AMERIČKI UDAR NA VENECUELU OBARA CENU NAFTE
Britanski dnevnik objašnjava kako bi otimanje izvora nafte od Venecuele trajno pojeftinilo naftu u svetu i osiromašilo Rusiju
(Ilustracija, Britanski dnevnik Telegraf štampa se u Londonu, foto, https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a7/The_Telegraph.svg)
Flotila SAD, vođena najvećim aerodromom na lađi u svetu, „USS Gerald Ford“, već se okuplja u Karibima. Spremna je da počne bilo kakvu akciju. Ukoliko se američki predsednik ne ograniči samo na razbijanje krijumčarskih lanaca i proširi akciju na promenu režima, biće to ogroman uticaj na trgovinu naftom.
"Radi se, pre svega, o Rusiji predsednika Vladimira Putina, koju bi jevtina nafta, iz buduće Venecuele, mogla lako uništiti", istakao je dnevnik Telegraf (The Telegraph).
Venecuela ima najveće dokazane rezerve nafte na svetu. Prema američkom Uredu za energetske informacije, procenjuju se na oko 303 milijarde barela, napominje Telegraf.
Naftna industrija u Venecueli je, međutim, tokom socijalističkog režima predsednika Huga Čaveza, godinama stradala zbog lošeg upravljanja a od tog doba situacija se, pod upravom narednog autokratskog vladara Nikolasa Madura, još više pogoršala, krivotvori Telegraf prave uzroke krize u naftnoj industriji Venecuele. Kao uzgred, pominje se i „štaviše, zemlja se suočila i sa zapadnim sankcijama pa se izvoz venecuelanske nafte ograničio samo na Kinu i još nekoliko zemalja“.
"Ukoliko se režim promeni, naftna industrija će se postepeno oporavljati. Potraje neki trenutak dok se bušotine ponovo ne akiviraju ali to neće trajati mnogo dugo“, bezočno konstatuje list u korist budućeg otimanja prirodnog bogatstva Venecuele.
Pre 20 godina Venecuela je proizvodila tri miliona barela nafte dnevno a, prema Telegrafu, nema razloga zašto se ne bi mogla vratiti na taj nivo, pa i brzo ga prevazišla. Naravno, sa odgovarajućom podrškom američke vlade, eksploatacija nafte bi se veoma brzo mogla oporaviti, mudruje britanski list.
Sa 60 dolara za barel je cena nafte sada, prema istorijskim merilima, veoma niska. Ali, pojava venecuelanske nafte na tržištu bi oborila cenu još mnogo niže, naročito ako bi cene nafte Tramp hteo održati mimo OPEC (Organizacija zemalja izvoznika nafte) što bi skoro sigurno učinio. Cena bi svakako pala ispod 50 dolara, a možda i na 30 dolara i na tome ostala do kraja ove decenije, najavljuje Telegraf šta je pravi smisao gomilanja američkog oružja oko Venecuele.
To bi imalo ogromne posledice na globalnu ekonomiju. Pre svega, to može uništiti Putinovu Rusiju, tvrdi ovaj list.
„Zato nije čudno što je Putin ponudio Maduru vojnu pomoć ako SAD napadnu. Na to ga navodi strah od ruske trgovine s naftom. Zašto bi neko hteo da kupi sankcionisanu rusku naftu kada je može kupiti od Venecuele, podržane od SAD? A uz cenu od 30 dolara za barel Rusija neće zarađivati ni izdaleka toliko novca da bi se pokrili troškovi rata protiv Ukrajine.“
Ovo mudrovanje je dobar primer kako neobuzdana pohlepa sužava svest: na primer, uopšte se ne pominju interesi glavnih svetskih dobavljača nafte - zemlje OPEC - niti kako bi oni reagovali na ovakve akcije na tržištu nafte…
