Francuske sudije zabrinute: Da li će SAD zaista pokušati da utiču na suđenje Marin Lepen?

Tužilac kasacionog suda Francuske, Remi Hajc, pozvao je “na veliki oprez“ zbog mogućnosti “mešanja“ SAD u francuski pravosudni sistem, posebno u vezi sa žalbenim postupkom Marin Lepen, liderke krajnje desne stranke Nacionalno okupljanje, koji bi trebalo da počne u utorak, 13. Januara – preneli su agencija Frans pres i francuski mediji

Podsetimo, zajedno sa 24 parlamentarna asistenta, Marin Lepen je osuđena pred prvostepenim sudom u martu 2025. godine zbog zloupotrebe novca iz fondova Evropskog parlamenta. Prvostepeni sud je osudio Marin Le Pen na četiri godine zatvora, od kojih su dve uslovne i na novčanu kaznu od 100.000 evra i petogodišnju zabranu obavljanja javne funkcije.

Sud je utvrdio da su poslanici Nacionalnog fronta u francuskoj delegaciji u Evropskom parlamentu (koji je kasnije preimenovan u Nacionalno okupljanje) tokom 11 godina primili ukupno skoro četiri i po miliona evra za rad svojih parlamentarnih asistenata za koje se ispostavilo da su fiktivno zapošljavani, a njihove plate za nepostojeći rad bile usmerene u partijsku kasu u Francuskoj.

To je bio period u kome je stranka Nacionalni front prolazila kroz finansijske teškoće i pretio joj je bankrot. Ipak, bivši suprug Marine Lepen dobijao je nadoknadu za svoju partijsku funkciju u visini od 100 hiljada evra mesečno.

Posle izricanja presude sutkinji Benedikt de Pertui su bile upućene pretnje, na nekim sajtovima pojavila se i njena privatna adresa da bi na kraju, zbog ugrožene bezbednosti, ona bila stavljena pod policijsku zaštitu.

Lepenova se žalila na presudu prvostepenog suda i žalbeni postupak počinje sutra (u utorak).

Prošle nedelje predsednik pariskog suda, Pejman Galeh-Marcban, javno je odgovorio na članak u nemačkom nedeljniku Špigl u kojem se tvrdi da je Trampova administracija razmatrala uvođenje sankcije protiv sudija koji su prvostepeno osudili Marin Lepen prošlog marta.

Nemački nedeljnik je citirao neimenovane izvore iz krugova visokih bivših američkih funkcionera.

„Ako bi se takve tvrdnje dokazale ili ostvarile, one bi predstavljale neprihvatljivo i nepodnošljivo mešanje u unutrašnje poslove naše zemlje“, upozorio je predsednik pariskog suda.

Državni tužilac Kasacionog suda Remi Hajc izjavio je tim povodom da „u ovoj fazi postoje samo glasine i ništa opipljivo“. Hajc je ipak ukazao na jedan presedan: naime SAD su uvele sankcije za francuskog sudiju Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Nikolu Gijua koji, između ostalog na primer, ne može da upotrebljava svoju bankarsku karticu jer sve transakcije idu preko SAD.  Hajc je podsetio da njegov kolega Giju „podleže američkim sankcijama zbog odluka […] u kojima je učestvovao“.

„Ovo zaista izaziva veliku zabrinutost, jer se pitamo: da li bi francuski sudije koji bi, na primer, mogli biti pozvani da intervenišu u slučajevima koji uključuju američke interese, takođe mogli biti podvrgnuti takvim sankcijama?“, upitao je Hajc i dodao: „To objašnjava kontekst. Ali što se tiče predstojećeg suđenja (Nacionalnom okupljanju), ostanimo mirni, ostanimo oprezni, nemojmo prejudicirati ničije namere“.

Reagujući u martu na presudu prvostepenog suda protiv Marin Lepen, Donald Tramp je njen slučaj uporedio sa sopstvenim problemima koje je imao sa pravosuđem.

Bez ikakvog pominjanja francuskog pravosudnog sistema ili izvršne vlasti, američki predsednik je tada rekao da je Marin Lepen žrtva „lova na veštice“ koji predvode „evropski levičari koji koriste pravni sistem da ućutkaju slobodu govora“. Neposredno pre toga, njegov potpredsednik, DŽ. D. Vens, izjavio je da „ovo nije demokratija“. „Ona vodi prema nekim istraživanjima javnog mnenja. A zbog malog delikta [...] pokušavaju da je strpaju u zatvor i diskvalifikuju i izbace iz izborne trke“, izjavio je tada.

Tekst objavljen u nemačkom Špiglu deluje tim uverljivije što se poklapa sa delovima iz Nacionalne strategije bezbednosti u kojima se izričito navodi da Sjedinjene Države planiraju da podrže „patriotske evropske stranke“ – kroz kampanje koje promovišu ili potencijalno osuđuju političke ličnosti na vlasti čija se orjentacija ocenjuje kao neusklađena sa stavovima američke administracije predsednika Donalda Trampa.

U Nacionalnoj strategiji bezbednosti SAD, zvaničnom dokumentu objavljenom u novembru 2025. godine, tvrdi se da Evropa pati od „cenzure slobode govora i suzbijanja političke opozicije“ i da određene vlade, poput francuske i nemačke, gaze „osnovne demokratske principe kako bi potisnule opoziciju“.