Predlog reformi procesa odlučivanja o proširenju EU

Evropska komisija predložiće iduće nedelje reformu procesa proširenja Evropske unije kojom se predviđa ukidanje načela jednoglasnog donošenja odluka tokom integracije novih članica Unije: zemlja kandidat bi mogla da napreduje u procesu integracije uz dvotrećinsku podršku (najmanje 15 država EU koje bi činile najmanje 65 odsto stanovništva EU), ali bi za definitivnu odluku o prijemu i dalje bila potrebna jednoglasna podrška svih država Unije. Nove članice, kako proizilazi iz nacrta teksta, neće biti punopravne kako se ne bi ponovio primer Mađarske, premijera Orbana, koja je blokirala sankcije Rusiji zbog svog nacionalnog interesa. 

Ovim predlogom o napuštanju načela jednoglasnosti, Evropska komisija pokušaće da pojednostavi i ubrza donošenje odluka ne samo o proširenju, već i o sankcijama i odbrani, ljudskim pravima, bezbednosti i poreskim prevarama jer bi se na taj način izbegla mogućnost da pojedine članice koriste nacionalna prava veta.

Ukidanje prava glasa kao kazna

U nacrtima dokumenata, koji su osnova za plan buduće reforme, navodi se i da bi nove države članice mogle biti podvrgnute probnom periodu tokom deset godina ili duže, što znači da bi bile podvrgnute povećanom nadzoru iz Brisela.

Sankcije koje bi se primenjivale tokom ovog probnog perioda mogle bi da uključuju suspenziju njihovih prava glasa u Evropskom savetu (u kome zasedaju šefovi država i vlada) i finansijske kazne, u skladu sa novim „institucionalnim“ i „finansijskim“ zaštitnim merama.

Od novih članica će se zahtevati da potpišu pravno obavezujuću „privremenu obavezu“ kojom će im se zabraniti da blokiraju odluke koje je usvojio ostatak EU. Uobičajene privremene zaštitne mere koje se odnose na pristupanje u ključnim oblastima politike EU, od pravosuđa i unutrašnjih poslova do poljoprivrede, ostale bi na snazi.

Nove zemlje bi takođe bile podložne vremenski ograničenoj „finansijskoj zaštitnoj meri“, koja bi omogućila Komisiji da ih sankcioniše ako odustanu od demokratskih i pravosudnih standarda.

Od novih članica bi se, takođe, zahtevalo da se pridruže Evropskom javnom tužilaštvu – koje istražuje prevare u vezi sa raspolaganjem sredstava dobijenih od EU u periodu pre pristupanja.

Maglovito članstvo - kao nečlanstvo?

Predlog ove reforme sadržaće i promenu po kojoj bi samo dve trećine zemalja EU dobile evropskog komesara nakon proširenja Unije. To znači da bi unutar sadašnje Unije od 27 članica, devet zemalja moralo da se odrekne slanja predstavnika u Brisel. Ovo dalje znači da Evropska komisija računa da će se Irska odreći zakonske garancije „da će Komisija nastaviti da uključuje po jednog državljanina iz svake države članice“ koju je Dablin postavio kao uslov nakon odbijanja Iraca da glasaju za Lisabonski ugovor na referendumu 2008. godine.

Drugim rečima, ova reforma nagoveštava da bi se Evropska unija, u isto vreme, proširila - i ne bi se proširila: nove članice bile bi članice i ne-članice u isto vreme jer ne bi bile punopravne. Suština je vojno-strateška pošto je najvažnije sa aspekta Evropske komisije da nove nepunopravne članice budu zadržane u interesnoj zapadno-evropskoj sferi koja je i sama u procesu nastajanja i definisanja s obzirom na njenu sadašnju ogromnu tehnološku zavisnost od SAD i trgovinsku od Kine. Ukratko, sve je maglovito uključujući i terminologiju.

Da bi ova reforma funkcionisanja EU bila usvojena biće potrebna jednoglasna podrška svih 27 država Unije čiji šefovi država i vlada, okupljeni u Evropskom savetu, donose konačne odluke. Predlog Evropske komisije naći će se na dnevnom redu samita EU polovinom oktobra.

Opšta saglasnost - smetnja političkim akcijama Unije

„Konsenzus jača političku odgovornost i demokratski legitimitet. Međutim, on takođe može odložiti – ili čak sprečiti – blagovremeno donošenje odluka u oblastima gde Unija najviše treba da deluje“, navodi se u jednom od dokumenata, koje će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstaviti sledeće nedelje.

Delimično ukidanje konsenzusa bi moglo značajno da ubrza evropsku integraciju Ukrajine, Moldavije ali i balkanskih zemalja.

Istovremeno, on će verovatno naići na otpor sadašnjih država članica, koje se plaše gubitka prava veta – iako predlog uključuje „kočnicu za slučaj opasnosti“ koju bi svaka vlada mogla da aktivira ako smatra da su ugroženi njeni „vitalni nacionalni interesi“.

Odluka o integraciji jedne zemlje u EU oduvek je imala suštinski vojnu, ekonomsku i političku dimenziju, ali su do sada pravna država i ljudska  prava stavljani bar formalno u prvi red. U suštini, kada neka zemlja ne bi ispunjavala očekivanja na vojno-ekonomsko-političkom planu na sto bi se stavljali prigovori o ljudskim pravima i demokratiji. I obrnuto, na sto se ne bi stavljali prigovori u zamenu za vojno-političku lojalnost. Dobar primer za to su Rumunija i Bugarska primljene 2007 godine, očigledno nespremne, koje su, međutim, bez pogovora ispunjavale zahteve na vojnom i obaveštajnom planu i bez pogovora učestvovale u aferi poznatoj kao “tajni zatvori i letovi CIA“.

Kakvo evropsko vojno krilo?

Početak rata u Ukrajini izazvao je prekid posustalosti i tehnokratskog odugovlačenja procesa proširenja EU. To dobro ilustruje izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona na samitu u Tivtu: „U ovom regionu (Balkanu) nezavisnost Evrope je takođe ugrožena u pogledu energije, bezbednosti i migracionih ruta.“

Posle Evropske ekonomske zajednice (1957), a zatim Evropske unije (1992), Evropska komisija pokušava sada da postavi osnove za stvaranje neke vrste vojnog krila Evropske unije, bar na rečima, nezavisnog od SAD. Kada se zna do koje mere EU zavisi od SAD, do koje mere naoružanje država članica zavisi od toga da li će SAD aktivirati ili dezaktivirati softvere, kada se zna da se Nemačka ubrzano naoružava, kupujući upravo američko i izraelsko oružje i opremu - postavlja se pitanje kakvo je stvarno značenje evropsko-autonomaške retorike Fon der Lajen u odnosu na Trampovu administraciju na planu odbrane ?

Da li militarizacija Evrope znači jedino pokušaj da se tom vrstom “veštačkog disanja“ ožive evropska industrija i ekonomija pritešnjene između američkih kažnjeničkih carina i kineske neizdržive konkurencije?

Ljudska prava i načela pravne države biće u praksi, u kontekstu militarizacije Evrope, skrajnuta mada su to bila i do sada i služila su više kao instrument pritiska kada je to politički bilo potrebno.

Bezbednost iznad svega u EU

Vlade zemalja na Balkanu dobro su razumele šta Evropska komisija od njih očekuje: jasnu spojnoplitičku i vojnu orijentaciju prema Rusiji koja bi bila na liniji Brisela.

Uz to, predsednica EK Ursula fon der Lajen traži veću autonomiju u donošenju odluka u odnosu na zemlje članice EU. Naime, Evropska komisija ima ulogu vlade, to jest izvršnog tela EU. Da bi tu ulogu imala i suštinski, a ne samo formalno, neophodno je smanjiti ulogu vlada država članica i izgraditi nad-evropsku državu federalnog tipa.

Ovo, naravno, pojačava političku napetost između evropskih institucija: s jedne strane, Evropske komisije (čiji članovi nikada nisu izabrani na istinskim demokratskim izborima ako se tako ne nazovu političke klijentelističke kalkulacije “iza zavese“) a sa druge strane Evropskog saveta koji uvek ima poslednju reč, a u kome sede šefovi država i vlada članica EU, demokratski izabrani, suočeni sa rastućom nacionalističkom, neofašističkom pa i neonacističkom kontra-reakcijom biračkog tela na rezultate višedecenijske neoliberalne i nad-evropske politike.

U tom kontekstu, tradicionalni pristup po kome se tokom “pregovora“, poglavlje po poglavlje, proverava da li je zemlja-kandidat zaslužila prijem, sada je zamenio pristup koji je prevashodno geopolitički i vojni čiji je ključni kriterijum bezbednost i potreba da evropske zemlje budu bliže povezane sa EU.