UKRAJINA PRISTAJE NA USTUPANJE TERITORIJA
Rusija očekuje važne rezultate od sastanka Putina i Trampa, piše Vol strit džornal. Ukrajina bi mogla da pristane na ustupanje teritorija pod ruskom kontrolom, donosi Dejli telegraf. Austrija insistira na uključivanju Kijeva u sve odluke o miru, prenosi Ukrinform. Slovački premijer optužio zapad da koristi Ukrajinu da bi oslabio Moskvu, objavljuje RT. Saudijski i jordanski lider razgovarali o situaciji na Bliskom istoku, izveštava Arab njuz. Tramp produžio trgovinsko primirje sa Kinom na 90 dana, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Događaji u Gazi i na Zapadnoj obali bili su ključne teme razgovora u ponedeljak tokom sastanka saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana i jordanskog kralja Abdulaha II u palati Neom, piše Arab njuz)
Rusija sa optimizmom očekuje sastanak Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci, u kojem vidi šansu za poboljšanje odnosa sa SAD i probijanje međunarodne izolacije. Ukrajinski predsednik poručio je evropskim liderima da odbiju Trampove predloge o daljim teritorijalnim ustupcima, ali da bi mogao da pristane na priznanje ruskih osvajanja u istočnim oblastima i na Krimu. Austrijsko Ministarstvo spoljnih poslova istaklo je da Kijev mora biti uključen u sve odluke o miru. Slovački premijer Robert Fico kritikovao je zapad zbog korišćenja Ukrajine u pokušaju da oslabi Rusiju. Saudijski prestolonaslednik i jordanski kralj razgovarali su o eskalaciji na Bliskom istoku. Predsednik SAD produžio je trgovinsko primirje sa Kinom na još 90 dana.
Velika očekivanja Rusija od sastanka
Rusija s velikim očekivanjima dočekuje planirani sastanak predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa u petak, u kojem vidi priliku za obnovu odnosa sa Vašingtonom, piše Vol strit džornal. Kremlj nagoveštava mogućnost dogovora o infrastrukturnim i energetskim projektima na Arktiku i šire, dok ruski državni mediji ističu očekivanu ravnopravnu saradnju dve velike sile. Za Putina, ovaj sastanak predstavlja pobedu u nastojanju da prekine međunarodnu izolaciju Rusije i razdvoji odnose sa SAD od sudbine Ukrajine.
Predsednik SAD Donald Tramp odlučio je da rasporedi trupe Nacionalne garde u Vašingtonu, što predstavlja njegov najodlučniji korak ka proširenju upotrebe vojne sile na tlu Sjedinjenih Država. Raspoređivanje 800 pripadnika Nacionalne garde u Vašington, za koji Tramp tvrdi da su ga „preplavile nasilne bande i krvoločni kriminalci“, pojačava teme reda i zakona koje su privlačne njegovoj političkoj bazi, objavljuje Vol strit džornal. On je u ponedeljak dodatno podupro ovu najavu efektivnim federalizovanjem vašingtonske policije, stavljajući je pod kontrolu svoje administracije.
Ukrajina pristaje na ustupanje teritorija
Ukrajina bi mogla da pristane na prekid borbi i ustupanje teritorija koje Rusija već kontroliše, u sklopu plana za mir koji podržava Evropa, objavljuje Dejli telegraf. Predsednik Volodimir Zelenski poručio je evropskim liderima da odbiju svaki predlog američkog lidera Donalda Trampa koji podrazumeva dalje ustupanje ukrajinske teritorije, ali da bi Rusiji moglo biti dozvoljeno da zadrži deo zemlje koju je zauzela u Lugansku, Donjecku, Zaporožju, Hersonu i na Krimu. Ova promena pregovaračke pozicije dolazi uoči razgovora između Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina na Aljasci u petak, uz intenzivnu diplomatiju između Kijeva i njegovih saveznika.
Britanski zvaničnici su pozvali građane da brišu stare imejlove kako bi se uštedela voda, jer skladištenje podataka u oblaku zahteva ogromne količine energije u centrima za čuvanje koji troše mnogo vode za hlađenje, piše Dejli telegraf. Pet oblasti u Velikoj Britaniji zvanično je ušlo u stanje suše, dok šest oblasti beleži produženo suvo vreme, prema najnovijim podacima Nacionalne grupe za sušu. Savet za brisanje starih imejlova izdala je Agencija za životnu sredinu, dok Britaniju ove nedelje zahvata četvrti toplotni talas ovog leta, s temperaturama koje bi mogle da premaše 30 stepeni, čineći zemlju toplijom od Balija.
Kijev mora da bude uključen u sve odluke
Austrija podržava napore Sjedinjenih Država da se diplomatskim putem okonča ruski agresivni rat protiv Ukrajine i naglašava važnost uključivanja Ukrajine u sve odluke koje se tiču države, piše novinska agencija Ukrinform. Austrijsko Ministarstvo spoljnih poslova iznelo je ovaj stav komentarišući planirani sastanak u petak na Aljasci između predsednika SAD Donalda Trampa i lidera Kremlja Vladimira Putina. Ministarstvo je istaklo da Austrija u potpunosti podržava visok nivo diplomatskih napora SAD za okončanje rata i da će nastaviti da pruža podršku Ukrajini.
Ruski lider Vladimir Putin još nije pokazao spremnost da pravi kompromise radi uspostavljanja mira u Ukrajini, pa je malo verovatno da će samit između predsednika SAD i Rusije na Aljasci, zakazan za 15. avgust, promeniti ovu situaciju, izjavio je za Ukrinform Džordž Baros, stručnjak Instituta za proučavanje rata u Vašingtonu. Baros je naglasio da Putin ne pokazuje želju da popusti u pogledu svojih ratnih ciljeva, uz ocenu da Kremlj ovim sastankom pokušava da unese razdor između SAD i Evrope. Istovremeno, stručnjak je istakao da SAD poseduju ogromnu moć i uticaj koji bi, ukoliko se iskoriste u potpunosti, mogli dovesti do rezultata, ali da američka vlada zasad odbija da u celosti upotrebi svoje mogućnosti kako bi primorala Putina na pregovore.
Zapad iskoristio Ukrajinu da oslabi Moskvu
Slovački premijer Robert Fico izjavio je da je zapad iskoristio Ukrajinu u neuspelom pokušaju da oslabi Rusiju, dodajući da ukrajinsko rukovodstvo snosi deo odgovornosti jer je podržalo zapadni plan za nanošenje štete Moskvi kroz ratne napore, piše ruska mreža RT. Fico je naglasio da sukob u Ukrajini ima duboke korene u novijoj istoriji, da nema vojnog rešenja i da je članstvo Ukrajine u NATO nemoguće. On je naveo da zapad svojim vojnim angažmanom preti globalnoj bezbednosti, dok se ruski i američki lideri pripremaju za razgovore o mogućem rešenju 15. avgusta.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su carine koje su SAD uvele Indiji zbog kupovine ruske nafte zadale „veliki udarac“ Moskvi. Na brifingu u Beloj kući u ponedeljak Tramp je naglasio da je Rusija značajno pogođena globalnim pritiskom koji proističe iz američkih carina nametnutih različitim zemljama sveta, prenosi RT. „Kada predsednik Sjedinjenih Država kaže jednom od najvećih kupaca nafte da ćemo uvesti carinu od 50 odsto ako kupujete naftu od Rusije, to je veliki udarac“, rekao je Tramp misleći na Indiju, dodajući da „nije stao na tome“.
Bin Salman i Abulah II o arapskim pitanjima
Događaji u Gazi i na Zapadnoj obali bili su ključne teme razgovora u ponedeljak tokom sastanka saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana i jordanskog kralja Abdulaha II u palati Neom, piše Arab njuz. Lideri su govorili o poslednjim događajima u regionu i razmenili stavove o stvarima koje ih obojicu zabrinjavaju. Sastanak je poslužio i da Bin Salman i Abdulah podsete na duge i dobre odnose Rijada i Amana, i načine na koje bi saradnja dveju država mogla da se unapredi u cilju obostranih interesa i borbe za arapska pitanja.
Iz UN i grupa za prava medija pokuljale su osude nakon što je izraelski napad usmrtio tim novinara televizijske kuće Al Džazira u Gazi, stoji u vrhu naslovne strane Arab njuza. Desetine stanovnika Gaze stajalo je u ponedeljak između razrušenih zgrada u dvorištu bolnice Al Šifa u gradu Gazi kako bi odalo poštu Anas al Šarifu, mladom dopisniku Al Džazire koji je imao 28 godina, i četvorici njegovih kolega koji su ubijeni u nedelju.
Tramp odložio carine za još 90 dana
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu kojom se produžava primirje u carinskom sporu sa Kinom za još 90 dana, saopštio je zvaničnik Bele kuće u ponedeljak, nekoliko sati pre isteka trgovinskog primirja između Vašingtona i Pekinga, piše Čajna dejli. Ova odluka usledila je nakon treće runde kinesko-američkih ekonomskih i trgovinskih pregovora održanih u Stokholmu pre dve nedelje, gde su obe strane pristale da nastave zalaganje za produženje pauze na obostrane carine od 24 odsto na još 90 dana. Kina je u ponedeljak izrazila nadu da će Sjedinjene Države težiti „pozitivnim“ trgovinskim ishodima, uz poštovanje principa ravnopravnosti, poštovanja i uzajamnosti, kako je izjavio portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan.
Ruski lider Vladimir Putin potpisao je u ponedeljak ukaz kojim se od 2026. zabranjuje nabavka strane odeće i povezane opreme za potrebe oružanih snaga zemlje, prenosi Čajna dejli. Prema ukazu, od 1. januara 2026. sve uniforme i ostali odevni predmeti za ruske oružane snage moraće da se proizvode u domaćim kompanijama sa pogonima unutar zemlje, dok će se od 2027. ova obaveza proširiti i na tkanine i pletene materijale. Cilj mere jeste potpuno isključivanje kupovine strane odeće i materijala za vojne potrebe, uključujući uniforme, obeležja, donji veš, posteljinu, obuću, opremu i sanitarne potrepštine koje se nabavljaju kroz sistem državnih odbrambenih narudžbina.
