TRAMPU NOVE MERE ZA PROTERIVANJE MIGRANATA
Vrhovni sud odbio Trampov nalog o državljanstvu, ali mu omogućio šira ovlašćenja, piše Vol strit džornal. Britanci osiromašili za petinu u poslednjih pet godina, donosi Dejli telegraf. Ukrajina drugi put gađala rafineriju u ruskoj Ufi, prenosi Ukrinform. Spor oko Enkoridža otkriva dublji problem u razumevanju između Vašingtona i Moskve, objavljuje RT. Američki izaslanici u Dohi na tehničkim razgovorima o regionalnoj bezbednosti, izveštava Arab njuz. Kina objavila izveštaj o Konvenciji UN o pravu mora, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Kopredsednica nemačke partije Alternativa za Nemačku Alis Vajdel izjavila je da Nemačka hitno mora da ukine zabranu uvoza ruske nafte i gasa , objavljuje RT)
Vrhovni sud Sjedinjenih Država odbio je predsednički izvršni nalog kojim se ograničava pravo na državljanstvo po rođenju, ali je istovremeno Donaldu Trampu doneo niz sudskih pobeda koje će ubrzati njegove napore ka proterivanju imigranata. Prosečno bogatstvo Britanaca palo je za više od jedne petine u poslednjih pet godina zbog inflatornog šoka izazvanog pandemijom i ratom u Ukrajini. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potvrdio je da su snage drugi put gađale rafineriju nafte u ruskom gradu Ufi, kao i strateški objekat u Penzenskoj oblasti koji razvija komponente za raketne sisteme. Spor između Sergeja Lavrova i Marka Rubija oko dogovora na Aljasci otkriva dublji problem u međusobnom razumevanju, ali je u suštini više komentar stavova nego osnova za dalje korake. Visoki američki izaslanici koji su stigli u Dohu neće održati sastanak na visokom nivou sa Iranom, već će se voditi tehnički razgovori o pitanjima regionalne bezbednosti. Ministarstvo prirodnih resursa Kine objavilo je izveštaj o Konvenciji UN o pravu mora u kojem se podseća na filipinsko kršenje dogovora.
Mesto rođenja kao garant za državljanstvo
Vrhovni sud Sjedinjenih Država odbio je predsednički izvršni nalog kojim se ograničava pravo na državljanstvo po rođenju, ali je istovremeno Donaldu Trampu doneo niz sudskih pobeda koje će ubrzati njegove napore ka proterivanju imigranata, piše Vol strit džornal. Najugroženije su stotine hiljada državljana Haitija koji u Americi borave po programu privremenog zaštićenog statusa, nakon što je sud u presudi šest prema tri, presudio da sudije imaju malu mogućnost da preispituju odluke izvršne vlasti o tom programu.
Nestanak goriva širom Rusije otvorio je novi politički izazov za predsednika Vladimira Putina, pošto su duge kolone na benzinskim pumpama i sve veći problemi sa snabdevanjem doveli rat na prag običnih Rusa, a Moskva bi, kako piše Vol strit džornal, mogla da bude primorana da uvozi benzin i zabrani izvoz dizela. Ukrajinski napadi dronovima na ruske rafinerije koji su se poslednjih godina pojačali i po količini i po vatrenoj moći, omogućili su Kijevu da gađa postrojenja čak u Tjumenju udaljenom 1.200 milja u Sibiru a prekretnica je bio spektakularni napad 18. juna kada su dronovi probili višeslojnu protivvazdušnu odbranu i uništili glavnu moskovsku rafineriju, piše list uz glavnu fotografiju kolone ispred pumpe u Moskvi.
Britanci osiromašili za petinu
Prosečno bogatstvo Britanaca palo je za više od jedne petine u poslednjih pet godina, što je najveći pad među 37 zemalja obuhvaćenih istraživanjem švajcarske banke UBS, pa je prosečan građanin Ujedinjenog Kraljevstva od 2020. osiromašio za oko 28.500 funti kada se uzme u obzir inflacija, objavljuje Dejli telegraf. Prošle godine je bogatstvo odraslog Britanca iznosilo nešto više od 95.500 funti, što je siromašnije od Holanđana i Italijana, ali nešto bogatije od Francuza. Inflacija je, nakon pandemije i ruske invazije na Ukrajinu, naglo nagrizla vrednost imovine poput nekretnina i akcija a Britanija je zbog skoka cena energije pretrpela veći inflatorni šok od drugih razvijenih zemalja.
Analiza koju je sproveo Dejli telegraf pokazala je da su studenti bele puti iz radničkih porodica isključeni iz gotovo svih stipendija za različitost na Oksfordu i Kembridžu, jer više od desetak programa stipendija, studentskih pomoći i finansijskih šema daje prednost etničkoj pripadnosti ispred socijalnog porekla. Iako sve te šeme mogu da koriste studenti afričkog, azijskog i drugog manjinskog porekla, gotovo u potpunosti isključuju studente bele puti iz radničkih porodica koji su jedna od najzastupljenijih grupa u visokom obrazovanju.
Drugi put gađana rafinerija u ruskoj Ufi
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potvrdio je da su ukrajinske snage drugi put gađale rafineriju nafte u ruskom gradu Ufi koja je jedan od najvećih proizvođača maziva u Rusiji, a nalazi se na udaljenosti većoj od 1.300 kilometara od linije fronta. Zelenski je takođe saopštio, piše Ukrinform, da je ukrajinsko oružje pogodilo i strateški objekat u Penzenskoj oblasti koji razvija i proizvodi komponente za raketne sisteme koje ruske snage koriste za napade na ukrajinske gradove. Taj cilj je udaljen oko 600 kilometara od fronta. Kako je naveo, Ukrajina sprovodi svakodnevni plan dalekometnih „sankcija“ koje naziva pravednim odgovorom na ruske akcije protiv Ukrajine.
Ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov izjavio je da Kijev traži milijarde dolara dodatne vojne pomoći kako bi nastavio preobražaj ukrajinske vojske i pomakao situaciju u ratu protiv Rusije, jer je potreban novi nivo podrške da bi se posao priveo kraju, prenosi Ukrinform. Fedorov je istakao da Ukrajina želi da iskoristi ono što zvaničnici nazivaju „kratkom prilikom“ za finansiranje novog talasa dronova, projektila i vojne tehnologije, kako bi Rusija ostala u defanzivi i produbili se nedavni ukrajinski dobici a sve u cilju da se Vladimir Putin uveri da ne može da pobedi.
Spor oko Enkoridža otkriva dublji problem
Spor između Sergeja Lavrova i Marka Rubija oko toga da li su na prošlogodišnjem sastanku na Aljasci postignuti dogovori ili su samo izneti predlozi, otkriva dublji problem u međusobnom razumevanju, ali je u suštini više komentar stavova nego osnova za dalje korake, piše u kolumni na sajtu RT. Američki predsednik Donald Tramp pošao je od pretpostavke da je ishod rata suštinski unapred određen i da Ukrajina nema šanse za pobedu, pa je smatrao da je bolje da Kijev što pre prihvati tu realnost, dok je zadatak Ukrajine i Brisela bio da ga uvere da je njegovo uverenje o propasti Ukrajine pogrešno. Deset meseci posle Enkoridža, čini se da su u tome uspeli, jer Rusija jeste napredovala, ali ne toliko da to nametne argumente u Vašingtonu, dok je Zapadna Evropa održala snabdevanje Kijeva dubljim uključivanjem Ukrajine u svoj vojno-politički kompleks.
Kopredsednica nemačke partije Alternativa za Nemačku Alis Vajdel izjavila je da Nemačka hitno mora da ukine zabranu uvoza ruske nafte i gasa kako bi podigla svoju posrnulu ekonomiju, jer je jeftina energija iz Rusije bila tajna uspeha zemlje i njen gubitak vratio je državu unazad i odneo stotine hiljada radnih mesta, prenosi RT. Vajdel je istakla da je Nemačka zbog gubitka tog izvora energije postala zavisna od Sjedinjenih Država koje joj prodaju energiju po znatno višim cenama a obećala je da će, ako njena partija dođe na vlast, obnoviti ekonomske veze sa Rusijom. Kako podseća RT, nemačka ekonomija pretrpela je veliki udarac kada se zemlja 2022. pridružila zapadnim sankcijama Rusiji, iako je pre toga zavisila od Rusije za 55 odsto prirodnog gasa, a operacije ruske naftne kompanije „Rosnjeft“ činile su oko 12 odsto ukupnog nemačkog kapaciteta za preradu nafte.
Američki izaslanici stigli u Dohu
Kako je u utorak na brifingu za novinare izjavio portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova Madžed al Ansari, visoki američki izaslanici koji su stigli u Dohu - neće održati sastanak na visokom nivou sa Iranom, već će se ove sedmice voditi tehnički razgovori o pitanjima regionalne bezbednosti, piše Arab njuz. Dolazak Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, i izaslanika Stiva Vitkofa u Katar usledio je nakon razmene vatre tokom vikenda koja je testirala privremeni sporazum od 17. juna koji je predvideo 60 dana za pregovore o trajnom primirju i rešavanje spornih pitanja, uključujući i budućnost iranskog nuklearnog programa.
Egipat čekaju prednosti od prerade prirodnog gasa nakon što su dva energetska giganta potpisala dogovor sa Kiprom u utorak o dva podvodna nalazišta u blizini ostrva koja će se koristiti u komercijalne svrhe, piše Arab njuz. Američki „EksonMobajl“ i njihov partner „Katar enerdži“ planiraju da šalju gas kroz cevovod u potrojenja za preradu u Egiptu gde će biti pretvoren u tečni gas za izvoz. Druge opcije poput izgradnje postrojenja na Kipru ili plutajućeg objekta iznad nalazišta, ocenjene su kao previše skupe.
Kineski izveštaj o Konvenciji UN
Ministarstvo prirodnih resursa Kine objavilo je u utorak „Izveštaj o proceni Konvencije UN o pravu mora - dostignuća, pozicioniranje i izazovi“ u kojem se sveobuhvatno ocenjuju istorijski uspesi, pravna priroda, uloga i funkcije te konvencije, kao i njeni problemi i izazovi, a objavljen je u trenutku kada Filipini nastavljaju da zloupotrebljavaju Konvenciju kako bi promovisali svoj nezakoniti takozvani arbitražni predmet o Južnom kineskom moru, objavljuje Global tajms. U izveštaju se navodi da se 2026. navršava 30 godina od kako je Kina postala država potpisnica Konvencije, te da je Peking tokom tri decenije dosledno i savesno ispunjavao obaveze iz tog akta i bio aktivan učesnik, graditelj i saradnik u okviru Konvencije i njenih mehanizama, iako sprovođenje i dalje nailazi na teškoće kojima se hitno treba pozabaviti.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji posetiće od 2. do 8. jula Dansku, Švedsku, Finsku i Norvešku na poziv šefova diplomatija ove četiri zemlje, saopštio je u utorak portparol Guo Đaku. Kako prenosi Global tajms, Guo je istakao da su ove zemlje među prvim evropskim državama koje su priznale i uspostavile diplomatske odnose sa Kinom, te da su se odnosi u poslednjih nekoliko godina stabilno i snažno razvijali uz plodonosnu saradnju u zelenoj tranziciji, trgovini, investicijama i naučno-tehnološkim inovacijama.
