ROK OD 48 SATI KAO TEMPIRANA BOMBA
Tramp preti Iranu uništenjem elektrana ukoliko ne otvori Ormuški moreuz, piše Vol strit džornal. Iran uzvratio da će u tom slučaju cene nafte tek da skoče, donosi Dejli telegraf. Ukrajina intenzivirala saradnju sa zemljama Zaliva, objavljuje Ukrinform. Kuba spremna da se brani od eventualne američke invazije, prenosi RT. Saudijska Arabija proterala iranske vojne zvaničnike i osudila napade na kraljevinu, izveštava Arab njuz. Američki rok od 48 sati izaziva veliku nestabilnost na svetskim tržištima, stoji u Global tajmsu
Predsednik SAD Donald Tramp zapretio je Iranu da će Sjedinjene Države uništiti tamošnje elektrane ukoliko Teheran u roku od 48 sati potpuno ne otvori Ormuški moreuz. Iranski predsednik parlamenta upozorio je da bi Teheran mogao da napadne energetsku infrastrukturu na Bliskom istoku, istakavši da bi u tom slučaju nafta tek poskupela. Predsednik Volodimir Zelenski istakao je da Ukrajina intenzivno sarađuje sa zemljama Zaliva kako bi njeno iskustvo i podrška prerasli u dugoročnu saradnju i međusobno poštovanje. Kubanski zamenik ministra spoljnih poslova izjavio je da je Kuba spremna da se brani od eventualne američke invazije, reagujući na ponovljene izjave predsednika Donalda Trampa o preuzimanju ostrva. Saudijska Arabija proterala je više iranskih vojnih zvaničnika i oštro osudila „drske“ napade Irana na kraljevinu i druge države u regionu. Kineski analitičari upozoravaju da rok američkog predsednika od 48 sati da Iran otvori kanal Ormuz deluje kao tempirana bomba jer pojačane tenzije izazivaju veliku nestabilnost na svetskim tržištima.
Ističe Trampov ultimatum od 48 sati
Predsednik SAD Donald Tramp je tokom vikenda zapretio Iranu da će Sjedinjene Države uništiti njegove elektrane ukoliko Teheran u roku od 48 sati potpuno ne otvori Ormuški moreuz kroz koji prolazi petina svetske nafte. Iran je uzvratio da takva pretnja predstavlja kršenje međunarodnog prava jer cilja civilnu infrastrukturu i najavio da će uzvratiti istom merom, podseća Vol strit džornal. Istovremeno, američki ambasador pri UN upozorio je da Iran raspolaže balističkim raketama dugog dometa kojima može pogoditi veliki deo Evrope, samo nekoliko dana nakon što je izveo jedan od svojih najdaljih raketnih udara do sada – na američko-britansku bazu „Dijego Garsija“ u Indijskom okeanu.
Iranski raketni napad na postrojenje Perl u Kataru teško je oštetio jedan od najvažnijih i najprofitabilnijih objekata kompanije „Šell“, saopšteno iz Katara a prenosi Vol strit džornal. Jedna od dve proizvodne linije tog gigantskog postrojenja ostaće van funkcije najmanje godinu dana, dok se očekuje da će sanacija kompletne infrastrukture potrajati godinama. Iako napad izaziva gubitke u milijardama u prihodima od nafte i gasa, trenutni skok cena na svetskom tržištu - delimično ublažava posledice smanjenja proizvodnje.
Iran zapretio da će nafta tek da poskupi
Iranski predsednik parlamenta Mohamed Baher Galibaf upozorio je da bi Teheran mogao da napadne energetsku infrastrukturu na Bliskom istoku ukoliko Sjedinjene Američke Države udare na iranske elektrane. On je istakao da bi u tom slučaju cene nafte „ostale povišene veoma dugo“, piše Dejli telegraf u tekstu pod naslovom „Iran se zakleo da će lansirati cena nafte“. Iranska revolucionarna garda dodala je da bi Ormuški moreuz, kroz koji prolazi petina svetske nafte i prirodnog gasa, bio „potpuno zatvoren“.
Šabana Mahmud će deportovati hiljade stranih kriminalaca i odbijenih tražilaca azila pre nego što oni stignu da iskoriste zakone o ljudskim pravima kako bi osporili i blokirali svoje proterivanje, piše Dejli telegraf. Britanska ministarka unutrašnjih poslova namerava da primeni propise koje je donela vlada Tonija Blera, pa će oni čim im azil bude odbijen biti vraćeni u matične zemlje, gde će moći da ulažu žalbe tek po povratku. Cilj je da se ubrza deportacija i znatno smanji rekordni zaostatak od više od 100.000 žalbi odbijenih tražilaca azila koji poreske obveznike koštaju milione funti, smeštajem u hotelima.
Ukrajina intenzivno sarađuje sa Zalivom
Ukrajina intenzivno sarađuje sa zemljama Zaliva kako bi njeno iskustvo i podrška prerasli u dugoročnu saradnju i međusobno poštovanje. Predsednik Volodimir Zelenski je istakao da samo uz Ukrajinu može da postoji stvarna stabilnost u Evropi i istinska zaštita a isto važi i za druge delove sveta kojima su potrebni ukrajinsko iskustvo i pomoć u odbrani života, piše Ukrinform. Prema njegovim rečima, obaveštajni podaci pokazuju da Rusiju trenutno nervira upravo to što je svetu potrebna Ukrajina i što ona može da doprinese stabilizaciji.
Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je da Sjedinjene Američke Države i dalje pružaju Ukrajini neophodne obaveštajne podatke i oružje preko evropskih partnera, prenosi Ukrinform. On je na pitanje o podršci Rusije Iranu i američke pomoći Kijevu odgovorio da SAD obezbeđuju ključnu obaveštajnu podršku i protok oružja, zajedno sa Evropljanima, kako bi Ukrajina mogla da se bori protiv Rusa i da dobije sve što joj treba. Kada su ga pitali o ukidanju sankcija na rusku naftu i koristima za Vladimira Putina od rata u Iranu, Rute je ocenio da je to neophodan korak koji predsednik SAD mora da balansira sa drugim interesima.
Kuba spremna da se brani od invazije SAD
Kubanski zamenik ministra spoljnih poslova Karlos Fernandez de Kosio izjavio je da je Kuba spremna da se brani od eventualne američke invazije, reagujući na ponovljene izjave predsednika SAD Donalda Trampa o preuzimanju ostrva, piše RT. Ove izjave dolaze u trenutku kada Kuba prolazi kroz produbljenu ekonomsku krizu izazvanu naftnim blokadama koje je Tramp uveo u januaru, dok je Havana ovog meseca ipak otvorila pregovore sa Vašingtonom u cilju smanjenja tenzija. Fernandez de Kosio je naglasio da je Kuba istorijski uvek bila spremna da čitav narod mobiliše za odbranu protiv vojne agresije.
Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Španija odbile su direktno učešće u američko-izraelskoj vojnoj kampanji protiv Irana, ističući da to nije njihov rat i da ih Vašington nije valjano konsultovao niti ponudio uverljiv plan za uspeh, podseća se u kolumni RT. Odbijanje evropskih lidera da se pridruže unilateralnoj eskalaciji jasno pokazuje da se stara formula atlantskog saveza – Amerika vodi, Evropa prati – raspada u realnom vremenu. Ovaj sukob oko Irana tako postaje ozbiljan ispit za unutrašnju koheziju NATO i kredibilitet američkog vođstva u doba globalnih previranja.
Rijad proterao iranske zvaničnike
Saudijska Arabija je proterala više iranskih vojnih zvaničnika i ponovo oštro osudila „drske“ napade Irana na kraljevinu i druge države u regionu, saopštilo je saudijsko Ministarstvo inostranih poslova. Kako prenosi Arab njuz, u saopštenju se navodi da kontinuirano ugrožavanje saudijskog suvereniteta, civilne infrastrukture, diplomatskih predstavništava i ekonomskih interesa predstavlja očigledno kršenje međunarodnog prava i normi, kao i odredbi Pekinškog sporazuma i Rezolucije 2817 Saveta bezbednosti UN iz 2026. godine. Kraljevina je kategorički osudila iranske napade na Saudijsku Arabiju, zemlje Veća za saradnju u Zalivu i druge arapske i islamske države, upozorivši da bi dalja eskalacija ozbiljno ugrozila međusobne odnose.
Izrael je saopštio da proširuje kopnenu operaciju protiv Hezbolaha u Libanu, nakon što je njegova vojska u nedelju pogodila glavni most koji povezuje jug Libana sa ostatkom zemlje, piše Arab njuz. Izraelske snage dobile su naređenje da unište sve prelaze preko reke Litani i da pojačaju rušenje kuća u blizini južne granice. Libanski predsednik Jozef Aun osudio je uništavanje mostova i ostale udare na infrastrukturu na jugu zemlje, posebno most Kasmi, saopštila je predsedništvo.
Rok od 48 sati kao tempirana bomba
Kineski analitičari upozoravaju da rok američkog predsednika od 48 sati da Iran otvorio kanal Ormuz, deluje kao tempirana bomba jer pojačane tenzije izazivaju veliku nestabilnost na svetskim tržištima, objavljuje Global tajms. Stručnjaci ističu da obe strane razmenjuju pretnje krajnjim merama, što pokazuje da nijedna ne može da računa na odlučujuću pobedu. Sve to, po njihovom mišljenju, vodi ka zaključku da će sukob na kraju morati da se reši pregovorima.
U Pekingu se u nedelju i ponedeljak održava Forum za razvoj Kine 2026, prva velika međunarodna manifestacija na državnom nivou posle dvodomnog zasedanja. Premijer Li Ćijang prisustvovao je otvaranju i u uvodnom govoru poručio da Kina želi zajedno sa svetom da proširi globalni ekonomski kolač, ističući spremnost zemlje da bude stub sigurnosti i luka stabilnosti za svetsku privredu. Forum okuplja rukovodioce više od 80 poznatih multinacionalnih kompanija, među kojima su „Epl“, „Volksvagen“, „Samsung“, „Mercedes-Benc“, HSBC i „Šel“, piše u uvodniku Global tajmsa pod naslovom „Zašto se danas u Pekingu okupljaju svetski direktori“.
