PENTAGON ŽURI DA OBEZBEDI NOVAC ZA JOŠ ORUŽJA
Pentagon žuri da obezbedi novac za popunu zaliha municije, piše Vol strit džornal. Starmer poziva Trampa da pregovara sa Iranom, donosi Dejli telegraf. Rusija kriva za eskalaciju na Bliskom istoku, objavljuje Ukrinform. Zelenski pretio Orbanu vojskom zbog blokade pomoći, prenosi RT. Teheran demantuje napad na američku ambasadu u Rijadu, izveštava Arab njuz. Američka podmornica potopila iransku fregatu u Indijskom okeanu, Indija ćuti, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Pentagon žuri da obezbedi novac za operacije protiv Irana i dopunu municije, piše Vol strit džornal)
Službenici Pentagona pripremaju planove za popunu zaliha municije potrošene u borbama protiv Irana i uskoro će zatražiti od Kongresa dodatna sredstva za nabavku sistema „patriot“, „tomahavk“ i „daad“. Britanski premijer Kir Starmer pozvao je Donalda Trampa da pregovara sa Iranom i postigne dogovor kako bi se deeskalirala kriza na Bliskom istoku. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je da je aktuelna eskalacija na Bliskom istoku direktna posledica urušavanja međunarodnog prava koje je počelo ruskom invazijom na Ukrajinu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uputio je oštru poruku Viktoru Orbanu da bi ukrajinske snage mogle da ga lično posete ukoliko nastavi da blokira paket od 90 milijardi evra pomoći Kijevu. Iranski ambasador u Saudijskoj Arabiji kategorički je odbacio tvrdnje saudijskih zvaničnika da je Iran dronovima napao američku ambasadu u Rijadu. Američka podmornica potopila je u sredu iransku fregatu kod obale Šri Lanke, pri čemu je poginulo najmanje 87 mornara, što je prvi napad podmornice na površinski brod od Drugog svetskog rata, dok Indija trpi kritike što se nije oglasila.
Pentagon žuri da obezbedi novac za oružje
Pentagon žuri da obezbedi novac za operacije protiv Irana i dopunu municije, piše Vol strit džornal. Službenici Pentagona pripremaju planove za popunu zaliha municije potrošene u borbama protiv Irana protekle nedelje, dok administracija Donalda Trampa nastoji da znatno poveća godišnju proizvodnju raketa. Očekuje se da Pentagon zatraži od Kongresa dodatna sredstva za nabavku sistema „patriot“, „tomahavk“ i „daad“, koji su intenzivno korišćeni otkako su Sjedinjene Države i Izrael započeli udare. Istovremeno, odbrambeni industrijski sektor dobija pritisak da ubrza proizvodnju ključnih projektila i drugog naoružanja.
Sjedinjene Američke Države i Izrael saopštili su da su značajno oslabili iranske zalihe balističkih raketa i lansirne sisteme, čime su Teheranu onemogućili masovne raketne napade kojima je započeo sukob. Ipak, Iran nastavlja da uzvraća širenjem sukoba na Bliskom istoku, piše Vol strit džornal, pa je u proteklih šest dana izveo napade na najmanje 11 zemalja, uglavnom jeftinim dronovima. Takvom taktikom Teheran pokušava da izvrši pritisak na Vašington kako bi se okončali napadi na Iran, i poremeti globalnu ekonomiju.
Starmer: Tramp da razgovara sa Iranom
Britanski premijer Kir Starmer pozvao je Donalda Trampa da pregovara sa Iranom i postigne dogovor sa Teheranom, iako iranski režim ispaljuje rakete na saveznike na Bliskom istoku, piše Dejli telegraf. On je izrazio čvrsto uverenje da dve zemlje treba da deeskaliraju krizu upravo kroz razgovore. Ove izjave dodatno ugrožavaju posebne odnose Londona i Vašingtona, nakon što je Starmer u početku sprečio korišćenje baze „Diego Garcia“ na Čagos ostrvima za udare u Iranu a Tramp je potom odbio da porekne da ga je nazvao „gubitnikom“ i ponovio da „nije Vinston Čerčil“.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Države moraju lično da odaberu sledećeg vođu Irana i da on sam treba da bude uključen u taj izbor, objavljuje Dejli telegraf. On je odbacio mogućnost da Mojtaba Hamnei, sin vrhovnog vođe Alija Hamneija, preuzme vlast, nazvavši ga „lakom kategorijom“ i „gubitkom vremena“. Tramp je istovremeno izrazio punu podršku kurdskom ustanku i eventualnoj invaziji kurdskih snaga na zapadni Iran kako bi se srušio sadašnji režim u Teheranu.
Rusija kriva za eskalaciju na Bliskom istoku
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je u Cirihu da je aktuelna eskalacija na Bliskom istoku direktna posledica urušavanja međunarodnog prava koje je počelo ruskom invazijom na Ukrajinu, piše Ukrinform. Prema njenim rečima, Rusija kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, napala je suseda bez ikakve odgovornosti i sa velikom dozom cinizma, čime je svetu poslata poruka da pravila više ne važe i da nema kazne za kršenje zakona. Kalas je upozorila da bez obnove međunarodnog prava i uspostavljanja odgovornosti svet osuđuje sebe na ponavljanje kršenja, poremećaja i haosa.
Mađarske vlasti su u Budimpešti uzele sedmoro ukrajinskih državljana, zaposlenih u državnoj „Oščadbanci“, kao taoce i oduzele im novac koji su prevozili, izjavio je ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiga. Sedmoro Ukrajinaca prevozilo je gotovinu u dva oklopljena bankarska vozila na redovnoj tranzitnoj relaciji između Austrije i Ukrajine a razlozi hapšenja, njihovo trenutno stanje i mogućnost kontakta s njima i dalje su nepoznati. „U stvari, Mađarska je uzela taoce i ukrala novac“, poručio je Sibiga, kako prenosi Ukrinform.
Zelenski pretio Orbanu vojskom
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uputio je oštru poruku mađarskom premijeru Viktoru Orbanu zbog upornog veta Budimpešte na paket od 90 milijardi evra pomoći Kijevu. Zelenski je, govoreći o novom naoružanju za ukrajinsku vojsku, izjavio da se nada da jedan čovek u EU neće blokirati taj novac, jer bi u suprotnom ukrajinske snage dobile njegovu adresu „da ga pozovu i porazgovaraju s njim na svom jeziku“, piše RT. Orban je prošlog meseca blokirao tu pomoć nakon što je Ukrajina sprečila isporuke ključnih količina ruske nafte Mađarskoj preko naftovoda „Družba".
Irački i kubanski elektroenergetski sistemi doživeli su istovremeno kolaps u celoj zemlji, piše RT. U Iraku je došlo do potpunog nestanka struje zbog iznenadnog pada isporuke gasa za veliku termoelektranu u Basri, što je izazvalo lančani pad mreže, a dan ranije je ministarstvo već upozoravalo na nepotpune isporuke gasa iz Irana usled tamošnjih sukoba. Na Kubi je masovni prekid struje nastupio zbog hronične nestašice goriva koju su dodatno pogoršale američke mere protiv uvoza nafte iz Venecuele.
Teheran demantuje napad na ambasadu u Rijadu
Iranski ambasador u Saudijskoj Arabiji Alireza Enajati izjavio je u četvrtak da Teheran ceni ponovljeno obećanje Rijada da neće dozvoliti upotrebu svog vazdušnog prostora, voda ili teritorije protiv Irana u aktuelnom sukobu sa Sjedinjenim Državama i Izraelom. On je takođe kategorički odbacio tvrdnje saudijskih zvaničnika da je Iran prošlog vikenda dronovima napao američku ambasadu u Rijadu i izazvao požar u kompleksu, izveštava Arab njuz. Saudijska Arabija je ranije više puta optužila Iran za raketne i dronovske napade na svoju teritoriju, uključujući rafineriju Ras Tanura, što je Teheran dosledno demantovao.
Ako rat između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana potraje i dalje ozbiljno bude ometao plovidbu kroz Ormuški moreuz i zatvarao regionalni vazdušni prostor, neke zemlje Zaliva moraće da se oslone na kopnene isporuke hrane preko Saudijske Arabije, piše Arab njuz. Analitičari upozoravaju da zemlje Veća za saradnju u Zalivu, koje čak 70 odsto hrane uvoze upravo tim moreuzom, već posle nekoliko meseci mogu očekivati nestašice, skok cena i znatno duže rokove isporuke. Posebno ugroženi su Katar, Kuvajt, Bahrein i Irak, jer blokada luke Džebel Ali u Dubaiju praktično ostavlja te zemlje bez izlaza na more, pa će zavisiti od kopnenih puteva kroz Saudijsku Arabiju.
Iranski brod potopljen u Indijskom okeanu, Indija ćuti
Američka podmornica potopila je u sredu iransku fregatu IRIS Dena uz obalu Šri Lanke, pri čemu je poginulo najmanje 87 mornara, više od deset ih se i dalje vodi kao nestalo a 32 teško povređena prebačena su u bolnicu u Galeu. Reč je o prvom napadu američke podmornice na površinski brod od Drugog svetskog rata, saopštio je američki ministar odbrane Pit Hegset, čime je bliskoistočni sukob direktno prenet u Indijski okean. Incident je izazvao zabrinutost širom sveta zbog mogućeg širenja američko-izraelske operacije protiv Irana, dok u Indiji raste kritika na račun vlade zbog ćutanja o ovom događaju, objavljuje Global tajms.
Kina se protivi vojnim udarima Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran kojima se krši međunarodno pravo i podržava Teheran u očuvanju suvereniteta, bezbednosti, teritorijalnog integriteta i nacionalnog dostojanstva, kao i u odbrani njegovih legitimnih prava i interesa, izjavila je portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning a objavljuje Global tajms. Ona je to rekla na redovnoj konferenciji za novinare, odgovarajući na pitanje o vrsti podrške koju Peking pruža Iranu, nakon što je iranski šef diplomatije naveo da ga Rusija i Kina podržavaju politički „i na druge načine“. Kina dosledno zagovara rešavanje problema političkim i diplomatskim putem, traži trenutno obustavljanje vojnih akcija, sprečavanje širenja sukoba i izbegavanje dalje eskalacije situacije, dodala je portparolka.
