IPAK OTKAZAN SASTANAK SAD I IRANA U ŠVAJCARSKOJ
Pentagonu potrebno 80 milijardi dolara da pokrije troškove rata sa Iranom, piše Vol Strit džurnal. Rusija preti uzvratnim udarima nakon najvećeg napada dronovima na Moskvu, donosi Dejli telegraf. Zelenski poručio da će Ukrajina uzvratiti i da će „goreti i Moskva“, prenosi Ukrinform. Rusija pozvala na obuzdavanje eskalacije u Libanu, objavljuje RT. Otkazan sastanak SAD i Irana u Švajcarskoj, izveštava Mehr njuz. Potpredsednik SAD upozorio izraelske kritičare sporazuma sa Iranom, piše Arab njuz. Kina odbacila optužbe NATO da pomaže Rusiji i pozvala alijansu da preispita svoj uticaj na mir, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Najviši iranski verski poglavar ajatolah Modžtaba Hamnei saopštio je u četvrtak da je odobrio dogovor sa SAD o okončanju rata na Bliskom istoku, iako je, kako je rekao, imao „drugačije mišljenje“, ali nije ulazio u pojedinosti, piše Arab njuz)
Zamenik ministra odbrane SAD saopštio je da Pentagonu treba 80 milijardi dolara za pokriće troškova rata sa Iranom, kao i drugih rashoda koji nisu povezani sa sukobom. Rusija je zapretila da će uzvratiti „masivnim grupisanim udarima“ nakon što je Ukrajina izvela najveći do sada napad dronovima na Moskvu, lansiravši gotovo 200 letelica na rusku prestonicu treći dan zaredom. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski istakao je da Ukrajina neće ostati pasivna i da će nastaviti da izvodi uzvratne udare na Rusiju, poručivši da će, ako Ukrajina izgori, „goreti i Moskva“. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozdravilo je memorandum između SAD i Irana, naglasivši da je od izuzetne važnosti da strane ne dozvole ponovnu eskalaciju u regionu, pa i u Libanu. Švajcarsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se razgovori između SAD i Irana, planirani za petak, neće održati nakon što se potpredsednik SAD povukao sa putovanja, dok je iranska delegacija obustavila put zbog nastavka izraelskih udara na jugu Libana. Potpredsednik SAD Džej Di Vens oštro je uzvratio izraelskim kritičarima sporazuma, poručivši da je predsednik Donald Tramp jedini saveznik Izraela i podsetivši na milijarde dolara američke odbrambene pomoći koju ta zemlja prima. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova odbacio je optužbe generalnog sekretara NATO da Kina pomaže Rusiji u ukrajinskom sukobu, te pozvao NATO da preispita kakav je uticaj sam imao na svetski mir i stabilnost.
Pentagonu treba 80 milijardi za troškove rata
Zamenik ministra odbrane SAD Stiven Fajnberg saopštio je ove nedelje u telefonskim razgovorima sa zakonodavcima da Pentagonu treba 80 milijardi dolara za pokriće troškova rata sa Iranom, kao i drugih rashoda koji nisu povezani sa sukobom, prenosi Vol Strit džurnal, pozivajući se na izvore upućene u razgovore. Zakonodavci su pritiskali administraciju da im predstavi sveobuhvatnu cenu rata koji je počeo 28. februara, jer postoji zabrinutost da je vojska potrošila dragocene bojeve glave koje bi mogle da budu potrebne za suočavanje sa pretnjama u drugim delovima sveta.
Planiranim ponovnim otvaranjem Ormuškog moreuza nestala je opasnost od dugotrajne krize u snabdevanju energentima a s njom i rizik od ozbiljnog usporavanja svetske privrede. Ipak, kako piše Vol strit džornal, globalna ekonomija još nije potpuno stabilna, jer je višemesečno zatvaranje moreuza poremetilo snabdevanje energijom na načine za koje će trebati meseci da se razreše, iako je rast izdržao tokom blokade. Inflacija i poremećaji u lancima snabdevanja smiriće se tek posle nekog vremena.
Rusija preti da će uzvratiti
Rusija je zapretila da će uzvratiti „masivnim grupisanim udarima“ nakon što je Ukrajina izvela najveći do sada napad dronovima na Moskvu, lansiravši u četvrtak gotovo 200 letelica na rusku prestonicu treći dan zaredom, piše Dejli telegraaf. Ukupno je tog dana na Rusiju ispaljeno više od hiljadu dronova a u jednom napadu na najveću moskovsku rafineriju nafte projektili su razneli poklopac rezervoara za skladištenje, dok su snimke tih udara, uprkos ruskoj zabrani deljenja fotografija, kružile zemljom. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski podelio je snimke napada dok je u Briselu tražio dalju podršku evropskih lidera za svoju kampanju pritiska na Vladimira Putina da pristane da sedne za pregovarački sto.
Kako saznaje Dejli telegraf, državljani Evropske unije primaju socijalna davanja i besplatno stanovanje nakon što zatraže azil u Velikoj Britaniji a u martu je gotovo 150 migranata iz zemalja poput Francuske, Portugala, Španije, Švedske i Italije boravilo u smeštaju koji se finansira iz poreskih prihoda, uključujući i hotele, dok je Ministarstvo unutrašnjih poslova razmatralo njihove zahteve. Istovremeno, 75 Amerikanaca koji su podneli zahtev za azil takođe je bilo smešteno u objekte koje plaćaju britanski poreznici, uz nedeljni džeparac od 49,18 funti za hranu, odeću i higijenu. Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da je 20 tražilaca azila iz Kanade, Australije, Novog Zelanda, Norveške, Švajcarske, Japana i drugih zemalja bilo u državnom smeštaju zaključno sa 31. martom 2026.
Zelenski: Goreće i Moskva
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je novinarima u Briselu da Ukrajina neće ostati pasivna i da će nastaviti da izvodi uzvratne udare na Rusiju koji nisu samo odgovor na napade na mirne ukrajinske gradove, već i sredstvo pritiska na agresora da pristane na mir, izveštava Ukrinform. Zelenski je istakao da Ukrajina nije želela rat i da to svi znaju, ali je upozorio da, ukoliko Ukrajina izgori od neprijatelja, „goreće i Moskva“, te da je došlo vreme da se agresija okonča i rat privede kraju. On je poručio da, ako ruski predsednik Vladimir Putin ne želi da prekine rat, Ukrajina neće ostati neaktivna, već će uzvratiti.
Lideri Evropske unije doneli su na sastanku Evropskog saveta političku odluku da se sektorske sankcije Rusiji produže na 12 meseci, umesto na uobičajenih šest, saopštio je portparol predsednika Evropskog saveta Antonija Koste dopisniku Ukrinforma. Kako je portparol naglasio, svih 27 čelnika unije odobrilo je zaključke sastanka i prvi put se složilo sa ovakvim produženjem, nakon što su razgovori o pitanjima u vezi sa Ukrajinom potrajali do kasno u noć. Portparol je objasnio da je reč o dogovoru na političkom nivou, dok formalnu odluku tek treba da usvoji Savet EU.
Da se ne dozvoli eskalacija u Libanu
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozdravilo je memorandum o razumevanju između Sjedinjenih Država i Irana i izrazilo spremnost da pomogne u daljim diplomatskim naporima za uspostavljanje mira na Bliskom istoku. Kako su saopštili pakistanski posrednici, dokument su u sredu potpisali američki predsednik Donald Tramp i njegov iranski kolega Masud Pezeškijan a stupio je na snagu odmah. U saopštenju ruskog ministarstva od četvrtka, koje prenosi RT, naglašava se da je u narednom pregovaračkom periodu od 60 dana koji bi trebalo da kulminira potpisivanjem konačnog mirovnog sporazuma, „od izuzetne važnosti da sve strane u oružanom sukobu ne dozvole ponovnu opasnu eskalaciju u regionu, pa i u Libanu“.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je na samitu Rusije i ASEAN u Kazanju da Rusija i zemlje jugoistočne Azije treba da povećaju trgovinsku razmenu u nacionalnim valutama, istakavši da je prelazak sa finansijskih transakcija u dolarima na domaće valute važan za poboljšanje strukture trgovine i proširenje uzajamnih ulaganja, objavljuje RT. Putin je naglasio da će Rusija nastaviti da snabdeva članice ASEAN hranom i energetskim proizvodima, te da će proširiti izvoz robe veće dodate vrednosti, uključujući đubriva i lekove, dok je pozvao i na ukidanje trgovinskih barijera i proširenje pomorskih i železničkih veza. Učesnici samita podržali su jačanje trgovine i multipolarni svetski poredak a Moskva je, kako je naveo zamenik načelnika predsedničke administracije Maksim Oreškin, do kraja 2025. već 85 odsto međunarodnih transakcija obavljala u valutama koje nisu dolar i evro.
Otkazan sastanak u Švajcarskoj
Švajcarsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se razgovori između Sjedinjenih Država i Irana, planirani za petak u letovalištu Birgenštok, neće održati, nakon što je portparol Bele kuće tokom noći objavio da se potpredsednik SAD Džej Di Vens povukao sa putovanja na susret sa iranskim pregovaračima. Iranska delegacija je, prema ranijim navodima, obustavila put u Švajcarsku zbog nastavljanja izraelskih udara na jugu Libana. Kako prenosi Mehr njuz, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi planirao je da se sastane u petak sa iranskom delegacijom u Ženevi, dok se pregovori o islambadskom memorandumu približavaju kraju.
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Aragči odgovorio je na stratešku poruku vrhovnog vođe, istakavši u pisanom odgovoru da će ministarstvo sve svoje kapacitete upotrebiti za očuvanje interesa Irana, zaštitu prava iranskog naroda i očuvanje dostojanstva, nezavisnosti i autoriteta zemlje, piše Mehr njuz. Aragči je poručio da se, sa budnošću, oprezom i istrajnošću, neće štedeti napori kako bi se ti ciljevi ostvarili i nacionalni interesi zaštitili, te da je zahvalan na vođstvu, podršci i dragocenom poverenju vrhovnog vođe.
Vens odgovorio izraelskim kritičarima
Potpredsednik Sjedinjenih Država Džej Di Vens oštro je u četvrtak uzvratio izraelskim kritičarima sporazuma sa Iranom, poručivši da je predsednik SAD Donald Tramp jedini saveznik Izraela, pri čemu je u svojoj oštroj primedbi podsetio na milijarde dolara američke odbrambene pomoći koje ta zemlja prima, prenosi Arab njuz. Vens je tako odgovorio na pitanje o izveštajima da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu besan zbog tog sporazuma, dok Trampova administracija brani dogovor o okončanju rata sa Iranom.
Najviši iranski verski poglavar ajatolah Modžtaba Hamnei saopštio je u četvrtak da je odobrio dogovor sa SAD o okončanju rata na Bliskom istoku, iako je, kako je rekao, imao „drugačije mišljenje“, ali nije ulazio u pojedinosti, piše Arab njuz. U poruci koja je pročitana na državnoj televiziji, Hamnei je naveo da je dozvolu dao zbog obaveze koju mu je častan predsednik Irana, kao predsedavajući Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, dao u svoje ime i u ime ostalih članova da će štititi prava iranske nacije. To je bio njegov prvi odgovor na sporazum koji su potpisali Donald Tramp i iranski predsednik Masud Pezeškijan a u poruci je rekao i da je Tramp, „iz očajanja“, upotrebio „svakakve poluge“ kako bi došao do sporazuma.
NATO da preispita svoj uticaj na svetski mir
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đen odbacio je u četvrtak optužbe generalnog sekretara NATO Marka Rutea da Kina pomaže Rusiji u ukrajinskom sukobu, istakavši na redovnom brifingu da Kina uvek zauzima objektivan i pravedan stav prema toj krizi i da aktivno radi na smirivanju situacije, prekidu vatre i mirovnim pregovorima, objavljuje Global tajms. Lin je naglasio da Kina nijednoj strani u sukobu nije isporučila smrtonosno oružje i da strogo kontroliše izvoz robe koja se može koristiti u vojne i civilne svrhe, te pozvao NATO da ispravi svoju pogrešnu predstavu o Kini i prestane da izaziva konfrontacije i prebacuje krivicu na druge. „Istovremeno, kao proizvod hladnoratovskog doba, NATO bi trebalo ozbiljno da preispita kakvu je ulogu imao i kakav je uticaj imao na svetski mir i stabilnost danas“, poručio je kineski portparol.
Japan je navikao da na raznim skupovima, uključujući i G7, sklapa „male krugove“ protiv Kine, te su izjave japanskog lidera na ovogodišnjem samitu o pitanjima koja se tiču Kine naročito zapanjujuće i otkrivaju zlonamernu nameru da se udružuje i podstiče sukobe, kazao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova. Kako piše Global tajms, Lin Đen je istakao da je pozivanje na dijalog s jedne strane a istovremeno podsticanje sukoba sa druge, krajnje protivrečno, te da je to međunarodnoj zajednici omogućilo da sve jasnije uvidi licemerje Japana. Kineski zvaničnik je ove reči izneo kao odgovor na pitanje o izjavi japanske premijerke Sanae Takaiči koja je tvrdila da kineska ograničenja izvoza retkih minerala prema Japanu mogu da utiču na lance snabdevanja u G7 i drugim zemljama.
