NAJMANJE GASA U EVROPI U POSLEDNJIH 15 GODINA
Američki vojnici stigli u Venecuelu da pomognu u spasavanju, piše Vol strit džornal. Starmer iznosi plan za povećanje potrošnje na odbranu koji zaostaje za saveznicima, donosi Dejli telegraf. Eksplozije u ruskim gradovima, prenosi Nju vois of Ukrejn. NATO otvoreno pomaže Ukrajini u nabavci oružja za udare duboko u Rusiji, objavljuje RT. Samo Teheran može da razminira Ormuški moreuz, izveštava Press TV. Katar oslobađa šest milijardi dolara zamrznutih iranskih sredstava, navodi Arab njuz. Si ugostio Lukašenka u Pekingu, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Evropa je u drugu polovinu 2026. ušla sa najnižim nivoima gasa u skladištima u poslednjih najmanje 15 godina, što, kako piše Nju vois of Ukrejn, rizikuje više cene energije za privredu i domaćinstva)
Američke spasilačke ekipe iz Virdžinije, opremljene testerama za beton i akustičnim uređajima, izvukle su oca i sina koji su bili zarobljeni četiri dana nakon razornih zemljotresa u Venecueli, dok su preživeli pozdravili akciju američkih spasilaca aplauzom i uzvicima zahvalnosti. Britanski premijer Kir Starmer predstaviće plan za povećanje potrošnje na odbranu koji zaostaje čak devet milijardi funti za ulaganjima ključnih saveznika u NATO. U noći između 29. i 30. juna odjeknule su eksplozije u ruskim gradovima Tula, Rjazanju i Novorosijsku. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da NATO otvoreno pomaže Ukrajini u nabavci oružja kojim bi mogla da uništava strateške ciljeve duboko u Rusiji, što je, kako tvrdi, opasno približavanje otvorenom sukobu sa Moskvom. Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova odbacio je francusku nameru da razminira Ormuški moreuz, poručivši da će tu operaciju isključivo izvršiti Iran. Katar će osloboditi šest milijardi dolara zamrznutih sredstava Irana iz svojih banaka. Kineski predsednik Si Đinping sastao se u Pekingu sa beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom i istakao da dve zemlje treba da održavaju stratešku komunikaciju.
Američki vojnici u Venecueli
Spasilačke ekipe iz Virdžinije, opremljene testerama za beton, akustičnim uređajima i opremom za precizno lociranje, izvukle su oca i sina koji su bili zarobljeni četiri dana nakon razornih zemljotresa koji su pogodili Venecuelu prošle srede, dok su se istovremeno pojavile tenzije između američkih napora da pomognu i besa preživelih prema venecuelanskoj vladi, piše Vol strit džornal uz fotografiju američkih vojnika u Venecueli. Preživeli, koji su od razornog zemljotresa videli malo toga osim smrti, pozdravili su akciju američkih spasilaca aplauzom i uzvicima „Gracias! Gracias!“, dok su istovremeno izviždali zvaničnike i optužili vlast da ometa radove na spasavanju. Vašington pokušava da ojača savezništvo sa privremenom vođom Venecuele Delsi Rodrigez.
Vrhovni sud Sjedinjenih Država odbio je u ponedeljak zahtev predsednika Donalda Trampa da smeni guvernerku Federalnih rezervi Lisu Kuk bez ozbiljne pravne provere, čime je potvrđena dugogodišnja zaštita centralne banke od predsedničke kontrole, objavljuje Vol strit džornal. U drugoj odluci sud je, međutim, Trampu dao odrešene ruke da smenjuje zvaničnike u drugim nezavisnim agencijama bez navođenja razloga, što predstavlja veliko proširenje predsedničkih ovlašćenja nad ogromnim regulatornim aparatom koji upravlja američkom ekonomijom.
Poslednji Starmerov potez – slabo davanje za odbranu
Premijer Kir Starmer u utorak će predstaviti plan za povećanje potrošnje na odbranu koji zaostaje čak devet milijardi funti za ulaganjima ključnih saveznika u NATO, a koji će do 2030. iznositi svega 2,69 odsto bruto domaćeg proizvoda, što Britaniju stavlja daleko iza Nemačke koja planira 3,7 odsto i Švedske koja je obećala 3,5 odsto, objavljuje Dejli telegraf. U okviru paketa, kako se navodi, biće izdvojeno pet milijardi funti za bespilotne letelice a cilj je zaštita zemlje od „promenljivih pretnji“ poput onih iz Rusije, iako je to povećanje odloženo više od godinu dana zbog spora sa Ministarstvom finansija oko načina finansiranja.
Ministarka unutrašnjih poslova Velike Britanije Šabana Mahmud najavila je pravilo po kojem će tražioci azila morati da vrate 10.000 funti za troškove smeštaja u hotelima, domovima i pomoć koju su primali, a bez otplate tog duga neće moći da se trajno nasele u Velikoj Britaniji. Sistem će, kako piše Dejli telegraf, funkcionisati slično studentskim kreditima, pa će migranti mesečno otplaćivati deo duga iznad određenog praga, bilo preko poreske uprave ili Ministarstva za rad i penzije, bilo direktno Ministarstvu unutrašnjih poslova. Svi tražioci azila, bez obzira na to da li su smešteni u hotelima, višečlanim domaćinstvima ili bivšim vojnim objektima, moraće da vrate isti paušalni iznos.
Eksplozije u ruskim gradovima
U noći između 29. i 30. juna odjeknule su eksplozije u ruskim gradovima Tula, Rjazanju i Novorosijsku, dok su stanovnici Moskovske oblasti prijavili veliki broj bespilotnih letelica iznad na nebu, preneli su lokalni nadzorni kanali a objavljuje Nju vois of Ukrejn. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin saopštio je da su ruske snage protivvazdušne odbrane tokom noći oborile najmanje 33 bespilotne letelice koje su se kretale ka prestonici i Moskovskoj oblasti.
Evropa je u drugu polovinu 2026. ušla sa najnižim nivoima gasa u skladištima u poslednjih najmanje 15 godina, što, kako piše Nju vois of Ukrejn, rizikuje više cene energije za privredu i domaćinstva. Konsultantska kuća „Vud Makenzi“ procenjuje da će skladišta Evropske unije na kraju sezone punjenja koja traje od aprila do oktobra, biti popunjena tek oko 76 odsto, što je, prema podacima firme „Gas infrastraktr Jurop“, najniži nivo uskladištenog gasa od 2011. godine. Ovaj manjak je posledica iranskog rata koji je blokirao isporuke tečnog prirodnog gasa kroz Ormuški moreuz, kroz koji inače prolazi petina svetskih zaliha, kao i smanjene proizvodnje u Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
NATO otvoreno pomaže Ukrajini
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da NATO otvoreno pomaže Ukrajini u nabavci oružja kojim bi mogla da uništava strateške ciljeve duboko u Rusiji a kao dokaz navela je tender za nabavku vredan 250.000 evra koji je sredinom juna objavila komanda NATO za transformaciju, u saradnji sa zajedničkim centrom NATO i Ukrajine za analizu, obuku i obrazovanje, piše RT. Zaharova je upozorila da, kroz ovakve projekte, NATO aktivno integriše Ukrajinu u svoje strukture i opasno približava otvorenom sukobu sa Moskvom, jer tender, iako ne pominje Rusiju direktno, jasno teži jačanju ukrajinskih sposobnosti za udare na velike daljine, sa rešenjima za dugotrajno onesposobljavanje uzletišta, poput dronova i lutajućih municija.
Urednik lista Grejzon Maks Blumental izjavio je u intervjuu za RT da će Izrael nastaviti da pokušava da eskalira sukob u Libanu, pošto nije uspeo da „slomi iransko odvraćanje“ i pokazao se ranjivim na iranske protivnapade, dok izraelski zvaničnici kritikuju memorandum potpisan između Vašingtona i Teherana 17. juna jer, kako tvrde, ne služi interesima jevrejske države. Blumental je istakao da Izrael ne može ništa bez američke moći a Sjedinjene Države nisu bile spremne da ulože onoliko ljudi i opreme koliko je Izraelu bilo potrebno. Izraelska vojska uprkos sporazumu, nastavlja da udara po ciljevima Hezbolaha u Libanu, čime rizikuje krhki dogovor, kazao je on.
Samo Teheran može da razminira Ormuz
Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova za pravna i međunarodna pitanja Kazem Garibabadi odbacio je u ponedeljak francusku nameru da u saradnji sa saveznicima razminira Ormuški moreuz, poručivši da će tu operaciju isključivo izvršiti Iran, jer je to, kako je rekao, predviđeno Islamabadskim memorandumom o razumevanju, piše na portalu iranske Press TV. Garibabadi je upozorio Francusku da ne komplikuje situaciju provokacijama, istakavši da Iran neće dozvoliti bilo kakvo mešanje stranaca u uklanjanje mina iz tog ključnog energetskog moreuza, s obzirom na trenutnu „osetljivu i složenu“ situaciju. Francuski predsednik Emanuel Makron je ranije objavio da su Francuska i Oman odlučili da zajednički, u koordinaciji s partnerima, rade na razminiravanju Ormuškog moreuza kako bi obezbedili pomorske rute.
Ambasador Palestine pri UN Rijad Mansur pozvao je u ponedeljak Savet bezbednosti da međunarodna zajednica pređe sa osuda na konkretne korake kako bi se zaustavila izraelska aneksija okupiranih palestinskih teritorija, upozorivši da je Izrael ubrzao aneksiju dok produbljuje vojnu okupaciju, i da je ilegalno preuzeo kontrolu nad oko 70 odsto pojasa Gaze i više od 60 odsto okupirane Zapadne obale, donosi Press TV. Mansur je istakao da okupatorski režim nastoji da blokira pravo palestinskog naroda na samoopredeljenje i uspostavljanje nezavisne države, te da planovi za proširenje naselja u strateški osetljivoj oblasti E1 predstavljaju „smrtnu kaznu za palestinsku državu i izglede za mir u regionu“.
Katar vraća šest milijardi Iranu
Katar će osloboditi šest milijardi dolara zamrznutih sredstava Irana iz svojih banaka, kazao je iranski predsednik u ponedeljak a prenosi Arab njuz. Smatra se da Iran ima oko 120 milijardi koje su zamrznute u bankama širom sveta, većinom u Sjedinjenim Državama gde je iranska vlast pre revolucije plaćala za oružje koje nikada nije dostavljeno. Oslobađanje ovih sredstava je ključni deo bliskoistočnog sporazuma koji je dogovoren između SAD i Irana. U Kataru se inače drži 12 iranskih milijardi, od kojih će sada biti odrmznuto šest, što je Masud Pezeškian ocenio kao „veliku pobedu iranskog naroda“.
Izraelska organizacija za ljudska prava B’Tselem objavila je novi izveštaj u kojem se navodi da su izraelske snage tokom 2025. na Zapadnoj obali ubile 54 palestinske dece i tinejdžera, dok je od 7. oktobra 2023. do 28. juna 2026. ukupno ubijeno 1.086 Palestinaca, od kojih 241 maloletnik, što je najveći udeo ubijene dece od izraelske okupacije 1967. godine, izveštava Arab njuz. Izvršna direktorka te organizacije Juli Novak izjavila je da je ovo široko i bez presedana ubijanje palestinske dece, rezultat šire izraelske politike koja omogućava ubijanje Palestinaca bez ikakve odgovornosti a izveštaj pokazuje da ti slučajevi nisu rezultat izolovanih grešaka ili kršenja vojnih naređenja.
Si dočekao Lukašenka u Pekingu
Kineski predsednik Si Đinping sastao se u ponedeljak u Pekingu sa beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom i istakao da Kina i Belorusija treba da održavaju stratešku komunikaciju i unapređuju dalji napredak bilateralnih odnosa koji su već na visokom nivou, kako bi to koristilo narodima dveju zemalja, prenosi Global tajms. Kineski lider je izrazio podršku Belorusiji u očuvanju nacionalnog suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti, kao i u sprovođenju puta razvoja koji odgovara njenim uslovima. Si je podvukao da su Kina i Belorusija pravi prijatelji koji jedan drugome veruju i podržavaju se, dobri partneri za zajednički razvoj i prosperitet, i sveobuhvatni strateški partneri, čiji su odnosi, izdržavši test promenljive međunarodne situacije, poslednjih godina doživeli izuzetan razvoj.
Kinesko Ministarstvo trgovine stavilo je u ponedeljak 20 japanskih entiteta, među kojima je i Nacionalni institut za odbrambene studije, na listu izvozne kontrole, a još 20 na listu za posmatranje, čime Peking nastoji da obuzda ono što naziva „neomilitarističkim“ potezima Japana. Za razliku od prvog kruga mera koje su pogađale proizvodni sektor, ovaj potez usmeren je na vojne istraživačke institute i ključna preduzeća u lancu snabdevanja, odnosno na „mozak“ japanskog odbrambeno-industrijskog kompleksa, kako bi se usporilo unapređenje ofanzivnog naoružanja već u fazi projektovanja, istraživanja i tehnološkog razvoja. Kako piše u uvodniku Global tajmsa, Peking može u svakom trenutku da proširi listu na još entiteta povezanih sa vojskom.
