STRUČNJACI: VELIKI POTENCIJAL SRBIJE U BIOMASI I OTPADU

Radovanović je na skupu "Energija otpada i finansiranje projekta održivog razvoja" u organizaciji internet magazina "Balkanmagazin" kazao da je taj potencijal biomase i sagorivog otpada "jednak godišnjoj potrošnji tečnih energenata Srbije u 2009. godini".

"Po tom potencijalu biomase i sagorivog otpada Srbija je bogatija od mnogih zemalja Evropske unije (EU), ali se za sada to ne koristi", kazao je on i dodao da su tehnologije za proizvodnju energije iz tih obnovljivih izvora primenjive i u Srbiji ne mnogo skupe.

Prema njegovim rečima, srpski energetski sektor može u skorije vreme da počne investicioni ciklus zasnovan na tim obnovljivim izvorima.

Predstavnica laboratorije za termotehniku i energetiku Instituta za nuklearne nauke Vinča Marina Jovanović ocenila je da "Srbija kasni u primeni biomase i otpadnih materija u energetske svrhe".

"Kada je u pitanju upravljanje otpadom i energetsko iskorišćenje otpadnih materija nema kontinuiranog praćenja nastalog otpada, komunlani otpad se odlaže na deponije bez tretmana, industrijski otpad se odlaže zajedno sa komunalnim otpadom, nema procesa kompostiranja i spaljivanja, mali broj preduzeća se bavi reciklažom, a prerađeni otpad kao obnovljivo ili alternativno gorivo se koristi se samo u jednoj cementari", kazala je ona.

Kako je navela, korišćenjem otpadnih materija u proces kosagorevanja sa ugljem u termoelektranama smanjuje se upotreba fosilnih goriva, emisija štetnih gasova, kao i količina metana sa deponija, a i cena kosagorevnja je manja od cene spaljivanja otpada.

Jovanovićeva je navela da uvođenje kosagorevanja otpadnih materija u Srbiji može da omogući nastavak rada termoenergetskih postrojenja čija eksploatacija nije rentabilna ili je radni vek pri kraju, a potrošnja uglja bi bila smanjena za oko 700.000 tona godišnje.

Prihod od taksi za korišćenje otpada bi mogao da bude oko 24 miliona evra godišnje, rekla je ona i dodala da bi se povećala zaposlenost.

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović kazao je da je za izgradnju postrojenja koje bi koristila čvrsto organsko gorivo za proizvodnju toplotne ili električne energije potrebno pet do šest godina, odnosno oko milion evra po megavatčasu instalisane snage.

Na skupu je rečeno i da ukupan potencijal komunalnog čvrstog otpada zemalja članica EU iznosi oko 70 miliona tona godišnje, od čega se u postrojenjima energetski iskorišćava 17 procenata.

Proces kosagorevanja uglja i goriva dobijenog iz otpada koristi se u 10 termoelektrana u Nemačkoj, kao i u Italiji i Danskoj.

U EU je 2008. od biomase i otpadnih materija proizvedeno nešto više od tri odsto ukupne električne energije, što je oko 3,4 miliona gigavat sati, a predviđa se da će taj procenat da se poveća na 11 odsto 2030. godine.