EVROPA NIJE SPREMNA ZA REKORDNE VRUĆINE
Toplotni talas doneo zatvaranje škola, opterećenje infrastrukture i deformisane šine, piše Vol strit džornal. Endi Bernam najavljuje decenijski plan za preuređenje Britanije, donosi Dejli telegraf. Putin prvi put priznao manjak goriva u Rusiji, objavljuje Ukrainska pravda. Zapad nije u stanju da porazi Rusiju na frontu, kazao Putin na kongresu a prenosi RT. Zalivske države osudile iranske napade na Bahrein i Kuvajt, izveštava Arab njuz. Ekstremne vrućine otkrile nespremnost Evrope, Kina nudi svoje iskustvo, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Ovakve vrućine, kako se predviđa, postaće uobičajene sa klimatskim promenama a Evropa, kako se pokazalo, nije pripremljena za njih, piše Vol strit džornal)
Rekordni toplotni talas koji je zahvatio zapadnu Evropu doneo je zatvaranje škola zbog nedostatka klima-uređaja, opterećenje elektroenergetskih mreža i usporavanje vozova jer su šine deformisane od vrućine. Endi Bernam najaviće desetogodišnji plan za preoblikovanje britanske ekonomije, što je znak da namerava da se na mestu premijera bori na najmanje dva izborna ciklusa. Ruski predsednik Vladimir Putin prvi put je priznao da se Rusija suočava sa nedostatkom motornih goriva nakon ukrajinskih udara na rafinerije i skladišta nafte, jer su na benzinskim pumpama redovi a odgovarajući kvalitet benzina nije uvek dostupan. On je na kongresu stranke izjavio da Zapad pokušava da podstakne nerede i destabilizuje unutrašnju političku situaciju u Rusiji, jer nije u stanju da je porazi na bojnom polju. Saudijska Arabija oštro je osudila najnovije napade Irana na Kuvajt i Bahrein, kao i na bezbednost i slobodu plovidbe kroz Ormuški moreuz, ocenivši ih kao kršenje međunarodnog prava i Povelje UN. Ekstremne temperature otežavaju svakodnevni život u velikim evropskim zemljama a kineski analitičari podvlače da Evropi nije potreban samo klima-uređaj, već i iskustvo Kine u razvoju urbane infrastrukture.
Evropa nije spremna za toplotni talas
Rekordni toplotni talas koji je zahvatio zapadnu Evropu doneo je zatvaranje škola zbog nedostatka klima-uređaja, opterećenje elektroenergetskih mreža i usporavanje vozova jer su šine deformisane od vrućine, dok su u Parizu, gde je temperatura prošle nedelje prešla 42 stepena Celzijusa, gradske vlasti dozvolile građanima da se kupaju u zagađenom kanalu Sen Marten. Škole u zapadnoj Evropi uglavnom nemaju klimatizaciju, što ranije nije predstavljalo problem dok su temperature bile niže, ali ovaj toplotni talas, kao i nekoliko prethodnih, došao je neuobičajeno rano, pre letnjeg raspusta. Ovakve vrućine, kako se predviđa, postaće uobičajene sa klimatskim promenama a Evropa, kako se pokazalo, nije pripremljena za njih, piše Vol strit džornal uz fotografiju ljudi koji pokušavaju da se odbrane od sunca u Rimu, i donoseći detalje prognoze da toplotni talas ove sedmice odlazi ka istoku.
Kineski sistemi veštačke inteligencije dostigli su performanse moćnog modela Mitos kompanije „Antropik“ u pojedinim sajber-bezbednosnim scenarijima, što bi moglo da preoblikuje globalnu trku u tehnologiji i izvrši pritisak na Belu kuću u reviziji američke politike prema veštačkoj inteligenciji, piše Vol Strit džurnal. Bezbednosni istraživači su ocenili da novi AI model kineske kompanije Zhipu AI, predstavljen ovog meseca, može da parira najnovijim američkim modelima u otkrivanju bezbednosnih grešaka, iako i dalje zaostaje za proizvodima američkog „Antropika“ i „OpenAI“ u drugim zadacima.
Bernam traži deceniju da preuredi Britaniju
Endi Bernam najaviće u ponedeljak desetogodišnji plan za preoblikovanje britanske ekonomije, što je znak da namerava da se na mestu premijera bori na najmanje dva izborna ciklusa, jer mu je potrebna decenija da preuredi Veliku Britaniju, smanji ovlašćenja državnog aparata i ostvari dobar rast u svakom segmentu, piše Dejli telegraf. Bernam će izložiti planove za premeštanje dela svog kabineta van Vestminstera kako bi sproveo radikalni program prenosa nadležnosti na engleske regione, pri čemu bi odluke o potrošnji sa zvaničnika u Londonu prešle na moćne regionalne gradonačelnike.
Predsednik Rusije Vladimir Putin priznao je da Rusija ima „problema“ u ratu sa Ukrajinom, dok su u nedelju ukrajinski udari dronovima uništili još nekoliko naftnih skladišta, prenosi Dejli telegraf. Putin je na taj način, kako se čini, priznao neuspeh što se retko dešava, komentarišući najnoviji krug ukrajinskih uzvratnih udara na rusku energetsku infrastrukturu. Vazdušni napadi su se pojačali, dok su borbe duž linije fronta u velikoj meri zapale u ćorsokak a Rusija navodno trpi po 30.000 žrtava mesečno.
Putin priznao manjak goriva
Ruski predsednik Vladimir Putin prvi put je priznao da se Rusija suočava sa nedostatkom motornih goriva nakon ukrajinskih udara na ruske rafinerije i skladišta nafte, piše Ukrainska pravda. Kako je preneo Kremlj pozivajući se na sastanak o snabdevanju gorivom domaćeg tržišta, Putin je izjavio da problemi i dalje postoje i za vozače i za preduzeća, jer su na benzinskim pumpama redovi a odgovarajući kvalitet benzina nije uvek dostupan. Rusija je privremeno uvela potpunu zabranu izvoza benzina i avio-goriva a razmatra se i potpuna zabrana izvoza dizela. Ruski lider je dodao da se trenutno maksimalno koriste kapaciteti najvećih rafinerija, ali da se iskorišćavaju i potencijali srednjih i manjih postrojenja.
Na područjima privremeno okupirane oblasti Herson, na Krimu i u Donjecku došlo je do velikih nestanaka struje nakon napada dronova u noći između nedelje i ponedeljka, prenosi Ukrainska pravda objave kanala na Telegramu. U Sevastopolju i Kerču čule su se eksplozije a veruje se da je oštećena električna trafostanica kod sela Nekrasivka na Krimu, dok je u privremeno okupiranom Melitopolju izbio požar a u Donjecku je struja nestala oko ponoći. Ruski guverner okupiranog dela Hersonske oblasti Vladimir Saldo potvrdio je da su svi okruzi te oblasti u potpunosti ili delimično ostali bez struje.
Zapad nije u stanju da porazi Rusiju na frontu
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je na kongresu stranke Jedinstvena Rusija u Moskvi da Zapad pokušava da podstakne nerede i destabilizuje unutrašnju političku situaciju u Rusiji, jer nije u stanju da je porazi na bojnom polju, te da zemlja trpi „neviđeni pritisak zapadnih elita“, piše RT. Putin je rekao da zapadne elite ne uspevaju da nanesu strateški poraz Rusiji i da pokušaji da se destabilizuje politička situacija i izazovu unutrašnji nemiri takođe nisu uspeli, dok Zapad nastavlja da podržava kijevski režim koji je izabrao kao „obarač Rusije“, ne vodeći računa o ukrajinskom narodu.
Francuska agencija za javno zdravlje saopštila je u nedelju da je od 24. juna zabeleženo oko hiljadu dodatnih smrtnih slučajeva, pošto je zemlju pogodio najteži talas vrućina u više od dve decenije, prenosi RT. Temperature su u mnogim delovima Francuske prešle 40 stepeni Celzijusa, pri čemu je utorak bio najtopliji dan od 2003. godine. U agenciji su naveli da je 85 odsto žrtava bilo starije od 65 godina, te da je ova situacija ukazala na potrebu da se pojačaju mere solidarnosti prema osobama koje su izolovane ili pate od teške usamljenosti, uključujući i one koje žive u gusto naseljenim gradskim sredinama.
Zaliv osudio napad na Bahrein i Kuvajt
Saudijska Arabija oštro je osudila najnovije napade Irana na Kuvajt i Bahrein, kao i na bezbednost i slobodu plovidbe kroz Ormuški moreuz, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova te zemlje a prenosi Arab njuz. Kraljevina je kategorički odbacila napade i ocenila ih kao kršenje međunarodnog prava i Povelje UN, ističući da te povrede podrivaju međunarodne napore za uspostavljanje bezbednosti i stabilnosti u regionu. Generalni sekretar Saveta za saradnju zalivskih država Džasem Muhamed al Budajvi takođe je osudio „terorističke iranske napade“ na Bahrein i Kuvajt, naglasivši da oni predstavljaju direktnu pretnju bezbednosti, stabilnosti i sigurnosti građana i stanovnika na teritorijama tih dveju zemalja.
Predsednik libanskog parlamenta i saveznik Hezbolaha Nabih Beri izjavio je da sporazum između Libana, Izraela i SAD neće biti usvojen u sadašnjem obliku jer ne garantuje prava Libana, nazvavši ga „sporazumom diktata“, izveštava Arab njuz. Hezbolah je ponovio svoje protivljenje tom sporazumu koji uslovljava izraelsko povlačenje iz Libana razoružavanjem te organizacije, i saopštio da zadržava pravo na samoodbranu nakon nekoliko izraelskih napada na jug Libana uprkos primirju. Grupa je u saopštenju navela da ono što je neprijatelj učinio predstavlja grubo kršenje prekida vatre kojeg se do sada pridržavao, te da prati te povrede i zadržava pravo da brani svoju domovinu i svoj narod.
Evropi treba iskustvo Kine
Dok snažan toplotni talas i dalje pogađa veći deo Evrope, ekstremne temperature otežavaju svakodnevni život u velikim zemljama a transportna infrastruktura je napregnuta, kulturne znamenitosti prilagođavaju radno vreme, dok se gradski prostori sve više pretvaraju u zaklone od vrućine, piše Global tajms. Mediji su preneli da je u sedištu Evropske komisije u Briselu smanjena klimatizacija na nižim spratovima dok su kancelarije visokih funkcionera ostale hlađene, što je izazvalo kritike i optužbe za „feudalni“ raspored a ovaj incident postao je simbolična tačka u raspravi o nejednakosti, klimatskoj politici i nespremnosti Evrope na sve češće ekstremne vrućine. Kineski analitičar za list podvlači da Evropi nije potreban samo klima-uređaj, već i iskustvo Kine u razvoju urbane infrastrukture.
Kinesko i rusko vazduhoplovstvo izveli su u subotu 11. zajedničku stratešku vazdušnu patrolu nad Japanskim morem, Istočnim kinestim morem i zapadnim Tihim okeanom, saopštilo je kinesko Ministarstvo odbrane, istakavši da su time pokazali odlučnost i sposobnost da zajednički čuvaju regionalni mir i stabilnost. Kineski vojni stručnjak rekao je za Global tajms da je ovogodišnju patrolu obeležilo sistematsko uključivanje bombardera, pratnja lovaca, aviona za elektronsko ratovanje i vazdušnog dopunjavanja gorivom, kao i visoka borbena gotovost. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je patrola trajala šest sati i da su letelice obeju zemalja delovale u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom, bez ikakvih kršenja vazdušnog prostora stranih država.
