elektronskog ratovanja i eksploziv.
Netanjahu protiv prodaje aviona SAD Turskoj
Američki predsednik Donald Tramp odbio je poziv izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da ne proda borbene avione F-35 Turskoj, izjavivši da nema nikakvih briga po tom pitanju i da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan od svoje zemlje napravio mnogo bolju i moćniju državu, piše RT. Netanjahu je optužio Erdogana da destabilizuje Bliski istok zbog oštrih kritika Ankare na račun izraelskih vojnih pohoda u Gazi i Libanu, te je prethodno pozvao Vašington da toj zemlji ne dozvoli pristup najnaprednijim lovačkim avionima. Tramp je u utorak doputovao u Tursku na samit NATO u Ankari.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da bi ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski mogao da okonča sukob sa Rusijom za jedan dan, ako naredi povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa, regiona u kome se većinom govori ruski i koji je, kako Moskva tvrdi, 2022. glasao za pripajanje Rusiji. Peskov je rekao da je Zelenski došao na vlast sa obećanjem da će zaustaviti rat i da i dalje može da ga okonča ako donese odgovornu odluku o povlačenju trupa iz oblasti koje su sada ruske, piše RT. Kijev je, međutim, odbacio taj zahtev i umesto toga pojačao svoje dalekometne udare na Rusiju.
Gađano 85 američkih ciljeva
Iranska Revolucionarna garda saopštila je u sredu da je projektilima i dronovima gađala 85 američkih vojnih ciljeva u Bahreinu i Kuvajtu, uključujući objekte u Port Salmanu, području Pete flote u Bahreinu i vazduhoplovnoj bazi Ali al Salem, kao početni odgovor na američku agresiju na iransku teritoriju, objavljuje Pres TV. Ovi udari usledili su nakon što su Sjedinjene Države pokrenule novi talas vojnih napada na „više priobalnih baza i nestaničnih stanica“ u iranskim provincijama Hormozgan i Mahšar, što je Garda ocenila kao „otvoreno kršenje primirja“ i „gaženje islambadskog sporazuma“.
Iran je odbacio predlog Ujedinjenih Arapskih Emirata upućen Savetu Međunarodne pomorske organizacije u vezi sa Ormuškim moreuzom, nazvavši ga politički motivisanim i pravno neosnovanim. U iranskom podnesku se navodi da je glavni uzrok pretnji pomorskoj bezbednosti, plovidbi, pomorcima, zaštiti morske sredine i kontinuitetu pomorskog transporta - vojna agresija koju su SAD i izraelski režim izvršili na Iran, „uključujući učešće, podršku ili posredovanje UAE i drugih država“. Kako piše Pres TV, Iran je istakao da predlog koji su podržali UAE i osam savezničkih zemalja, nepravedno prebacuje odgovornost na „žrtvu agresije“, dok zanemaruje pravi izvor nestabilnosti u Persijskom zalivu, Omanskom moru i Ormuškom moreuzu.
Iran odgovorio udarima na Bahrein i Kuvajt
Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je u sredu izvela zajedničku raketno-dronsku operaciju protiv ključnih američkih vojnih objekata u Bahreinu i Kuvajtu, kao odgovor na američke udare na Iran izazvane napadima na tankere u Ormuškom moreuzu, izveštava Arab njuz. Kuvajtska vojska saopštila je da se vazdušna odbrana suočava sa „neprijateljskim“ raketnim i dronovskim napadima a u Bahreinu i Kuvajtu su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost. Ovaj napad usledio je nakon što su Sjedinjene Države izvele nove vazdušne udare i opozvale dozvolu Iranu za prodaju nafte, što predstavlja novi udarac ionako krhkom primirju.
Egipatski navijači na društvenim mrežama žestoko su napali francuskog sudiju Fransoa Leteksijea, proglasivši ga najomraženijim čovekom u fudbalu, nakon što su njegove sporne odluke u utorak uskratile Egiptu istorijsku priliku da izbaci šampiona Argentinu sa Svetskog prvenstva. Kako piše Arab njuz, Leteksije je poništio drugi gol Egipta zbog navodnog prekršaja koji se desio nekoliko minuta ranije na egipatskoj aut-liniji, dosuđivao je svaku spornu situaciju u korist Argentine i odbio je da dodeli očigledan penal Egiptu nakon faula nad Salom, da bi Argentina ubrzo zatim postigla odlučujući treći gol. Egipatski fudbaleri i stručni štab dobili su tri žuta i jedan crveni karton, dok su navijači na društvenim mrežama pisali da je Egipat „opijačkan“.
Kritika Kine iz NATO kao opravdanje
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da je godišnja obuka podmorničke flote Narodnooslobodilačke vojske Kine za lansiranje strateških projektila, održana u ponedeljak, sprovedena u skladu sa međunarodnim pravom, uz prethodno obaveštavanje nadležnih zemalja i bez usmeravanja na bilo koju određenu državu, dok su NATO, Sjedinjene Države i neki azijsko-pacifički saveznici iskoristili tu vežbu za podizanje tenzija, piše Global tajms. Generalni sekretar NATO Mark Rute pred samit Alijanse u Ankari povezao je evroatlantsku bezbednost sa pitanjima Indo-Pacifika, izjavivši da NATO „ne može da bude naivan prema Kini“, dok kineski posmatrači ističu da Alijansa upornim isticanjem takozvanog „kineskog izazova“ opravdava svoje širenje van tradicionalnog geografskog okvira, uz napomenu da su Japan i nekoliko drugih zemalja odavno otkrili nameru da uvuku NATO dublje u region i time ugroze stabilnost.
Kineski predsednik Si Đinping naložio je da se ulože svi napori u organizaciju vanrednih spasilačkih akcija, pomoć u poplavama, lečenje povređenih i zbrinjavanje ugroženog stanovništva nakon što je više regiona pogođeno poplavama, uz poruku da se mora učiniti sve kako bi se smanjio broj žrtava i sprečile sekundarne nepogode, piše Global tajms. Predsednik je uputio ove instrukcije nakon što su obilne kiše i olujni vetrovi izazvali niz katastrofa, uključujući proboj brana i klizišta u provincijama Guangši, Hubej i Gansu, što je dovelo do velikih ljudskih žrtava i materijalne štete. Kina je aktivirala mere za kontrolu poplava i vanredne odgovore pošto se očekuje da tajfuni Majsak i Bavi donesu obilne padavine.
