„Grinpis“ protestuje jer Francuska i dalje posluje sa „Rosatomom“: francuski nuklearni suverenitet zavisi od Rusije

Dok su sve oči uprte u Ormuski moreuz i rastuće cene nafte i gasa, druga flota brodova nastavlja trgovinu drugom vrstom goriva: uranijumom.

Aktivisti ekološke NVO „Grinpis“ za Francusku zato su 2. marta ove godine u francuskoj luci Denkerk pokrenuli svoje čamce na naduvavanje kako bi blokirali dolazak ruskog teretnog broda „Mihail Dudin“ koji ima jednu od ključnih uloga u trgovini uranijumom između Rusije i Francuske. Bila je to simbolična akcija osuđivanja činjenice da „civilna nuklearna energija i dalje izmiče sveobuhvatnim evropskim sankcijama koje su usmerene na Rusiju“.

„Grinpis“ protiv poslovanja sa Rusijom

Ovih dana „Grinpis“ za Francusku ponovo se pokrenuo, optužujući francusko javno preduzeće za električnu energiju (EDF) da održava “nuklearne veze sa Rusijom“ i da nastavlja da posluje sa „Rosatomom“, ruskom državnom nuklearnom korporacijom, četiri godine nakon ruskog napada na Ukrajinu – kako je preneo francuski ekološki sajt Reporter (https://reporterre.net/Uranium-EDF-mis-en-demeure-pour-ses-relations-commerciales-avec-la-Russie)

Prema navodima „Grinpisa“, EDF nastavlja da šalje na recikliranje svoj uranijum, već upotrebljen kao gorivo za nuklearne elektrane, u Seversk u Sibiru radi konverzije. Ova operacija se sprovodi u postrojenju koje je Visoki komitet za transparentnost i informacije o nuklearnoj bezbednosti opisao kao „veoma staro“. Nekoliko nesreća koje uključuju radioaktivna ispuštanja u životnu sredinu dogodilo se od početka rada 1953. godine. Najveća se dogodila 6. aprila 1993. godine i kontaminirala je životnu sredinu do 28 kilometara udaljenosti.

„Grinpis“ za Francusku osuđuje „potencijalne rizike po životnu sredinu“, zdravlje i bezbednost radnika i stanovnika, kao i nepoštovanje ljudskih prava“ i tvrdi da bi ovaj komercijalni ugovor indirektno mogao doprineti finansiranju ruskih zloupotreba u Ukrajini, uključujući i nezakonitu okupaciju nuklearne elektrane Zaporožje. Konačno, „Grinpis“ ističe da ovi trgovinski odnosi nisu uključeni u njegove planove o oprezu za 2024. i 2025. godinu.

Francuska bez Rusije – u ćorsokaku

„EDF ne može javno promovisati recikliranje upotrebljenog uranijumskog goriva kao deo cirkularne ekonomije i prećutati kakav je uticaj ove prerade na životnu sredinu, zdravlje i ljude, uključujući tu i recikliranje u inostranstvu“, rekao je Rože Spautc, menadžer energetske tranzicije i nuklearne kampanje „Grinpisa“ za Francusku.

Pored slanja upotrebljenog uranijumskog goriva u Sibir (na recikliranje), Francuska uvozi prirodni uranijum iz Kazahstana i Uzbekistana, od kojih deo tranzitira kroz logističke mreže povezane sa Rusijom.

Protesti „Grinpisa“ ukazuju da francuski nuklearni suverenitet ne postoji i da se Francuska bez Rusije – što se tiče nuklearne energije - nalazi u “geopolitičkom ćorsokaku“. Jer ostaje vezana za ruski industrijski blok koji obuhvata ekstrakciju, obogaćivanje i konverziju uranijuma, bilo prirodnog ili reprocesiranog.

Francuska je zavisna, prvo, na planu rudarstva jer više ne upravlja rudnicima uranijuma na svojoj teritoriji i u potpunosti zavisi od uvoza. Prema analizi koju je „Grinpis“ za Francuska objavio u januaru, skoro polovina godišnjeg uvoza prirodnog uranijuma u ​​Francusku sada dolazi iz Kazahstana i Uzbekistana. Ove dve zemlje su pod logističkom i industrijskom kontrolom ruskog giganta „Rosatoma“.

Ovaj pomak ka Centralnoj Aziji ubrzan je eksproprijacijom nigerskih rudnika uranijuma od strane kompanije „Orano“. Od puča 2024. godine protiv predsednika Bazuma – koji je tada podržavala Francuska – nove nigerijske vlasti su povratile kontrolu nad Somairom, dugogodišnjim zajedničkim poduhvatom između kompanije „Orana“ i države Niger, kako bi povratile svoj rudarski suverenitet.

Prisutna u Nigeru decenijama, francuska nuklearna industrijska grupa „Orano“ je skoro preko noći izgubila operativnu kontrolu nad svojim rudnicima. Ovo je otvorilo vrata ruskim i kineskim kompanijama, spremnim da preuzmu nalazište Imuraren, koje se može pohvaliti sa 200.000 tona prirodnog uranijuma.

Francuska je zavisna i po pitanju prerarde uranijuma, što zahteva konverziju i obogaćivanje pre nego što se ubaci u reaktor. Rusija – preko svog državnog preduzeća „Rosatom“ – ostaje vodeći dobavljač evropskog tržišta konverzije uranijuma:  izvezla je 2.977 tona uranijuma u ​​Evropu 2024. godine, što predstavlja tržišni udeo od 22,4%. Rusija je takođe šampion u obogaćivanju, sa 40 do 46% svetskih kapaciteta u ovom strateškom sektoru koji drži ruski gigant – preneo je ekološki sajt Reporter.

Prerada francuskog uranijuma - u Sibiru

Zavisnost je posebno značajna u pogledu recikliranog uranijuma. Dobijen iz upotrebljenog goriva prerađenog u La Hagu, ovaj uranijum se ne može direktno ponovo upotrebiti; i on mora biti konvertovan, a zatim obogaćen. Tu zavisnost Francuske od Rusije postaje kritična: jedino mesto sposobno za sprovođenje ove operacije nalazi se... duboko u Sibiru, u nuklearnom objektu Tomsk. Odatle je Francuska 2025. godine uvezla približno 112 tona obogaćenog regenerisanog uranijuma (ERU) – prema podacima prikupljenim od carine – prvenstveno za četiri reaktora u Kruasu (Ardeš), jedinima koji trenutno imaju dozvolu za korišćenje ruskog ERU-a.

„Iako Orano ima kapacitet da ponovo obogaćuje prirodni i reciklirani uranijum u svom postrojenju Žorž Bes II, nedostaje mu oprema za sprovođenje faze konverzije recikliranog uranijuma“, navodi sam „Orano“ na svojoj veb stranici.

Ovaj nedostatak će uskoro biti rešen proširenjem postrojenja Žorž Bes II, planiranim za 2030. godinu. „Orano“ je obezbedio kredit od 400 miliona evra od Evropske investicione banke (EIB) za ovaj projekat, od ukupno 1,7 milijardi evra. EIB eksplicitno predstavlja ovaj projekat kao način da se „smanji zavisnost Evropske unije od uvoza“ nuklearnog goriva... Puštanje u rad je planirano za 2030. godinu.

Suočeni sa ovim dugogodišnjim slabostima, francuska vlada i „Orano“ pokreću projekat „Nizvodno od budućnosti“ kako bi modernizovali industrijska postrojenja za preradu do kraja veka. Ovo uključuje bazene za skladištenje istrošenog goriva, novo postrojenje za preradu i postrojenje za proizvodnju MOKS-a (mešavina osiromašenih oksida uranijuma i plutonijuma), a sve će biti smešteno na lokaciji La Hag na severu Francuske. Ovo predstavlja kolosalnu investiciju koju je Savet za nuklearnu politiku već odobrio u martu.

„S jedne strane, radi se o održavanju snabdevanja prirodnim uranijumom konsolidacijom odnosa sa istorijskim dobavljačima (Kazahstan, Uzbekistan, Kanada itd.) uz istovremeno razvijanje novih partnerstava sa Brazilom i Mongolijom.

„S druge strane, Francuska učestvuje u grupi „Saporo 5“, zajedno sa Kanadom, Japanom, Velikom Britanijom i Sjedinjenim Državama, kako bi smanjila ruski uticaj u lancima snabdevanja nuklearnim gorivom“, prema rečima Teve Mejera, istraživača u Institutu za međunarodne i strateške odnose (IRIS) i specijaliste za geopolitiku uranijuma – prenosi sajt Reporter uz zaključak da će biti “potrebne godine da bi se videlo koliki je učinak ovog poduhavta“.