Drugi dan samita Evropske unije

Lideri zemalja Evropske unije drugog dana dvodnevnog samita u Biriselu danas će se posvetiti budućem dugogodišnjem budžetu EU i situaciji na Bliskom istoku.

Još pre početka razgovora češki premijer Andrej Babiš izašao je pred medije i najavio takozvani “migracioni doručak” koji okuplja zemlje koje zastupaju slične stavove za oštriju migracionu politiku.

Potom će se premijeri i predsednici EU baviti takozvanim višegodišnjim finansijskim okvirom (VFR) za godine 2028. do 2034.

Veći ili manji budžet?

Evropska komisija objavila je lane prvi predlog novog sedmogodišnjeg budžeta od 2028. u obimu 1,76 biliona evra. Sedmogodišnji budžet obuhvata sve osnovne izdatke EU, od dotacija zemljoradnicima preko kohezionog fonda za podršku manje razvijenih regiona, za izgradnju saobraćajne infrastrukture, ili pomoć zemljama u razvoju.

Kiparsko predsedništvo prošle nedelje po prvi put je predstavilo takozvani pregovarački okvir, tojest široku platformu s konkertnim brojevima za troškove u pojedinim poglavljima budžeta. Ukupni obim budžeta, predložen od Kiprana, je 1,73 biliona evra. Uštede predstavljaju oko 32,8 milijardi evra. Novi predlog je tako za dva procenta niži nego predlog Evropske komisije iz jula prošle godine.

Zbog ovakvog predloga, Kipranima su odmah stigle kritike iz nekoliko zemalja. Zemlje, kao što su Nemačka i Austrija, htele bi još više da štede u budžetu a, s druge strane, čuju se glasovi da budžet nije dovoljno ambiciozan i da ga treba povećati. Predsednik Evopskog saveta Antonio Kosta traži da do kraja godine među liderima bude sloga.

Na radnom ručku lideri će diskutovati, između ostalog, o situaciji na Bliskom istoku, uključujući i plovidbu u Ormuskom prolazu u vezi sa memorandumom o razumevanju između SAD i Irana, koji treba da pripremi teren za definitvno okončanje rata koji su SAD i Izrael počeli krajem februara.

Sankcije protiv Rusije biće na godinu dana

Lideri EU juče na samitu u Briselu složili su se o produžavanju protivruskih sankcija na 12 meseci. Informisala je o tome portparolka predsednika Evropskog saveta Antonia Koste Marija Tomasik.

Dosad su se sankcije produžavale uvek samo za šest meseci. Za svako produženje bila je potrebna saglasnost svih 27 članova EU.

Produženje se tiče takozvanih sektorskih sankcija koje su usmerene na sve delove ruske ekonomije. Sankcije, koje su u jedinstvenom paketu, trebalo bi da važe do 31. jula.

Sadašnje produženje je politička odluka, formalno treba još da ga prihvati Savet EU koji zastupa države članice.

Sektorske sankcije se tiču ruskog finansijskog sektora, saobraćaja, energetike, industrijske robe ali i odbrambenih proizvoda. Dosad je Evropska unija usvojila 20 paketa tih sankcija, 21. paket predložila je nedavno, a države se nadaju da će uspeti da se usaglase još pre letnje pauze.