„Leto nezadovoljstva“ u Velikoj Britaniji: kapetan „ne zna kako da upravlja brodom“
Antimigrantski protesti, štrajk lekara, dužnička kriza - izvori napetosti se gomilaju u Velikoj Britaniji, slabeći laburističku vladu premijera Kira Starmera čija popularnost opada. Svi su izgledi da će leto biti dugo i teško, prenosi anglosaksnonska štampa
(ilustracija, logo levičarsko britanskog dnevnika Nju stejtsmen)
Leto je u Ujedinjenom Kraljevstvu, nebo je plavo (ponekad), konačno se vratila “kul“ Britanija iz 1990-ih – Oazis takođe (https://www.theguardian.com/music/2025/jul/01/what-would-british-culture-be-like-if-oasis-had-never-existed) - a “lavice“ su upravo osvojile Evropsko fudbalsko prvenstvo za žene što je izazvalo je scene slavlja širom zemlje, prenosi francuski Kurie enternasional u međunarodnom pregledu medija (https://www.courrierinternational.com/article/musique-que-serait-la-culture-britannique-si-oasis-n-avait-pas-existe_232665)
Pred dužničkom krizom i narodnom pobunom
Pa šta bi onda moglo da pođe po zlu? „Manje-više sve“, gorko odgovara levičarski dnevnik Nju stejtsmen (https://www.newstatesman.com/politics/uk-politics/2025/07/labours-summer-of-discontent), citirajući reči samog laburističkog premijera Kira Starmera, „Stvari mogu samo da budu bolje“, izgovorene na konferenciji za novinare u Dauning stritu 23. jula.
„To je laburistička himna iz 1997. (kada je Toni Bler pobedio), koja je postala oličenje Britanije u nevolji: zemlje sa životnom standardom koji stagnira, raspadajućim javnim službama i nekontrolisanom imigracijom.“
Trideset godina nakon prve pobede Tonija Blera i talasa optimizma koji je usledio, situacija se pogoršala „mnogo brže nego što su čak i najveći pesimisti očekivali“, napominje dnevnik, opisujući „leto nezadovoljstva“ Laburističke partije i engleskog naroda, direktnom referencom na „zimu nezadovoljstva“ 1978-1979, kada je masovni pokret štrajkova u kontekstu visoke inflacije doveo do pobede Margaret Tačer na izborima 1979. godine.
Godinu dana nakon dolaska na vlast, popularnost Kira Starmera i njegove stranke je u znatnom padu – barem sudeći po anketama.
„Starmerova stranka više liči na manjinsku vladu, podeljenu i iscrpljenu nego na vladu izabranu pre jedva godinu dana sa velikom većinom“, primećuje i Blumberg (https://www.bloomberg.com/opinion/articles/2025-07-30/uk-protests-britain-is-in-the-midst-of-one-long-hot-nervous-summer): „Vazduh je težak u Velikoj Britaniji... Nešto kao osećaj da zemlja ide pravo u zid, a kapetan nema pojma kako da upravlja brodom /… / dva najveća zida na horizontu su dužnička kriza i narodna pobuna“, nastavlja ovaj sajt za poslovne vesti.
Spremna politička konkurencija
„Ovo nezadovoljstvo se izražava na hiljadu načina“, dodaje Nju stejtsmen. Tu su uzastopne demonstracije u Epingu, u Eseksu, oko hotela u kome su smešteni tražioci azila, gde se 27. jula okupilo 500 ljudi i koje se šire na nekoliko engleskih gradova, žalosno podsećajući na rasističke nemire u leto 2024. Tu je štrajk lekara internista koji zahtevaju povećanje plata, ali ovog puta su bez podrške britanskog naroda, „suočeni sa listom čekanja od 7,36 miliona ljudi u NHS-u (britanskoj javnoj zdravstvenoj službi)“.
„Svemu ovome dodaje se ekonomska situacija, čiji je rast bio primarna misija laburista“, ocenjuje levičarski medij, napominjući da Velika Britanija ima šesti najveći dug i peti najveći deficit među najrazvijenijim ekonomijama.
Nju stejtsmen dodaje: „Atmosfera manje podseća na optimizam devedesetih nego na opasne sedamdesete, koje su se završile izborom Margaret Tačer, do tada smatrane previše desničarski orijentisanom da bi bila izabrana.“ Ostaje da se vidi da li će dvadesete godine ovog veka slediti isti obrazac, zaključuje list.
Jedno je sigurno: konkurencija je tu i spremna je. Levičarski veteran Džeremi Korbin je najavio da pokreće sopstvenu stranku, reorganizujući političku scenu. A na krajnjoj desnici, Najdžel Faraž, sa svojom populističkom Reformskom strankom UK, sada tvrdi da može da zameni Starmera. Za „kapetana broda“, kao i za ostatak Britanaca, nije vreme za letnju pauzu.
