Nestašica lekova u Francuskoj: Umreti na francuski način
Francuska prolazi kroz nestašicu lekova što dodatno pogoršava krizu u zdravstvenom sistemu. A šta radi vlast? Ona se drži svoje doktrine i načela: komapanijama nikada ne postavljati ograničenja
(ilustracija, Okovani patak, francuski satirični nedeljnik piše kako vlast bezuslovno podržava proizvođače lekova što izaziva - nestašicu lekova)
Amoksicilin, antikancerogeni lekovi, lekovi protiv dijabetisa... Svim ovim lekovima je zajedničko da se široko koriste, da su od vitalnog značaja, ali ih je teško pronaći. U 2022. godini prijavljeno je više od 3.700 nestašica i rizika od nestašice snabdevanja, u poređenju sa 700 u 2018. Situacija je toliko ozbiljna da je Nacionalna agencija za bezbednost lekova i zdravstvenih proizvoda (ANSM) otvorila stranicu posvećenu dostupnosti zdravstvenim proizvodima.
Tokom pandemije kovid-19, predsednik Republike je najavio da ćemo, počev od lekova, sve delokalizovati (vratiti proizvodnju u Francusku). Ali, u septembru 2020. godine, 75 odsto zdravstvenih radnika anketiranih od strane „Lige protiv raka“ izjavilo je da „nedostatak lekova koji se koriste protiv raka dovodi do gubitka šansi za bolesne ljude“, prenosi radio Franceinfo. Pustiti da oboleli od raka umru, to je naš projekat!
„Plan upravljanja nestašicom“
Uzroci situacije su poznati: takozvani „zreli“ lekovi, čiji su patenti besplatni, pa samim tim nisu baš isplativi za proizvođače; veoma visoka koncentracija proizvodnje lekova u malom broju laboratorija, uglavnom lociranih u Kini i Indiji; naglo povećanje globalne tražnje, povezano sa porastom stanovništva, njegovim starenjem i neverovatnim bogatstvom poslednjih decenija.
Zaključci senatorske istražne komisije o ovoj temi, doneti 6. jula, su nemilosrdni: odsustvo stvarne politike, subvencije koje se daju framaceutskim preduzećima bez kontrole ili kompenzacije, itd., objašnjava Liberation. A najgore tek dolazi jer će, u mesecima i godinama koje dolaze dobri francuski preduzetnici lepo napustiti proizvodnju ne manje od 700 lekova, od kojih su neki „od velikog terapeutskog interesa“, odnosno suštinski za ljudsko zdravlje, dakle - suprotno bilo kakvoj reindustrijalizaciji.
Doduše, vlada kaže da preduzima mere, na primer tako što „primorava“ proizvođače da uspostave „planove upravljanja nestašicom“ za ove ključne lekove. Ali kada „sabril“, vitalni antiepileptik, koji proizvodi Sanofi, postane nedostupan u maju 2022, ništa se ne dešava. A takvih primera ima koliko hoćete. Ukratko, čak i kada su životi u pitanju, doktrina vlade ostaje ista: nikada ne forsirate kompaniju, ona mora ostati slobodna kao ptica.
Za javni centar za lekove
Komisija Senata ukazuje na hiljadu puta dokumentovane poreske olakšice za naučno istraživanje (CIR), koje omogućavaju privatnim farmaceutskim kompanijama da odbiju svoje „istraživačke“ troškove od svojih poreskih obaveza. Ova katastrofa CIR-a košta nas 7 milijardi evra godišnje, što je skoro duplo veći budžet od onog koji dobija državni CNRS (Nacionalni centar za naučna istraživanja), a novac se privatnim kompanijama prosleđuje bez ikakve kontrole.
Šta da radite ako vam država daje novac a da ništa niste proverili? U najboljem slučaju bilo šta, u najgorem varate državu. Upravo to je istražna komisija utvrdila da se dešava u farmaceutskoj industriji, drugom profitabilnom sektoru u zemlji, gde sveti CIR nije „ni sprečio izmeštanje proizvodnje“, pa čak nije ni „uspeo da uspostavi proizvodnju inovativnih lekova u Francuskoj“.
Rešenja? Pre svega zabrana toksičnih proizvoda sada prisutnih u našoj hrani, našoj odeći i našim domovima, kako se ne bismo razboleli. Onda uspostavjanje prave javnozdravstvena politike, koja bi bila obavezujuća, jer treba da budemo u dobrom zdravlju. Konačno, javni centar za lekove, da izvučemo svoje živote iz kandži direktora farmaceutskih laboratorija, pored kojih su najgori zlikovci iz filmova o Džejmsu Bondu samo bezazleni medvedići, objavljuje Okovani patak (Le Canard Enchainé), satirični nedeljnik iz Pariza.
