Zašto je francuski zakon o zabrani društvenih medija za mlađe od 15 godina nemoguće sprovesti?

Zakon o zabrani društvenih medija za mlađe od 15 godina definitivno je, posle višemesečnih debata i sporenja, usvojen u francuskom Parlamentu, ali ostaje nejasno kako će se on sprovesti. Naime, uprkos izglasavanju ovog zakona u francuskom parlamentu, Francuska ne može da naloži internet-platformama da proveravaju starost korisnika jer je predlaganje i kažnjavanje zbog nesprovođenja zakona isključivo u nadležnosti Evropske unije, upozoravaju pravnici.

Naime, Evropska komisija je još 6. jula 2026. godine poslala Francuskoj detaljno mišljenje u kojem je zaključila da predloženi zakon, usmeren na zaštitu maloletnika od rizika kojima su izloženi korišćenjem društvenih mreža, u verziji koju je podneo Senat, nije u potpunosti kompatibilan sa pravom Unije.

„Veliki“ ili „simbolični“ korak

“Pobeda predsednika Makrona“ o kojoj izveštavaju ovdašnji mediji, najglašavajući da je on taj koji je dao inicijatvu za donošenje ovog zakona, više je zato simbolična nego što predstavlja „istorijski preokret“.

U videu objavljenom na Instagramu i X-u, francuski predsednik je ipak ishod glasanja pozdravio kao „veliki korak napred. Francuska prednjači u Evropi u zaštiti naše dece i tinejdžera“.

Tekst zakona uspostavlja zabranu pristupa najmlađim korisnicima svim platformama definisanim kao društvene mreže, što je prvi ovakav slučaj u Evropi. Nestala je razlika između platformi koje „verovatno štete“ razvoju dece i onih koje se smatraju malo boljim.

Zakon predviđa da deci mlađoj od 15 godina više neće biti dozvoljeno da kreiraju naloge na društvenim mrežama od 1. septembra, a platforme će imati dodatna četiri meseca da zatvore postojeće naloge.

Zakon takođe proširuje zabranu mobilnih telefona na srednje škole, koja je već na snazi u osnovnim školama.

Izveštač sajta francuskog Senata (javni servis koji ima i svoj tv kanal) preneo je da je malo ljudi bilo na proslavi organizovanoj zbog ovog, kako mnogi smatraju, “zakonodavnog dostignuća“.

Brojni poslanici koji su podržali tekst, od krajnje desnog Nacionalnog okupljanja do centrističkog bloka, priznaju da je njegova primena veoma neizvesna.

Zakon bez obaveze sprovođenja

„Tekst će imati veoma ograničen doseg, ne vidimo kako će tako brzo postati operativan“, izjavila je Katrin Morin-Desaji koja je bila izvestilac za ovu temu u Senatu.

Pravnici naglašavaju da ovaj zakon nije praćen nikakvim obavezujućim merama.

„Ova zabrana nije potkrepljena nijednim mehanizmom za sprovođenje i ostaće mrtvo slovo na papiru sve dok Evropska unija ne donese odluku“, objasnila je za javni tv-servis Senat pravnica Džuli Grof-Šarije koja ga naziva „praznom ljuskom“.

Aleksandar Aršambo, advokat u Pariskoj advokatskoj komori specijalizovan za digitalno pravo konstatovao je:

“Oni proglašavaju princip. Ali samo navođenje principa nije dovoljno da bi se zakon mogao sprovoditi“.

Ambicije vlade i poslanika, koji su bili relativno složni oko potrebe za većom regulacijom društvenih mreža, osujetio je zapravo evropski zakon koji je nadređen francuskom.

Evropska komisija objavila je pre dve nedelje mišljenje u kome ponavlja da je nemoguće da države članice nameću dodatna ograničenja platformama osim onih već predviđenih evropskim Zakonom o digitalnim uslugama (DSA - Digital Service Act).

Drugi rečima, predsednik Makron je dao obećanje da će do kraja svog drugog mandata pokrenuti donošenje ovakvog zakona i zakon jeste donesen ali u praksi internet - platforme ne mogu biti odgovorne za njegovo sprovođenje.

Na pitanje “Šta će se desiti ako se, na početku školske godine, jedan trinaestogodišnjak prijavi na TikTok?“, francuski pravnici jednoglasno odgovaraju: „Ništa, kako stvari stoje“. Ni platforme ni roditelji nisu odgovorni po zakonu.

Pravnici ukazuju da se u izglasanoj verziji zakona uopšte ne pominje Arkom, regulatorno telo za digitalne i audiovizuelne tehnologije, kome je prvobitno namenjena uloga da obezbedi poštovanje zabrana, pa čak i da sankcioniše one koji ih ne poštuju. Razlog je sledeći: u pogledu kažnjavanja nijedan nacionalni francuski organ ne može da odstupi od Evropskog sporazuma o digitalnim uslugama, kako je Evropska komisija jasno poručila početkom jula.

Uspostavljanje novih mehanizama za praćenje i sankcionisanje je dakle moguće ali samo ako se odluka o tome donese na evropskom nivou.

„Brava bez vrata“

Na francuskom pravničkom sajtu Klub pravnika (Club des juristes) https://www.leclubdesjuristes.com/societe/numerique/majorite-numerique-bruxelles-met-un-coup-darret-au-parlement-francais-16906/ analitičar kaže da se francuski zakonodavac našao u nemogućoj situaciji da sastavi tekst koji bi odgovorio “na suštinski nerešivo pitanje: kako organizovati zabranu društvenih mreža za maloletnike ako sprovođenje ove zabrane ne može biti regulisano državnim zakonom? Zakonodavac, preobražen u Don Kihota, borio se sa vetrenjačama: francuski zakon može formulisati zabranu, ali ustanovljavanje novih obaveza za intenet platforme de fakto je u evropskoj nadležnosti“.

U prevodu: o tome koji zakon će važiti u Francuskoj i, naročito, kako će on biti sprovođen – ne odlučuje francuska zakondavna vlast, odnosno Parlament, već Evropska komisija koja ima eksluzivnu nadležnost da predlaže zakone Evropskom parlamentu na usvajanje.

Francuska vlada, međutim, uporno tvrdi suprotno.

Ministarka za digitalne poslove, An Le Enanf, ponovila je novinarima da bi internet platforme trebalo da se prilagode. Ona je rekla: „Prebacujemo odgovornost na društvene mreže, što znači da će one morati da pronađu tehničko rešenje za proveru starosti (korisnika)“. Ministarka je takođe ponovila obećanje predsednika Makrona da će primena zakona početi čim počne nova školska godina.

Ministarka, međutim, nije uverila većinu analitičara i izveštača da shvata kako funkcioniše EU. Izveštač javnog tv servisa francuskog Senata Public Senat tako zaključuje: “U očekivanju inicijativa iz Brisela, novi zakon se prvenstveno pojavljuje kao izjava o nameri, uprkos tvrdnjama vlade da stvari stoje suprotno“.

Što se tiče EU, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je 12. maja da će Evropska unija nastojati da ojača zaštitu dece od štetnih uticaja društvenih medija. U novembru 2025, Evropski parlament je usvojio rezoluciju kojom se poziva na zabranu pristupa onlajn platformama, sajtovima za deljenje video zapisa i asistentima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji na nivou cele EU, kao i na potpunu zabranu za decu mlađu od 16 godina.

Platforme društvenih medija, uključujući TikTok, Fejsbuk i Snepčet (SNAP.N), odgovarile su da korisnici prema njihovim pravilima moraju biti stari najmanje 13 godina da bi se registrovali. Zagovornici zaštite dece smatraju da su ove kontrole na platformama nedovoljne, a zvanični podaci iz nekoliko evropskih zemalja pokazuju da značajan broj dece mlađe od 13 godina ima naloge na društvenim mrežama.

Ostaje, međutim, otvoreno pitanje ko je nadležan za kažnjavnje, odnosno ko može da primora internet platforme da poštuju pravila i zakone koje je donela bilo Francuska, bilo EU.

Ovaj francuski zakon, kojim se mlađima od 15 godina ograničava pristup društvenim mrežama, možda je najsažetije prokomentarisao jedan francuski pravnik rekavši: “To je brava bez vrata“.