U ŠVAJCARSKOJ IPAK POSTIGNUT DOGOVOR; IRAN U TELU KOJE NADZIRE LIBAN
Dok popušta rat sa SAD, režim u Teheranu pojačava pogubljenja neistomišljenika, piše Vol strit džornal. Zbog Trampovih psovki iranska delegacija prvo napustila dijalog, donosi Dejli telegraf. Nemačka i Francuska traže strože mere protiv ruske flote u senci, objavljuje Kijev post. Ukrajina preti da će gađati beloruske komunikacione tornjeve, prenosi RT. Iran ušao u nadzorni mehanizam za prekid vatre u Libanu, izveštava Mehr njuz. SAD i Iran osnovali ćeliju za deeskalaciju sukoba u regionu, navodi Arab njuz. Tramp i Meloni u sve dubljem sukobu, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, U okviru jučerašnjih pregovora u Švajcarskoj, iranska pregovaračka delegacija postigla je dogovor o osnivanju tri tehničke radne grupe za nuklearna pitanja, sankcije i nadzor koje će početi sa radom tek nakon što se sprovede prekid vatre na svim frontovima i ukine pomorska blokada, piše Mehr njuz)
Dok popušta rat sa Sjedinjenim Državama, režim u Teheranu pojačava obračun sa neistomišljenicima, nastojeći da strahom učvrsti svoju vlast. Iranski pregovarači prvo su napustili mirovne pregovore sa Amerikom nakon što je Donald Tramp, u psovkama ispunjenim telefonskim razgovorima, zapretio da će ponovo pokrenuti bombardovanje Irana. Poslanici Nemačke i Francuske pripremili su zajedničku inicijativu kojom traže konkretnije mere protiv ruske flote u senci. Ukrajinski predsednik saopštio je da će ukrajinska vojska bombardovati beloruske komunikacione tornjeve duž hiljadu kilometara duge granice, ukoliko država ne dokaže Kijevu da ne pomaže Moskvi. Iranska pregovaračka delegacija isposlovala je da se uspostavi mehanizam za nadzor nad prekidom neprijateljstava u Libanu sa učešćem Irana, dok za Izrael u tom mehanizmu „nema mesta“. SAD i Iran dogovorili su se da osnuju ćeliju za deeskalaciju sukoba koja bi se bavila borbama u Libanu i uključivala i libansku vladu. Sukob između američkog predsednika Donalda Trampa i italijanske premijerke Đorđe Meloni produbio se nakon što je Tramp ponovio da ga je Meloni na nedavnom samitu G7 molila za zajedničku fotografiju.
U Teheranu pojačan obračun sa neistomišljenicima
Dok popušta rat sa Sjedinjenim Državama, režim u Teheranu pojačava vešanja neistomišljenika, nastojeći da strahom učvrsti svoju vlast u zemlji, piše Vol strit džornal. Na severozapadu Irana, u glavnom zatvoru u Urmiji, 26-godišnji Naser Bakerzadeh pogubljen je pod optužbom da je izraelski špijun, iako je tu optužbu negirao a njegov advokat tvrdio da za nju nema uverljivih dokaza. Bakerzadeh je sanjao o povratku u svoju radnju sa mobilnim telefonima, ali je umesto toga izveden na streljanje.
Desničarski populista Abelardo de la Esprijela tesno je izabran u nedelju za predsednika Kolumbije, obećavši da će ratovati protiv kriminalnih grupa koje se bave trgovinom kokaina i najavivši izgradnju novih zatvora i oštrije mere. De la Esprijela, 47-godišnji advokat koji se razmeće bogatstvom i ima američko državljanstvo, osvojio je 12,9 miliona glasova, odnosno 49,6 odsto, obećavši da će razbiti naoružane grupe koje su poslednjih godina ojačale širom zemlje, izveštava Vol strit džornal. Njegov izbor dovodi Kolumbiju u direktan sukob sa mrežama za trgovinu kokainom i kriminalnim bandama koje su proširile svoj uticaj na regije u kojima se proizvodi droga.
Iran prvo napustio sto zbog Trampovih psovki
Iranski pregovarači napustili su mirovne pregovore sa Amerikom nakon što je Donald Tramp, u psovkama ispunjenim telefonskim razgovorima i objavama na društvenim mrežama, zapretio da će ponovo pokrenuti bombardovanje Irana i da će im preuzeti zemlju, dok je potpredsednik Džej Di Vens započeo pregovore u Švajcarskoj. Iran je odmah uložio zvaničnu žalbu pakistanskim i katarskim posrednicima i napustio pregovarački sto, a glavni pregovarač Muhamed Galibaf poručio je da Sjedinjene Države treba da paze na svoje izjave i da su „oružane snage Irana spremne da odgovore“, piše Dejli telegraf. Uprkos tom napetom početku, pregovori su završeni u ponedeljak ujutro a posrednici Pakistan i Katar saopštili da su se strane dogovorile o planu za postizanje konačnog sporazuma u roku od 60 dana, čime su postavljeni temelji za hitan početak daljih tehničkih razgovora.
Saveznici sera Kira Starmera očekuju da će premijer podneti ostavku već u ponedeljak ujutro, nakon što je vikend proveo u seoskoj rezidenciji Čekers sa porodicom, a Endi Bernam bi do septembra trebalo da postane novi predsednik vlade. Kako prenosi Dejli telegraf, Bernam koji u ponedeljak dolazi u Vestminster da bi bio svečano primljen kao novi poslanik za Makerfild, želi prelazni period od najmanje mesec dana, pa čak i do početka septembra, kako bi pripremio politiku i izgradio tim za vođenje zemlje, dok Starmer i Bernam navodno daju prednost odlaganju smene preko leta radi uredne predaje vlasti.
Konkretnije mere protiv „flote u senci“
Poslanici Nemačke i Francuske pripremili su zajedničku inicijativu kojom traže konkretnije mere protiv ruske „flote u senci“ koja se koristi za zaobilaženje zapadnih sankcija a nacrt dokumenta trebalo bi da se nađe pred Francusko-nemačkom parlamentarnom skupštinom 22. juna, piše Kijev post. Inicijativa predviđa strože inspekcije, zadržavanje brodova koji ne ispunjavaju propise i pojačavanje diplomatskog pritiska na države pod čijom zastavom ti brodovi plove. Predlog koji podržavaju glavne političke stranke u Nemačkoj, ukazuje na geopolitičke, bezbednosne i ekološke rizike koje sa sobom nose stari i loše održavani tankeri.
Odavno uspostavljeno partnersvo Poljske i Ukrajine našlo se pred najozbiljnijim iskušenjem, ali ovoga puta ne zbog ruskih projektila, već zbog stava predsednika Poljske Karola Navrockog, piše u kolumni Kijev posta. Navrocki se javno usprotivio ulasku Ukrajine u Evropsku uniju, pozivajući se na poljoprivrednu konkurenciju i pitanje suvereniteta, te je u saradnji sa mađarskim premijerom Peterom Mađarom blokirao ubrzane procedure za članstvo Kijeva. Navrockijev stav koji je podelio Poljsku, otvorio je i ranu u vezi sa Volinskim pokoljom iz Drugog svetskog rata, a to se dovodi u vezu sa mogućim strahom Varšave da bi mogla da izgubi uticaj u EU. Poljska je do sada bila jedan od najpouzdanijih ukrajinskih partnera od početka rata, pružajući utočište milionima izbeglica i služeći kao logističko središte za zapadnu vojnu pomoć.
Zelenski najavio gađanje beloruskih tornjeva
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski saopštio je u nedelju da će ukrajinska vojska bombardovati beloruske komunikacione tornjeve duž hiljadu kilometara duge granice, ukoliko predsednik Aleksandar Lukašenko ne isključi te tornjeve i ne dokaže Kijevu da ne pomaže Moskvi, piše RT. Zelenski je ponovio tvrdnju da Rusija koristi te relejne stanice za koordinaciju napada dronovima, navodeći da je Belorusiji već preneto upozorenje da prestane da pomaže Rusima. Belorusija, koja je bliski ruski saveznik, uglavnom se držala po strani u sukobu u Ukrajini od 2022. godine, pozivajući Moskvu i Kijev na dijalog.
Izrael je odredio velike delove Zapadne obale za desetine novih naselja, što bi moglo da izoluje palestinska sela i ojača kontrolu Jerusalima nad tom teritorijom. Ministar finansija Becalel Smotrič, koji ima nadležnost i u Ministarstvu odbrane nad civilnim pitanjima na Zapadnoj obali, poništio je delove ključnog izraelsko-palestinskog sporazuma iz 1997. godine o opštinskoj vlasti Hebrona. Međunarodna zajednica i Sjedinjene Države protive se aneksiji, podseća RT, a predsednik SAD Donald Tramp je obećao da je „neće dozvoliti“.
Iran deo mehanizma za nadzor
U okviru jučerašnjih pregovora u Švajcarskoj, iranska pregovaračka delegacija postigla je dogovor o osnivanju tri tehničke radne grupe za nuklearna pitanja, sankcije i nadzor koje će početi sa radom tek nakon što se sprovede prekid vatre na svim frontovima i ukine pomorska blokada, piše Mehr njuz. Iranski pregovarači su isposlovali da se uspostavi mehanizam za nadzor nad prekidom neprijateljstava u Libanu sa učešćem Irana, čime ta zemlja zvanično ulazi u libanske bezbednosne aranžmane, dok Izrael u tom mehanizmu nema mesta. Takođe je dogovoreno da se uspostavi kontakt-linija za upravljanje Ormuškim moreuzom, čime se učvršćuje iranski suverenitet nad tim plovnim putem, a potpisan je i memorandum s Katarom o sprovođenju oslobađanja iranske blokirane imovine. Američki OFAC izdao je dokumente za ukidanje sankcija na naftu i petrohemijske derivate u trajanju od 60 dana, što Iranu omogućava zvaničnu prodaju nafte i naplatu preko centralne banke.
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči saopštio je u ponedeljak da je neumorno posredovanje Pakistana i Katara donelo veliki napredak ka okončanju rata u Libanu, ukidanju sankcija na izvoz nafte i petrohemije, ukidanju pomorske blokade i oslobađanju dela zamrznute iranske imovine, objavljuje Mehr njuz. Kako se navodi u zajedničkom saopštenju Katara i Pakistana, na samitu na Lucernskom jezeru u Švajcarskoj postignut je ohrabrujući napredak, uključujući i uspostavljanje mehanizma za nastavak tehničkih razgovora, a Aragči je istakao da je prvi pravi test formiranje ćelije za rešavanje sukoba u Libanu.
Posebno telo za borbe u Libanu
Visoki pregovori u Švajcarskoj o trajnom okončanju rata sa Iranom završeni su u ponedeljak ujutro, a za ostatak sedmice planirani su razgovori na nižem nivou, pošto su se Sjedinjene Države i Iran dogovorili da osnuju „ćeliju za deeskalaciju sukoba“ koja bi se bavila borbama u Libanu, izveštava Arab njuz. U saopštenju posrednika Pakistana i Katara navodi se da će ta ćelija uključivati i libansku vladu i da će „obezbediti poštovanje prestanka vojnih operacija u Libanu“, ali ostaje nejasno da li će to biti dovoljno da se zaustave sukobi između Hezbolaha i Izraela koji okupira Liban i insistira na slobodi delovanja protiv militanata koji napadaju sever Izraela. Amerika se za sada nije zvanično oglasila, dok je Iran pohvalio rad posrednika.
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac saopštio je u nedelju da su izraelske snage dobile naređenje da deluju protiv svake pretnje na koju naiđu u Libanu, i da vojnici neće napustiti takozvanu bezbednosnu zonu duboku deset kilometara unutar libanske teritorije, piše Arab njuz. Lider Hezbolaha Naim Kasem odbacio je bilo kakvu izraelsku bezbednosnu zonu u Libanu, poručivši da je ostanak izraelskih vojnika na libanskoj zemlji nemoguć i da je Izrael agresor koji mora da ode, dok je libanska nacionalna vojska ta koja je odgovorna za očuvanje suvereniteta.
Rimu sve teže da prihvati hijerarhiju
Sukob između američkog predsednika Donalda Trampa i italijanske premijerke Đorđe Meloni produbio se nakon što je Tramp ponovio da ga je Meloni na nedavnom samitu G7 u Francuskoj „molila“ za zajedničku fotografiju, dok je Meloni njegove reči odbacila kao „kontinuirane i besmislene napade“, piše Global tajms. Italijanska premijerka je poručila da su Trampove izjave „potpuno izmišljene“ i da je „iskreno zgrožena“, te dodala da „ni ona lično ni Italija nikada nikoga ne mole“, dok je istovremeno branila odluku Rima da ne dozvoli korišćenje italijanskih baza i pista za američke vojne operacije povezane sa iranskim sukobom. Kineski posmatrači ocenili su da jaka reakcija italijanske strane ukazuje na to da vladi u Rimu postaje sve teže da prihvati hijerarhiju koja je ugrađena u sadašnju američku diplomatiju, te da je reč o dubljoj promeni u prekoatlantskim odnosima.
Japan i Sjedinjene Države započeli su u subotu zajedničku godišnju vežbu „Rezolut dragon“ koja se, prema japanskim medijima, fokusira na odbranu ostrva u jugozapadnom delu Japana, uključujući Okinavu. Vežba se odvija istovremeno sa najavama da američka vojska planira da u Japan rasporedi raketne sisteme srednjeg dometa „tajfun“ za zajedničke vežbe već sledeće nedelje i u septembru, što japanski mediji tumače kao napore usmerene protiv Kine. Kako piše Global tajms, kineski analitičari ocenjuju da ovi potezi odražavaju nastavak tokijske prakse korišćenja narativa o „kineskoj pretnji“ kako bi se opravdalo jačanje vojske, unapredila domaća politička konsolidacija, izmenio ustav i opravdala vojna ekspanzija.
