FRANCUSKA PRVA NA ZAPADU PRIZNAJE PALESTINU
Američke kompanije snose teret novih carina, piše Vol strit džurnal. Rekordan broj britanskih farmi zatvoren zbog poreskih promena, donosi Dejli telegraf. SAD odobrile vojnu opremu Ukrajini vrednu 180 miliona dolara, objavljuje Ukrinform. Kremlj smatra da je sastanak Putina i Zelenskog preuranjen, prenosi RT. Makron najavio potvrdu priznanja u UN u septembru, izveštava Arab njuz. Si se sastao sa liderima EU u Pekingu, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Predsednik SAD usmerava se na postizanje ekonomskog dogovora sa Pekingom uoči novih trgovinskih pregovora sa Kinom sledeće nedelje, s ciljem da otvori kinesko tržište za američke kompanije i tehnologiju, objavljuje WSJ)
Američke kompanije snose glavni teret novih carina koje su donete ove godine, dok potrošači još nisu značajno pogođeni. U Britaniji je rekordan broj poljoprivrednih gazdinstava zatvoren zbog poreskih promena koje su učinile poslovanje neodrživim. SAD su odobrile isporuku vojne opreme Ukrajini u vrednosti od 180 miliona dolara za održavanje protivvazdušnih sistema. Kremlj je ocenio da su pozivi za sastanak ruskog i ukrajinskog predsednika preuranjeni. Francuska je postala prva zapadna zemlja koja je najavila priznanje Palestine, što je izazvalo oštru reakciju Izraela. Kineski predsednik sastao se sa liderima EU u Pekingu povodom obeležavanja pola veka saradnje.
Kompanije snose teret novih carina
Američke kompanije uglavnom snose teret dodatnih carina od 55 milijardi dolara koje su Sjedinjene Države prikupile ove godine, dok potrošači iz stranih zemalja još ne preuzimaju značajan deo ovog troška, piše Vol strit džornal. Nove carine predsednika Donalda Trampa koje su dovele do najviših carinskih stopa u SAD u poslednjih nekoliko decenija, obično plaćaju uvoznici kada roba stigne u američke luke. Najčešće su to proizvođači, logistički ili carinski posrednici a ponekad i sami trgovci koji naručuju pošiljke.
Predsednik SAD usmerava se na postizanje ekonomskog dogovora sa Pekingom uoči novih trgovinskih pregovora sa Kinom sledeće nedelje, s ciljem da otvori kinesko tržište za američke kompanije i tehnologiju. Bela kuća stavlja prioritet na poslovnu saradnju sa Kinom, dok se priprema za bilateralne razgovore. Tokom ove godine, administracija je koristila pritisak carinama da preusmeri lance snabdevanja iz Kine, želeći da oslabi geopolitički uticaj Pekinga i podstakne američke firme da vrate proizvodna radna mesta u SAD, piše Vol strit džornal.
Rekordan broj gazdinstava trajno zatvoren
Rekordan broj poljoprivrednih gazdinstava u Velikoj Britaniji trajno je zatvoren ove godine jer je poreski udar kancelarke Rejčel Rivs učinio budućnost hiljada ruralnih preduzeća – neodrživom, objavljuje Dejli telegraf. Prema podacima britanske Kancelarije za nacionalnu statistiku, u protekloj godini zatvoreno je 6.365 preduzeća iz poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, što je najviše od početka objavljivanja tromesečnih podataka 2017. godine. Većina zatvaranja dogodila se u prvoj polovini godine nakon što je kancelarka u oktobru najavila smanjenje olakšica za porez na nasleđe porodičnih farmi.
Policijski, vatrogasni i kriminalistički komesar Eseksa zatražio je da se migranti uklone iz Epinga nakon višednevnih protesta. U pismu upućenom ministarki unutrašnjih poslova Ivet Kuper, Rodžer Hirst naveo je da je hotel „Bel“ neprimeren za smeštaj migranata i da njihovo prisustvo očigledno izaziva napetosti u zajednici, prenosi Dejli telegraf. Policija se pripremala za nove nemire ispred hotela u četvrtak uveče, planirajući da razdvoji demonstrante kako bi sprečila sukobe, ali je protest uglavnom protekao mirno uz samo jedno hapšenje.
SAD odobrile opremu od 180 miliona dolara
Američki Stejt department odobrio je prodaju opreme i usluga Ukrajini za podršku i održavanje protivvazdušnih sistema američkog porekla, u vrednosti do 180 miliona dolara, saopštila je Agencija za bezbednosnu saradnju u odbrani a objavljuje agencija Ukrinform. Ukrajina je zatražila opremu i usluge za obuku, održavanje i obnovu postojećih američkih protivvazdušnih sistema, uključujući velike modifikacije, rezervne delove, potrošni materijal, popravke, obuku osoblja, kao i inženjerske i logističke usluge. Ovaj sporazum podržava ciljeve spoljne politike i nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Država, jačajući sigurnost partnerske zemlje koja doprinosi političkoj stabilnosti i ekonomskom napretku u Evropi.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izrazio je sumnju da bi do kraja avgusta mogao da se održi lični susret između predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i ruskog lidera Vladimira Putina, prenosi Ukrinform. Na pitanje o mogućnosti sastanka do kraja leta, Peskov je istakao da obim posla potreban za približavanje stavova dve strane čini takav scenario malo verovatnim. „Živimo u vremenima kada je teško bilo šta sa sigurnošću tvrditi, ali s obzirom na posao koji je potreban da se pozicije približe i obezbede naši interesi, teško je zamisliti da bi taj jaz mogao da se premosti jednim korakom“, rekao je Peskov.
Sastanak Putina i Zelenskog preuranjen
Kremlj je u četvrtak saopštio da su pozivi Ukrajine za sastanak predsednika Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog preuranjeni, jer dve strane još nisu postigle napredak u ključnim tačkama pregovora, objavljuje ruska mreža RT. Tokom razgovora u Istanbulu koji su trajali manje od sat vremena, strane su se dogovorile o humanitarnim pitanjima, uključujući razmenu ratnih zarobljenika, civilnih zatočenika i povratak posmrtnih ostataka vojnika. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov istakao je da su postignuti humanitarni dogovori - pozitivan korak.
Izraelski ministar za nasleđe Amihai Elijahu izjavio je da Izrael ne treba da brine zbog gladi u Gazi koja je izazvala osude sa svih strana političkog spektra. Političar ekstremno desne stranke Otzma Jehudit odbacio je upozorenja UN o veštački izazvanoj gladi u opkoljenom pojasu, rekavši da Izrael „žuri da izbriše Gazu“ i da će „cela Gaza biti jevrejska“. Premijer Benjamin Netanijahu ogradio se od ovih izjava, naglasivši da Elijahu nije član bezbednosnog kabineta koji određuje tok rata i da njegove reči ne odražavaju politiku vlade, piše RT.
Francuska prva priznaje Palestinu
Francuski predsednik Emanuel Makron objavio je u četvrtak da će Francuska priznati Palestinu kao državu, čime je načinio hrabar diplomatski potez usred rastućeg globalnog besa zbog gladi u Gazi, što je Izrael oštro osudio, piše Arab njuz. Makron je naveo da će odluku zvanično potvrditi na Generalnoj skupštini UN u septembru, ističući da je najhitnije zaustaviti rat u Gazi i zaštititi civile. Ovaj, uglavnom simboličan korak pojačava diplomatski pritisak na Izrael usred rata i humanitarne krize u pojasu Gaze, čineći Francusku najvećom zapadnom silom koja priznaje Palestinu, što bi moglo podstaći i druge zemlje da učine isto.
Iranske i evropske diplomate sastaju se u petak u Istanbulu kako bi započeli novi pokušaj da razreše zastoj oko Teheranovog nuklearnog programa. Predstavnici Britanije, Francuske i Nemačke, poznati kao nacije E3, okupiće se u zgradi iranskog konzulata na prvim pregovorima od dvanaestodnevnog sukoba Irana i Izraela u junu, kada su američki bombarderi gađali objekte povezane s nuklearnim programom. Razgovori se fokusiraju na mogućnost ponovnog uvođenja sankcija Iranu, ukinutih 2015. godine, u zamenu za prihvatanje ograničenja i nadzora nad njegovim nuklearnim programom, prenosi Arab njuz.
Si sa liderima EU u Pekingu
Kineski predsednik Si Đinping pozvao je u četvrtak Kinu i Evropsku uniju da, kroz stabilne i pouzdane odnose, obezbede veću stabilnost i sigurnost za svet, prenosi Global tajms. Ovaj poziv usledio je tokom sastanka s predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen koji su u Pekingu prisustvovali 25. samitu Kine i EU. Si je istakao da su tokom pola veka Kina i EU postigle značajne rezultate u razmeni i saradnji, donoseći obostrani uspeh i globalne koristi, uz naglasak na važnost međusobnog poštovanja, traženja zajedničkih interesa uz očuvanje razlika, kao i podrške otvorenosti i saradnji za obostranu korist.
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Jiakun izjavio je na konferenciji za medije u četvrtak da su Tajland i Kambodža prijateljske susedne zemlje Kine i važni članovi ASEAN-a, te da očuvanje dobrosusedskih odnosa i pravilno rešavanje nesuglasica služi dugoročnim interesima obe strane. Kina izražava duboku zabrinutost zbog trenutne eskalacije sukoba na granici i nada se da će obe strane rešiti pitanje dijalogom i konsultacijama, piše Global tajms.
