Lajen iznenadila zemlje EU ponudom Kanadi
Pored “što veće” pomoći Ukrajini, predsednica EK najavila pridruženo članstvo Kanade, bez prethodnog dogovora sa članicama Evropske unije. Najava “ponovnog ocenjivanja” odnosa sa Kinom
(Strasbourg, 16.09.2026 - Kanadski premijer Mark Karni i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom bilateralnog sastanka u Evropskom parlamentu u Strazburu, u Francuskoj, FoNet/AP)
Evropa će dati Ukrajini što veću podršku tokom predstojeće zime, povećaće isporuke električne nergije, podržati grejanje i direktno pojačati ukrajinksku vazdušnu odbranu. U govoru u Strazburu to je juče saopštia predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, Napomenula je da je EU prošle nedelje po prvi put prihvatila mogućnost da Kijev iz pozajmice Unije kupuje i rakete PAC-3 za američke sisteme prtivvazdušne odbrane “patriot”.
Ponuda Kanadi
Reči predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen - o nastojanjima da se otvore vrata Kanadi za pridruženo članstvo u EU - iznenadile su članske države koje o tom predlogu nisu prethodno obaveštene. Informisao je o tome server Politiko. U sadašnjim ugovorima EU ništa kao status pridruženog člana ne postoji, navode mediji.
"Niko zaista ne zna, šta to znači”, rekao je za Politiko jedan od diplomata. "Prema Otavi imamo samo topla osećanja ali treba nam da znamo detalje”, dodao je.
Drugi diplomata procenjuje da bi mogao da bude potpisan ugovor, sličan sporazumu o zoni slobodne trgovine, koji je EU predložila Gruziji, Moldaviji i Ukrajini.
Vlada kanadskog premijera Marka Karnija, koja sada vodi trgovački rat sa administracijom predsednika Donalda Trumpa, prema medijima, ustanovila je produbljeno partnerstvo sa EU kao prioritet. Karni je ove nedelje izjavio da njegova zemlja nastoji da ustanovi sa EU "jedinstvenu alijansu", ali nikako članstvo. Kanadski premijer
predstaviće svoju viziju budućnosti odnosa u govoru pred Evropskim parlamentom u četvrtak, dodao je Politiko.
Neizvesno uvođenje “pridruženog članstva”
Uvođenje statusa pridruženog člana bi, prema agenciji Reuters bilo besprimerno i pravno složeno. Ustanovljenje nove vrste članstva u ugovoriima Evropske unije zahtevalo bi saglasnost svih 27 sadašnjih članova unije.
Od 2017. godine između Kanade i Unije važi privremeni trgovački sporazum, poznat pod imenom CETA, koji odstranjuje većinu carina. Sporazum, ipak, nekoliko zemalja nisu dosad ratifikovale.
Ukoliko bi Kanada htela zajedničku poziciju na jedinstvenom evropskm tržištu, morala bi Otava da usaglasi kanadske propise s pravom Evropske unije. Kanadske norme su, ipak, istorijski postavljene tako da odgovaraju potrebama trgovačkih odnosa sa SAD koje zasad važe za najvećeg partnera Kanade.
Bez punopravnog članstva Kanada bi imala ograničene mogućnosti prema politici EU. Prema Reutersu, došla bi u poziciju kao, na primer, Island, Norveška i Lihtenštajn - države koje nisu članice Unije ali spadaju u evropski ekonomski prostor.
Predlozi za razne forme pridruženog članstva u Uniji su se pojavljivale i ranije, piše Reuters. Poslednji predlog učinila je Nemačka koja je ponudila Ukrajini pridruženo člansvo kao prethodnu fazu ka punom članstvu. Taj predlog, ipak, nije dobio podršku od strane nekoliko država članica. Sama Ukrajina nemački predlog je ocenila kao nepravedan jer Kijev ne bi imao pravo glasa u Uniji.
Preispitivanje trgovine sa Kinom
Evropska unija koristi sva sredstva da bi smanjila zavisnost od Kine i trovinski deficit koji je “stigao do prelomne tačke”. To je juče rekla predsednica Evropske kmisije Ursula fon der Lajen u svom godišnjem obraćanju o stanju EU. Komisija će, prema noj, nastojati da smanji zavisnosti od krtičnih sirovina, od kojih čak i do 80 procenata uvozi iz Kine.
Šefica EK takođe je pozvala na gradnju nezavisne i jake Evrope. EU mora, prema njoj, da nastaviti sa ispunjavanjem klimatskih ciljeva. EK će predložiti pravila za zaštitu granica pred naglim prilivom velikog broja migranata, rekla Fon der Lajen.
Trgovački suficit Kine sa EU dostigao je u prošloj godini 360 milijardi evra i već je sada za deset procenata viši nego u prošloj godini. Azijska ekonomija sada proizvodi skoro trećinu ukupne svetske robe.
"Reći ću to jasno: koristimo sva sredstva koja imamo na raspoganju za ponovno ocenjivanje tog odnosa”, rekla nemačka političarka evroposlanicima.
Bez detalja, saopštila je da EK stvara evropsku korporaciju za kritične sirovine koja zemljama Unije omogućava da dobijaju i održavaju rezervu materijala potrebnih, na primer, za proizvondju poluprovodnika, elektromobila ili baterija.
