U Berlinu se postavlja do juče nezamislivo pitanje: „Da li je Nemačkoj potrebna atomska bomba?“
Projekat nemačke atomske bombe bi bio suprotan Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja (NPT) iz 1968. godine, čiji je potpisnik Nemačka, kao i Moskovskom sporazumu, koji je upravo otvorio put ponovnom ujedinjenju Nemačke 1990. godine. To bi moglo da podstakne ruskog predsednika Vladimira Putina „da napadne NATO tokom perioda neophodnog za izgradnju atomske bombe“ ili da podstakne druge zemlje da takođe nabave takvo oružje – piše Frankfurter algemajne cajtung
(ilustracija, logo minhenskog levičarskog dnevnika Zidojče cajtung)
Zabrinuti zbog tenzija sa Sjedinjenim Državama, u Nemačkoj se čuju glasovi da bi ova država, koja je izgubila dva svetska rata, trebalo da nabavi nuklearno oružje. „Da li je Nemačkoj potrebna atomska bomba?“ - ovo pitanje bi delovalo nezamislivo pre samo nekoliko godina, prenosi u pregledu nemačkih medija francuski Kurie enternasional (https://www.courrierinternational.com/article/tabou-l-allemagne-s-interroge-sur-l-opportunite-de-se-doter-de-l-arme-atomique_239236):
Nekoliko nemačkih novina ga je postavilo posle otmice predsednika Venecuele Nikolasa Madura i objvljivanja Vašingtona da želi da preuzme Grenland.
Kako objašnjava Zidojče cajtung (https://www.sueddeutsche.de/politik/atombombe-usa-verteidigung-deutschland-bundeswehr-groenland-li.3365668) bitka oko autonomne danske teritorije rizikuje da razbije Atlantski savez.
„U zavisnosti od toga kako se situacija bude razvijala, to bi moglo dovesti do kraja američkog nuklearnog kišobrana za Nemačku i povlačenja američkog nuklearnog oružja iz vazduhoplovne baze Bihel.“
U decembru 1956. godine sa druge strane Atlantika se već raspravljalo o mogućem američkom povlačenju što je veoma zabrinulo tadašnjeg konzervativnog kancelara Konrada Adenauera, podseća Frankfurter algemajne cajtung (https://www.faz.net/aktuell/politik/inland/warum-deutschland-ueber-eigene-atomwaffen-diskutiert-accg-110812729.html). Čak je razmatrano i uspostavljanje evropske „tampon zone“ između Sjedinjenih Država i Rusije, ali je Vašington napustio taj projekat i u potpunosti se posvetio odbrani Starog kontinenta.
„Mnogo toga se dogodilo od tada.“ Sa usponom Donalda Trampa na vlast, transatlantski odnosi su postali zategnuti, a evropske vrednosti redovno kritikuju članovi njegove administracije.
„Ovo objašnjava zašto su Filip H. Gordon, savetnik za nacionalnu bezbednost bivše potpredsednice Kamale Haris, i Mara Karlin, bivša pomoćnica sekretara Ministarstva odbrane, nedavno napisali da partneri Sjedinjenih Država više ne mogu da se oslanjaju na SAD i da bi možda trebalo da 'izgrade sopstvene nuklearne snage'.“
U Nemačkoj, brigadni general Frank Piper bio je jedan od retkih oficira vojske koji je prekršio tabu, javno dajući podršku nemačkom nuklearnom arsenalu, prema pisanju Zidojče cajtunga koji prenosi da se „ova mogućnost sve više interno razmatra.“
Objavu na Linkedinu u kojoj je visoki oficir pozvao na razvoj taktičkog nuklearnog oružja, podelio je penzionisani pukovnik Roderih Kizeveter, sada poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU). On sam zalaže se za stvaranje zajedničkog nuklearnog kišobrana sa drugim evropskim zemljama, kome bi Nemačka finansijski doprinela, a da ne preuzima vodeću ulogu.
„Evropa već ima dve nuklearne sile: Francusku i Veliku Britaniju“, napominje Frankfurter alemajne cajtung. „Ali njihovi arsenali su mali i služe samo zaštiti onoga što Francuska naziva svojim 'vitalnim interesima'.“ Iako su se i London i Pariz obavezali da će odgovoriti na svaku „ekstremnu pretnju“ Evropi, ovo se svodi na malo više od „nejasnog obećanja nuklearne zaštite“, ocenjuju frankfurtske novine. Ovo obećanje je još neizvesnije jer bi moglo biti prekršeno ako bi krajnja desnica došla na vlast u bilo kojoj od zemalja.
Sjedinjene Države su, sa svoje strane, do sada ponudile istinske garancije svojim saveznicima, uspostavljanjem vojnih baza sa nuklearnim oružjem. Neki nemački političari, poput predsednika Odbora za odbranu Bundestaga iz redova hrišćanskih demokrata, Tomasa Revekampa, pozivaju Francusku i Veliku Britaniju da usvoje ovaj model. Ali za sada, obe zemlje deluju nevoljno. A istorijski presedani ne ulivaju poverenje:
„'Umreti za Gdanjsk?', pitali su se kada je Hitler pokrenuo Drugi svetski rat. Na kraju su odgovorili “ne“ i napustili svog poljskog saveznika.“ Suočeni sa ovom situacijom, neki veruju da bi nemačka atomska bomba mogla biti „poslednje sredstvo“, nastavlja Frankfurter alemajne cajtung. To je posebno slučaj sa bivšim diplomatom Ekhardom Libkemajerom, za koga bi ova opcija mogla biti razmatrana ako „nijedan od naših saveznika nije spreman da nam pruži verodostojne bezbednosne garancije“. Po njegovom mišljenju, „takva eventualnost bi na kraju mogla pomoći da se dodvorimo Londonu ili Parizu“.
Kako primećuje frankfurtski dnevnik, takav projekat bi bio suprotan Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja (NPT) iz 1968. godine, čiji je potpisnik Nemačka, kao i Moskovskom sporazumu, upravo onom koji je otvorio put ponovnom ujedinjenju Nemačke 1990. godine. To bi moglo da podstakne ruskog predsednika Vladimira Putina „da napadne NATO tokom perioda neophodnog za izgradnju atomske bombe“ ili da podstakne druge zemlje da takođe nabave takvo oružje.
Prošlog oktobra, konzervativni kancelar Fridrih Merc je objavio da nemačka nuklearna bomba trenutno nije na dnevnom redu, čime je zadovoljio svoje socijaldemokratske saveznike. Njegove izjave su dobro primljene u zemlji u kojoj je pacifistički pokret i dalje jak. „Ankete pokazuju da većina građana ne želi nuklearnu Nemačku“, zaključuje Frankfurter alemajne cajtung koji ipak napominje da je tokom godina sve veći broj ljudi spreman da je podrži.
