„Afera Epstin: Dublje veze sa naučnicima nego što smo mislili“

Britanski naučni časopis Nature izveštava da su veze seksualnog prestupnika Džefrija Epstina sa naučnicima bile “dublje nego što smo mislili”.

Bilo je opšte poznato da je Epstin, koji je umro u zatvoru 2019. godine, tokom celog života održavao široku i raznovrsnu mrežu poznanstava i da je pokazivao živo interesovanje za istraživanje i finansiranje projekata.

Međutim, otkako je američko Ministarstvo pravde 30. januara objavilo milione dokumenata, svakodnevno se pojavljuju nova imena među kojima su i istaknuti naučni istraživači.

Naučnica bez ustručavanja prema pedofilu

Na primer, izašlo je na videlo ime Lize Rendal, teorijske fizičarke sa Univerziteta Harvard. U imejlu iz 2010. godine, ona navodi: „Jedna od najzanimljivijih stvari u Parizu je IRCAM (Institut za istraživanje i koordinaciju u akustici) gde smo izvodili našu 'projektovanu operu'“.

Liza Rendal, očigledno je čest posetilac Pariza. Ova naučnica, specijalista za fiziku čestica i profesorka na Harvardu pojavljuje se skoro 5.700 puta u imejlovima. Ona i Džefri Epstin su se često sastajali, čak i na ostrvu finansijera 2014. godine.

Rendal i Epstin su se šalili na račun kućnog pritvora pedofila nakon njegove osude 2008. godine za „podvođenje maloletnika“.

„Šta radiš (kada ideš) u Pariz“, pitala ga je 27. jula 2010.

„Uživam u umetnosti“, odgovorio je.

„Ozbiljno, ti si samo turista?“

„Imam stan tamo. Da li ima ljudi mojih godina koje bi trebalo da upoznam“, upitao je Epstin, na šta je Rendal odgovorila:

„Vau, zar ti nije dosta kućnog pritvora?“

U razgovoru za Harvard Krimson 1. februara 2016. godine, profesorka Rendal je rekla da je „zapanjena obimom optužbi protiv“ Džefrija Epstina i da „duboko žali što je održavala kontakt“.

Široke ruke prema naučnicima

Prema dokumentu koji su konsultovali pariski Figaro i drugi svetski mediji, Epstin je vodio spisak od 30 istaknutih naučnika. Veoma redovno se dopisivao sa svakim od njih, uprkos osudi iz 2008. godine.

Na listi su i velika imena iz Silicijumske doline: imena dobitnika Nobelove nagrade za fiziku Mareja Gel-Mana, koji je preminuo 2019. godine, psihologa Danijela Kanemana, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju, koji je preminuo 2024. godine, kognitivnog naučnika Stivena Pinkera, astrofizičara Stivena Hokinga i Erika Landera, bivšeg naučnog savetnika vlade SAD.

Što se tiče Noama Čomskog, svetski poznatog lingviste i kritičara kapitalizma, njegovo ime se pojavljuje u dosijeima češće nego ime Donalda Trampa.

Većina analitičara objavljenih dokumenata ocenjuje da nisu iznenađeni da se na listi nalaze i velika imena iz Silicijumske doline, poput milijardera Bila Gejtsa, Ilona Maska, Džefa Bezosa, Sergeja Brina i Larija Pejdža.

Između 2008. i 2013. godine, Epstin je imao brojne razgovore sa Natanom Volfom, poznatim američkim virusologom i profesorom biologije na Univerzitetu Stanford. Njih dvojica su detaljno razgovarali o ženskom libidu.

Dana 14. jula 2010. godine, Epstin je kao osnivač kompanije Metabiota,  koja pruža usluge vladi SAD, obavestio Volfa da radi na raznim istraživačkim projektima, „usmerenim na predviđanje putanja virusne evolucije; razvoj ženske Vijagre; povećanje crevnog metabolizma (gubitak težine); i predviđanje pandemija“.

U maju 2013. godine, Volf je izrazio entuzijazam za „hipotezu o virusu uzbuđenja“ nakon studije koja „direktno povezuje seksualno ponašanje sa mikrobnom raznolikošću“. Zatim je zatražio „finansiranje” od Epstina. Na ovaj način on je uspeo da razvije mrežu odnosa unutar naučne zajednice: neselektivno raspoređujući svoj novac.

Na primer, dao je ne manje od 800.000 dolara Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT) u Kembridžu – što je dovelo do ostavke dva univerzitetska istraživača u znak protesta jer univerzitet posluje sa osuđenim seksualnim prestupnikom.

Preko svoje “Fondacije Džefri Epstin VI”, donirao je sredstva Američkom društvu za borbu protiv raka i podržao rad naučnika Marvina Minskog u oblasti veštačke inteligencije. Takođe je napisao ček od 30 miliona dolara Harvardu, posebno za finansiranje rada poznatog matematičara Martina Novaka.

Proizvodnja plavih očiju

Američki fizičar Pitera Vojta da na svom blogu napiše:

„Epstin je koristio svoje bogatstvo misterioznog porekla za dve stvari koje su ga najviše privlačile: seksualnu eksploataciju mladih žena i druženje sa poznatim naučnicima.“

Ime Pitera Vojta pojavljuje se u dva imejla književnog agenta Džona Brokmana upućena velikom broju ljudi, uključujući Džefrija Epstina, ali Vojt tvrdi da ga nikada nije upoznao, niti je imao bilo kakav kontakt sa njim.

U svakom slučaju, pojavljivanje u dosijeima Epstina ne ukazuje nužno na nepravilnosti ili umešanost u kriminalne aktivnosti biznismena. Ipak je sve to zabrinjavajuće, ocenjuje većina svetskih medija.

Časopis Nature izveštava: „Imejlovi pokazuju da je redovno razgovarao o nauci sa matematičarima Martinom Novakom i matematičarkom Korinom Tarnitom i sugerišu da su njihova istraživanja bila u skladu sa njegovim interesovanjima, uključujući 'evoluciju poslovanja' i 'pojavu života'“. Martin Novak mu je čak poslao naučni članak pre nego što je objavljen, a Epštajn ga je savetovao o načinu reagovanja na kritike.

Prema rečima Džesija Kasa, matematičara sa Univerziteta u Kaliforniji koji je bio student na Harvardu od 2003. do 2009. godine, „nikada nismo videli da je neko ko finansira naučne projekte toliko uključen u samo istraživanje“.

„Epstin je podržao neke kvalitetne naučne radove – to je možda jedina dobra stvar koju je uradio“, napisao je Set Lojd u časopisu Scientific American. Ovaj specijalista za kvantnu mehaniku je i sam je morao da uzme prinudno administrativno odsustvo sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) 2020. godine, gde je radio, sa ugovorom na pet godina. Određena mu je disciplinska sankcija zbog prihvatanja donacija i privatnog finansiranja, a da pri tom nije obavestio institut.

Ali Epstin nije podržavao samo „dobru nauku“. Britanski list Telegraf izveštava o njegovoj fascinaciji transhumanizmom, „filozofskim pokretom koji uključuje ideje eugenizma i veštačku inteligenciju“. Novi dokumenti takođe otkrivaju jasno rasističke i seksističke razgovore.

„Epštajn je takođe bio u poodmaklim pregovorima o finansiranju kompanije za genetsku modifikaciju i bio je zainteresovan za određene karakteristike, poput plavih očiju“, nastavljaju novine. Dana 21. jula 2018. godine, investitor, Brajan Bišop ga je obavestio da želi da mu postavi „niz pitanja“ u vezi sa njegovim potencijalnim učešćem u projektu „dizajniranje beba“. Eugenički projekat je javno dokumentovao MIT. „Većina ovih pitanja se odnosi na vaše zahteve za poverljivost i diskreciju, posebno u vezi sa rizikom po vašu reputaciju, kao i vašim mogućim finansijskim učešćem“, napisao je Bišop. „Predlažem još jedan poziv u ponedeljak popodne kako bismo razgovarali o ovim tačkama.“ Epstin, koji je tada već bio osuđeni seksualni prestupnik, složio se i rekao da „nema problema u vezi sa ulaganjem“ u projekat.

CNN izveštava da je Džefri Epstin finansirao genetsko testiranje sa očiglednim ciljem da iskoristi sopstveni genetski materijal za regenerativnu medicinu koja teži da popravi telo koje stari, razvojem novih tkiva i organa.