Strah od poskupljenja i nestašice goriva u Francuskoj: Makron šalje vojnike i brodove u Saudijsku Arabiju

Francuska će poslati vojne snage u Saudijsku Arabiju kako bi zaštitile energetske instalacije u luci Janbu, kroz koju dnevno prođe više od pet miliona barila nafte – najavio je francuski predsednika Emanuel Makron u intervjuu za tv kanale TF1 i Frans2. Reč je o glavnom saudijskom terminalu za izvoz sirove nafte na Crvenom moru koji je igrao ključnu ulogu tokom celog rata na Bliskom istoku i veoma teško je oštećen u napadu Huta.

Mapa luke Janbu u Crvenom moru povezana je sa Persijskim zalivom naftovodom, foto https://www.lvivherald.com/post/the-yanbu-route-to-the-red-sea-avoiding-the-strait-of-hormuz

Zaštita lokacije – bez mešanja u sukob?

„Poslaćemo vojnike, radare i odbrambene sisteme da zaštitimo lokaciju Janbu na Crvenom moru“, rekao je francuski predsednik. On je precizirao da je ova odluka finalizovana sa saudijskim vlastima. Makron je naglasio da francuska vojska nije namenjena učešću u borbi. „Nećemo se mešati ni u kakav sukob, ali ćemo zaštititi ovu lokaciju“, objasnio je.

Suočen sa najavom protesta “žutih prsluka“, zakazanih za 17. oktobar, francuski predsednik je u više navrata naglasio: „Činimo sve da izbegnemo nestašicu goriva“, mada je krajnje neizvesno da li će to biti dovoljno da se izbegne masovni revolt građana

„Očigledno je i šta će se desiti sa lož uljem i gasom ove zime“, rekao je Makron: „Do kraja godine smo osigurali da imamo ono što nam je potrebno u dizelu, gasu i lož ulju.“

On je dodao da će Francuska nastaviti da deluje ako se kriza „pogorša ili nastavi“, kako bi izbegla suočavanje sa „rizicima u snabdevanju“. Prema njegovim rečima, Francuska bi trebalo da dostigne nivo rezervi od 80% „za nekoliko nedelja“, što odgovara „cilju koji smo sebi postavili na evropskom nivou“.

Politički uzrok skoka cena goriva

Francuski predsednik je istakao da su “geopolitičke okolnosti“  uzrok skoka cena goriva i da on zato želi da deluje „prvo i pre svega diplomatski“.

„Dvadeset procenata našeg gasa, dizela, sirove nafte i rafinisanih proizvoda dolazi iz ovog regiona“, rekao je. „Suština naše akcije biće pokušaj smanjenja tenzija kako bi se stvari što lakše vratile u normalu.“

Ponovio je da Francuska nastoji da ponovo otvori Ormuski moreuz diplomatskim kanalima, posebno učešćem u razgovorima sa Iranom i Omanom.

Kako odgovoriti Trampu

Francuski predsednik ocenio da bi  “bila loša odluka“ ukoliko bi Donald Tramp sproveo u delo svoju pretnju o ograničavanju izvoza dizela iz SAD što bi po nekim procenama moglo da dovede do skoka cena goriva u Evropi na 3 evra i 80 centa po litru.

Makron je rekao da je potrebno da najrazvijenije ekonomije, članice G-7 pruže koordinisan odgovor američkom predsedniku. „Moramo da sednemo zajedno, ili čak da se sastanemo onlajn“, objasnio je.

Cilj bi, prema njegovim rečima, bio da se razmotri mogućnost da se “na koordinisan način oslobdi određena količina goriva iz strateških rezervi kako bi se povećala količina u opticaju što će sniziti cene“.

Francuski predsednik je takođe rekao da želi da ubedi Donalda Trampa da odvoji pitanje Ormuskog moreuza od sukoba sa Iranom. „Postoji sukob sa Iranom, to je jedna stvar, postoje razgovori o iranskom nuklearnom programu koje moramo da vodimo jer je globalna bezbednost u pitanju, ali moramo pokušati da pitanje Ormuza držimo odvojeno“, izjavio je.

Na pitanje o garancijama koje je dobio od Donalda Trampa kada je reč o njegovim budućim odlukama, Emanuel Makron je priznao da ih nema.

„Nikada ne dobijamo garancije u tom pogledu“, odgovorio je.

Ruska pretnja

Predsednik Francuske takođe je govorio o ratu u Ukrajini, ocenjujući da bi Evropa mogla da bude meta napada Rusije. Povodom izveštaja u stranoj štampi koji pominju da se, navodno, priprema ruski napad dronovima sa mora, koji bi mogao biti usmeren na Evropu, a posebno na južnu Francusku, Makron je rekao da “CIA nije obavestila francuske obaveštajne službe o takvom napadu“.

On je priznao da postoji „rastuća napetost“ i da je situacija „zabrinjavajuća“ kako za Ukrajinu, tako i za Evropu u kojoj su se „posebno poslednjih nedelja, umnožili neprijateljski akti“. Rusija smatra da je Evropa „strateška dubina Ukrajine“.

„Pošto Evropljani pomažu Ukrajincima, pa... Evropa bi mogla biti meta“.

Emanuel Makron se osvrnuo na sajber napade i kampanje dezinformacija koje se pripisuju Rusiji, kao i na napad izveden početkom avgusta na aerodrom u Lajpcigu u Nemačkoj. Pojasnio je da u Francuskoj nije bilo napada uporedivog sa onim u Lajpcigu.

„Ali kada me pitate: da li bi se to moglo dogoditi? Moj odgovor je da. Ono što vam mogu reći jeste da Rusija eskalira svoje neprijateljske, a ponekad i kriminalne akte protiv evropskih zemalja“, pojasnio je.

Francuski predsednik se takođe osvrnuo na rat u Ukrajini i ruske gubitke. Prema njegovim rečima, Moskva trenutno signalizira da je „spremna da podnese još veće žrtve kako bi osvojila ceo Donbas“. On je procenio da bi Rusija morala da napreduje još „godinu i po, dve godine“ sadašnjim tempom kako bi osvojila teritorije koje još ne kontroliše u ovom regionu, „uz strašne gubitke i patnju Ukrajine“. Suočen sa ovom situacijom, Emanuel Makron je branio francusku podršku Kijevu.

„Šta je naša odgovornost? Da pomognemo Ukrajini da se odupre. To je ono što radimo od početka“, izjavio je. Nova ruska mobilizacija od 300.000 vojnika „je scenario koji nam deluje verovatan“, rekao je.