OTPAD - IZVOR ENERGIJE I PRIHODA

M. Obradović

Proizvodnja električne i toplotne energije iz otpada i biomase biće energetska budućnost što budemo bliže Evropskoj uniji. Srbija ima potencijal da proizvede energije iz biomase i otpada u količini ukupne potrošnje nafte i gasa

Ma kako neobično ili čak neverovatno zvučalo, deponije, otpad, đubre i kanalizacija će biti važni izvori energije u budućnosti. Ta budućnost je već stigla u razvijene zemlje Evropske unije koje koriste veliki deo otpada kao energent, za grejanje gradova ili proizvodnju električne energije, a prema strategiji EU do 2020. godine alternativni izvori energije dobiće još više na značaju.

Jeftina struja i kršenje zakona o otpadu

U Srbiji za sada postoji nekoliko prepreka za preradu i dobijanje toplotne i električne energije iz otpada. To je pre svega jeftina električna energija koja svaki vid alternativne proizvodnje energije čini ekstremno neisplativom, zatim nepoštovanje zakona i propisa za upravljanje otpadom zbog čega imamo samo jednu urednu deponiju i oko 3.000 divljih deponija u Srbiji. Dok god je jeftinije i lakše baciti đubre na deponiju nego ga preraditi, dotle će i korišćenje otpada biti zanemareno, zaključak je Okruglog stola „Energija iz otpada i finansiranje projekata održivog razvoja“, petog u serijalu skupova "3E - Energija, ekonomija, ekologija" u organizaciji Balkanmagazina, a pod pokroviteljstvom Ambasade kraljevine Norveške.


Okrugli sto redakcije Internet časopisa Balkanmagazin o energiji iz otpada i
finansiranju projekata održivog razvoja u beogradskom Medija centru (Fonet)

I pored toga što omogućava stvaranje energije, prerada otpada pre svega je neophodna zbog zaštite životne sredine i zdravlja čoveka.

Predrag Radovanović, iz Instituta za nuklearne nauke "Vinča" ukazao je na energetske strategije i dokumenta Evropske unije, ali i na alternativne energetske potencijale Srbije.

Evropski planovi

"Prema važećoj energetskoj strategiji, takozvanom "green paper", Evropska unija je postavila sebi tri cilja do 2030. godine. To su izbalansiran održiv razvoj, konkurentnost i sigurnost u snabdevanju energijom. Prema toj strategiji predviđa se da će do 2030. godine potrošnja energije u EU da se poveća za 11 odsto, a ukupno u svetu za čak 60 odsto. Ako ne bude bilo nikakvih promena, u EU se predviđa rast uvoza nafte za 24 odsto, a gasa za 70 odsto u ovom periodu. U 2008. godini EU je potrošila 350 milijardi evra na uvoz energenata. Takva energetska zavisnost predstavlja veliki problem u uslovima nestabilnog tržišta i cena. S druge strane, dosadašnja emisija ugljendioksida do sada je povećala globalnu prosečnu temperaturu za 0,5 stepeni Celzijusa, a predviđa se da će je do kraja ovog veka povećati za 1,4 do 5,8 stepeni Celzijusa, što će ostaviti ogromne posledice po ekosistem i ekonomiju. Zato je EU donela tri ključne mere: sve veće korišćenje obnovljivih izvora energije i otpada koje je po prvi put uključen u energetske bilanse; druga mera je povećanje energetske efikasnosti; i na kraju, potreba za jedinstvenom energetskom politikom za 27 zemalja EU", objasnio je Radovanović. ( prezentacija - Predrag Radovanović.pdf )

U 2008. godini tri odsto ukupne proizvodnje električne energije od (3,4 miliona gigavatčasova) u EU je dobijeno iz biomase i otpada. To je oko petine ukupno dobijene električne energije iz obnovljivih izvora uključujući hidroenergiju. Plan je da se do 2030. godine 11 odsto električne energije iz termoelektrana dobije preradom otpada i biomase, odnosno sedam odsto od ukupno proizvedenih 4,4 miliona gigavatčasova električne energije došlo bi iz ovih izvora.

Početak ere nove proizvodnje energije

Radovanović ocenjuje da se nalazimo tek na početku ere proizvodnje električne i toplotne energije iz biomase i otpada, a Srbija itekako ima potencijala.

"Prema najrestriktivnijoj proceni, Srbija ima u biomasi 2,8 miliona ekvivalentnih tona nafte i još 200.000 ekvivalentnih tona nafte u otpadu. Toliko iznosi ukupna godišnja potrošnja tečnih energenata u Srbiji. Gledano po glavi stanovnika ili po površini teritorije, Srbija je mnogo bogatija ovim resursima od većine ostalih zemalja. Tehnologije prerade biomase i otpada su u poptunosti savladane i čak ne zahtevaju posebno visoka ulaganja. Evropska unija do 2020. godine planira veliku investicionu aktivnost od oko 3.000 milijardi evra u energetski sektor, pre svega u obnovu kapaciteta i povećanje efikasnosti. Do 2010. godine industrija obnovljivih izvora energije zaposlila je 400.000 ljudi, a do 2020. godine stvoriće još oko 700.000 radnih mesta. Mi imamo bogatstvo u ovim resursima i realno je da se upravo ulaganjima u obnovljive izvore energije započne investiconi ciklus u energetici", ocenio je Radovanović.

U Evropskoj uniji iskorišćava se energetski 17 odsto otpada od godišnjeg potencijala od 70 miliona tona. U nekim zemljama kao što su Danska, Nemačka, Holandija ili Švedska iskorišćava se i do 35 odsto otpada za proizvodnju energije, dok u zemljama kao što su Bugarska, Grčka ili Rumunija to iznosi svega dva odsto.

Srbija (opet) kasni

"Najveći broj termoelektrana sa kosagorevanjem čvrstog obnovljivog goriva (SRF) ima Nemačka, (njih 10), Italija u oblasti Veneto, kao i Danska", kazala je dr Marina Jovanović iz Instituta za nuklearne nauke "Vinča". ( prezentacija - Marina Jovanović.ppt)

"Naša zemlja kasni u primeni biomase i otpadnih materija u energetske svrhe. Nemamo kontinuelno praćenje nastalog otpada, komunalni otpad se odlaže na deponije bez tretmana, a industrijski otpad se odlaže zajedno sa komunalnim. Nema procesa kompostiranja i spaljivanja, veoma mali broj preduzeća se bavi reciklažom otpadnih materija, a prerađeni otpad se koristi samo u jednoj cementari. Pretvaranje otpada u energiju je neminovnost savremenih društava, ali ono je održivo ako je ekonomski i tehnički izvodljivo. Ekonomski efekat zavisi od sastava i količine otpada a ekološki, od tehnologija za preradu otpada i energetske vrednosti", istakla je Jovanović.

Prema njenim rečima, čvrsto obnovljivo gorivo (SRF) koje se dobija preradom komunalnog i industrijskog otpada je bolje od uglja jer je obnovljivo, ima relativno nisku proizvodnu cenu i cenovnu stabilnost, a smatra se i CO2 neutralnim gorivom.

Prema nekim procenama u Srbiji je u 2010. godini bilo preko 820.000 tona otpada, od čega bi se moglo dobiti preko 400.000 tona SRF. Toplotna moć jednog kilograma čvrstog obnovljivog goriva iznosi oko 18,7 megadžula.

"Uvođenje kosagorevanja otpada sa ugljem u Srbiju moglo bi biti od interesa zbog nastavka rada termoeenergetskih postrojenja čija eksploatacija nije rentabilna. Takođe, u Evropi postoji ulazna taksa koju plaćaju građani komunalnom preduzeću za odnošenje smeća i ulazna taksa koja se plaća vlasniku postrojenja za kosagorevanje SRF. Prosek u Eu je 60 evra po toni, a kreće se od 30 do 100 evra po toni u zavisnosti od zemlje. Sa 60 evra po toni i iskorišćenje 50 odsto otpada moguće je ostvariti prihod od 24 miliona evra godišnje. Takođe, smanjenjem emisije ugljandioksida zbog zamene uglja sa SRF mogao bi se ostvariti prihod od 38 miliona evra godišnje, jer bi se potrošnja uglja smanjila za 700.000 tona. Na kraju, to bi doprinelo i stvaranju radnih mesta, kreiranju tržišta goriva dobijenog od otpada i efikasnijem upravljenju otpadom", naglasila je Jovanović.

Jeftino "bacanje đubreta"

Iako donose znatne prednosti i uštede, savremeni procesi upravljanja otpadom su komplikovani i skupi, a svaka vlada želi da to odloži za vreme posle izbora ili kada ona ne bude na vlasti. Osim toga teško je i ubediti građane da postrojenje za spaljivanje otpada u njihovom komšiluku nije štetno. Upravo zato ni posle drugog pokušaja država nije uspela da nađe lokaciju za jedno ovakvo postrojenje. S druge strane u razvijenim zemljama, ovakve spalionice se nalaze i u centrima gradova.

Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu napominje da Evropa od 1975. godine radi na upravljanju otpadom, a mi tih 40 godina treba da preskočimo relativno brzo, što predstavlja veliki problem. ( prezentacija - Aleksandar Jovović.pdf )

"Naši zakoni odgovaraju evropskim direktivama, ali to nije dovoljno. U zemljama sa dobrim rezultatima postoje dobre državne strategije, zatim regionalne i na kraju lokalne. U Srbiji čak nisu ustanovljeni ni regioni. U Nemačkoj na primer, jedan odsto otpada ide na deponije, a sve ostalo se prerađuje. Kod nas od 2,2 miliona tona otpada godišnje, samo dve cementare koriste mali deo. Ipak prelazak od komunalnog otpada do goriva nije tako jednostavan. S druge strane, dok god se organski otpad bude mogao jeftino odložiti na deponiju neće biti motiva za njegovu preradu u energent", istakao je Jovović.

Od jedne tone otpada moguće je dobiti 650 kilovatčasova električne energije. Stepen iskorišćenosti otpada za električnu energije je 25 do 30 odsto, a za toplotnu energiju od 75 do 80 odsto. Toplotna vrednost otpada raste sa stepenom nejgove reciklaže, budući da u osnovnom obliku otpad i nema posebno visoku vrednost.

"U svakoj priči o sagorevanju otpada govori se i o životnoj sredini. Često se pominju dioksini i furini, materije koji su kancerogene i čak mutagene. Takođe, ostatak iz procesa sagorevanja čini pepeo koji ostane u filterima i koji kao opasan otpad mora da se izvozi, jer kod nas ne postoji postrojenje za preradu opasnog otpada, pa i to postaje problem sa ekonomskog stanovišta. Spaljivanje otpada je jedno od kontroverznih pitanja za mnoge zajednice i važno je da se obezbedi podrška javnosti", napominje Jovović.


Predstavnici medija i stručne javnosti na okruglom stolu Balkanmagazina o energiji iz otpada

Krediti za obnovljive izvore energije

Što se tiče visine ulaganja, procene govore da je u toplanu na otpad potrebno uložiti oko milion evra po megavatu instalisane snage, a godišnji troškovi sa amortizacijom iznose oko 20 odsto investicije.

Kao i u svim poslovima, mogućnost finansiranja zna da bude od presudnog značaja. U regionu Jugoistočne Evrope već nekoliko godina postoje kreditne linije međunarodnih finansijskih institucija za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Maja Studović iz firme SEEC (South East Europe Consultants) ukazala je na kreditnu liniju nemačkog fonda KfW koja je išla preko Čačanske banke, a gde je SEEC bio angažovan kao konsultant uz kompaniju Fihtner. ( prezentacija - Maja Studović.ppt )

Preko Volksbanke je išla druga kreditna linija gde je akcenat bio na malim hidroelektranama i toplanama na biomasu. Namenjena je malim i srednjim preduzećima i fizičkim licima, a mogu aplicirati svi projekti koji ostvaruju uštedu od najmanje 20 odsto energije ili emisije CO2.

"Preporučeni projekti iz energetske efikasnosti su poboljšanja u omotaču zgrade, zamene starih kotlova, nabavka novih i štedljivijih mašina, sistemi za kogeneraciju i trigeneraciju, poboljšanja u sistemu potrošnje električne energije, sistemu rasvete... Kod obnovljivih izvora energije ide se na solarne kolektore, vetroelektrane mikro snage, mikro i male hidroelektrane, sistema koji koriste biomasu i biogas za proizvodnju toplotne energije", objasnila je Studović.

Ova domaća privatna kompanija koja od 2002. godine radi na konsaltingu u energetici učestvuje i kao konsultant u direktnom finansiranju projekata energetske efikasnosti u industriji i projekata sa korišćenjem obnovljivih izvora energije od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Rastko Mladenović iz SEEC ističe da je za ceo region izdvojena suma od 50 miliona evra kao i sredstva za tehničku saradnju i podsticajna sredstva za uštede u emisiji ugljendioksida. Krediti su od dva do šest miliona evra sa rokom otplate od šest do osam godina za projekte energetske efikasnosti i 10 do 12 godina kod obnovljivih izvora energije. Važno je da se uslovi otplate i kamata ugovaraju direktno sa EBRD. Svaki projekat koji smanjuje emisiju CO2 može dobiti podsticajna sredstva od 15 do 20 odsto kroz umanjenje glavnice kredita.

Konsultanti SEEC i nemački Fihtner pregledaju i evaluiraju predloge, da li su u skladu sa kriterijumima i pomažu u procesu odobravanje kardita od EBRD.

Problem čije rešavanje košta

Neven Pecotić, regionalni menadžer kompanije "Dženeral elektrik power&water" naglasio je mogućnost upotrebe metana iz deponija kao goriva, kao i izdvajanje ovog štetnog gasa iz kanalizacija i njegovo korišćenje kao gorivo za motore. ( prezentacija Neven Pecotić.ppt )

"Otpad nije prirodno i najbolje gorivo. Otpad je problem, zagađuje planetu i više se ne može rešiti samo prirodnim procesima. Ipak, rešenje problema košta, ali postoje tehnološki procesi i iskorišćenje energetskog potencijala koji smanjuje tu cenu. Možda je bolje početi od malih rešenja na lokalnom nivou, jer energija iz otpada nikada neće zameniti Đerdap, ali naša dvorišta i reke mogu biti čistiji. Đubre koje stvaraju farme i gradovi je organska materija i kao takva biorazgradiva. Na deponijama se može prirodnim procesom izdvojiti metan koji se može iskoristiti kao gorivo. Čak i primitivan način odlaganja đubreta ima mogućnost upotrebe. Isto se može uraditi i sa kanalizacijom. Beograd je jedan od retkih evropskih gradova koji u Dunav ispušta netretiranu kanalizaciju, a kanalizacioni gas je energent koji se mnogo iskorišćava, a dobije se i čista voda. Recimo 5.000 krava stvara đubre iz kog se može izdvojiti biogas dovoljan za elektranu snage jedan megavat", napomenuo je Pecotić.

On je ispričao i doživljaj sa jednim gradonačelnikom u Srbiji koji je odbio da izgradi kanalizacionu stanicu, jer su njegove otpadne vode problem onog nizvodno, a ne njegov.

Međutim, u Japanu prema zakonu, grad može da se snabdeva vodom samo nizvodno, tako da mora da vodi računa kakvu vodu ispušta u reku.

Jedno od važnih pitanja koje je iskrslo je cena energije proizvedene iz otpada. Aleksandar Jovanović je istakao da građani moraju da plate taj tretman otpada i da zato cene moraju da budu realne.

"Do 1.000 dinara po porodici je nešto što bi mogli građani da plaćaju. Dobar sistem je složen, podrazumeva prikupljanje smeća, separaciju, transport, pretovar... Usluga odnosšenja otpada mora da se plati. Ipak treba dati podsticaj da ako u kući kvalitetno odvojite otpad dobijete popust. U tome mogu da učestvuju privatne kompanije, ali grad mora da odlučuje o ceni odnošenja smeća, jer se to ne sme ostaviti tržištu da određuje. U nekim opštinama u Srbiji smo videli da je cena rasla, a građani nisu dobijali nikakvu uslugu. Takođe, cena električne energije je ključna stvar. Ako želite proizvodnju električne energije iz alternativnih izvora, ona mora da se isplati", ocenio je Jovović i dodao da koliko god male elektrane na otpad bile važne, ipak se strateško opredeljenje jedne zemlje mora bazirati na fosilnim ili nuklearnim gorivima.

Predrag Radovanović je ocenio da tržišta i jeftine energije iz otpada i biomase neće biti dok na tržište ne dođu veliki igrači.

"Samo veliki igrači zahtevaju velike isporuke, prave dugoročne ugovore i donose finansijsku stabilnost koja privlači kapital u tu granu. Osim toga, evropske zemlje su otkrile da se plaćaju velike sume za lečenje zbog nezdravog okruženja, što je eksterni trošak otpada. Koliko se samo otpada dovozi u Beograd i odlaže na plodnoj zemlji i to pored Dunava. Šta sve ide u vazduh, zemlju i vodu?", zapitao se Radovanović.

Milan Radovanović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu ocenio je da koliko god energija iz alternativnih izvora bila korisna ipak ne treba je vezivati za uvoznu zavisnost, jer električna energija ne može da zameni naftu i derivate.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...