Le Figaro (Pariz): Zašto je Francuska zahtevala ukidanje briselskih sankcija jednom ruskom oligarhu?

Pariski konzervativni dnevnik Figaro izvestio je da je lider Azerbejdžana pomilovao francuskog državljanina pošto je EU ukinula sankcije za jednog ruskog oligarha.

 “Francuska je izazvala zaprepašćenje među svojim partnerima time što se pridružila Slovačkoj u zahtevu da se jedan ruski oligarh ukloni sa liste evropskih sankcija protiv ljudi bliskih Kremlju“, preneo je Figaro, kritikujući vladu u Parizu.

Makron – kao nekada Orban

“Da li je Emanuel Makron na putu da zameni Viktora Orbana kao remetilački faktor Evropske unije?“, pita se analitičar ovog lista, podsećajući da je Mađarska je često ucenjivala ostale članice EU vetom kako bi, prilikom šestomesečnog obnavljanja, izdejstvovala uklanjanje neke osobe sa liste od oko tri hiljade ruskih pojedinaca i pravnih entiteta kojima je zabranjen ulazak u EU i kojima je zamrznuta imovina.

“Slovačka takođe izaziva slična natezanja sa partnerima, pre nego što najčešće popusti u poslednjem trenutku“, navodi Figaro.

“…Ovoga puta Pariz se priklonio zahtevu Bratislave da se sa liste ukloni rusko-uzbečki biznismen Ališer Usmanov. Ovaj magnat metala, rudarstva i telekomunikacija, koji poseduje imovinu desetu po veličini u Rusiji, odbacuje oznaku „oligarha“ koja mu se pripisuje. Na listu evropskih sankcija stavljen je odmah na početku rata u Ukrajini.

Tokom poslednjih petnaest dana, uoči isteka režima sankcija, Francuska je izazvala pravu dramu u Briselu, zahtevajući da se njegovo ime ukloni sa liste čije obnavljanje zahteva jednoglasnu odluku dvadeset i sedam država članica Unije. Nekoliko sati pre isteka roka, u utorak uveče, Francuska je dobila je ono što je tražila. Ne nudeći mnogo objašnjenja svojim partnerima, pozvala se na „specifično pitanje nacionalne bezbednosti“.

„Želimo da pozitivno odgovorimo našim međunarodnim partnerima koji nam se obraćaju u vezi sa gospodinom Usmanovom“, saopštila je Jelisejska palata, prenosi isti pariski dnevnik.

Prema pisanju Financial Timesa i Reutersa, radilo se o pregovorima u koje je uključen Uzbekistan, a čiji je cilj oslobađanje francuskih državljana pritvorenih u Azerbejdžanu, u zamenu za rehabilitaciju Ališera Usmanova.

Pregovori u Briselu zaokupljali su ambasadore Dvadesetsedmorice tokom brojnih napetih sastanaka poslednjih dana. Pošto dogovor nije postignut, rok za isticanje sankcija produžen je za nedelju dana, do utorka, 22. septembra, u ponoć. Pregovori su, na ivici neuspeha, nastavljeni do poslednjeg trenutka.

I Luksemburg ima štićenika u Rusiji

Francuski stav ohrabrio je Luksemburg da, sa svoje strane, zatraži ukidanje sankcija protiv drugog oligarha, bankara Mihaila Fridmana, što je takođe tražila Slovačka. Fridman je protiv Velikog vojvodstva Luksemburga pokrenuo sudski postupak vredan 16 milijardi dolara, jer su mu tamo zamrznuta sredstva. I njegovo ime je zato uklonjeno sa liste – prenosi Figaro.

U Briselu žale što vide kako Francuska „dovodi u opasnost spoljnu politiku Dvadesetsedmorice u ime sopstvenih interesa“.

„To otvara Pandorinu kutiju da svako pregovara iz političkih razloga, čak i po cenu ohrabrivanja trećih zemalja da otimaju evropske građane kao sredstvo pritiska“, upozorava jedan diplomata. „To je poruka suprotna onoj koju želimo da pošaljemo Putinu u trenutku kada pojačava hibridne pretnje protiv nas“, kaže drugi diplomata.

Kremlj to nije pogrešno protumačio: njegov portparol Dmitrij Peskov izjavio je u utorak da „sankcije treba ukinuti i za Usmanova, i za Fridmana, i za sve ruske poslovne ljude, kao i za sve ruske građane“.

Kijev ovaj postupak ocenjuje kao „sramotan“ i „neopravdan“.

Neuslišeni zahtevi iz Ukrajine i Letonije

„Pritisak na Moskvu mora da se pojača“, poručio je Volodimir Zelenski iz Njujorka. „Posebno protiv onih koji hrane Putinov rat. Protiv onih koji profitiraju od agresije. Svaki zločin protiv ukrajinskih civila ima ime. I dok god ovaj rat traje, ta imena moraju ostati na spiskovima sankcija“, prenosi dalje Figaro.

Da bi se našlo rešenje, Pariz je zauzvrat prihvatio da sankcije budu obnovljene na tri godine, umesto na šest meseci, kako bi se izbeglo ponavljanje takvog pogađanja. Dok je sporazum u ponedeljak uveče bio na korak od ratifikacije u prestonicama, Letonija ga je u poslednjem trenutku srušila.

„Dok god Rusija bude nastavila rat, evropski pritisak na Kremlj mora da se pojačava, a ne da slabi“, protestovao je letonski premijer Andris Kulbergs, tvrdeći da njegova zemlja ne može prihvatiti takav dogovor. Letonija je sutradan ipak popustila: Riga se na kraju uzdržala, ocenivši da bira između „lošeg rešenja i mnogo goreg“ - neobnavljanja sankcija. Posebno ogorčene zbog francuskih manevara, baltičke zemlje su već ranije zamerile Parizu i Rimu što su odbili princip zabrane boravka u Evropi za ruske vojnike, koji je prvobitno bio predviđen u dvadeset prvom paketu sankcija protiv Rusije“, piše pariski Figaro.