EU zasad nije usvojila sankcije protiv Rusije
Grčka traži ustupke za ruski gas, drugi su protiv pošto kod ranijih sankcija njima nisu odobravane olakšice
(Ilustracija, Brod za rasute terete pod grčkom zastavom Antonis: Grčke kompanije kontrolišu 21% (2022) ukupne svetske trgovačke flote, što ih čini najvećim na svetu. Rangirane su među prvih pet za sve vrste brodova, uključujući i prvo mesto za tankere i brodove za rasute terete, Foto, By fdecomite - https://www.flickr.com/photos/fdecomite/4819187770/in/set-72157624510797459/, CC BY-SA 2.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=18438724)
Zastupnici država članica EU zasad se u Briselu nisu dogovoril o novom 21. paketu sankcija protiv Rusije. Sporazum, prema informaciji agencije ČTK, stalno blokira Grčka. Atina traži da EU ublaži dogovorena ograničenja koja se tiču isporuka ruskog tečnog gasa (LNG).
Ambasadori država pri EU (takozvani Coreper) trude se da postignu sporazum pre letnje pauze institucija Unije.
Novi sankcioni paket usmeren je najviše na ruski bankarski sektor. Ograničenja se, prema agenciji Reuters tiču se 215 fizičkih i pravnih meta, uključujući 94 finansijkse instituacije. Skoro 90 njih čine banke što bi povećalo ukpni broj sankcionisanih ruskih banaka na više od 100 -tojest više od polovine od 213 ruskih banaka uključenih u međunarodni finansijski sistem.
Izveštaj izvesne obaveštajne službe, u koji je imala uvid agencija Reuters, u junu upozorava da Rusiji preti "eksplozivna" bankarska kriza i da će novi paket, usmeren na banke, mogao izazvati ekonomski šok. Ruske vlasti su ta upozorenja o pretećoj krizi odbacile.
Diplomati Unije su se nadali da će odlazak premijera Viktora Orbana, koji je stalno zadržavao odluke koje se tiču pomoći Ukrajini i protivruskih sankcija, dovesti do glatkih usvajanja sankcionih paketa, ukazuje agencija Reuters. Sada su se, međutim, ukazale nove pukotine u jedinstvo 27 članica.
Problematičnih oblasti u paketu bilo je prvobitno nekoliko, na primer, Bugarska je imala ogradu prema uključivanju sankcioni spisak moskovskog patrijarha Kirila koji podržava ruski rat u Ukrajini. Sve se, ipak, uspelo rešiti a ostao je samo problematični stav Grčke koja je upozoravala da bi predložena zabrana uvoza ruskog LNG imala uništavajuće posledice za njenu brodske isporuke.
U Evropskoj uniji od 1. januara 2027. važiće zabrana uvoza ruskog LNG i upravo kompanijama iz EU biće zabranjeno da daju usluge ruskim LNG terminalima. Grčka je pritom jedna od največih morskih transportera na svetu. Grčki brodovlasnici su vlasnici približno petine svetske trgovačke flote a posebno su jaki u transportu tankerima, ukljujući tankere za LNG. Postoje, međutim, bojazni da bi zabrana transporta ruskog LNG brodovima, značila da grčke ladje najpre ostanu bez unosnih narudžbina a drugo, da Rusi nađu tankere iz drugih zemalja (naprimer iz Ujedinjeih Araskih Emirata, Kine ili Indije) tako da će se gas izvoziti i dalje, dok će ekonomski gubitak podneti pre svh grčke kompanije (tj vlasnici brodova).
Server Politico informisao je o krajnoj mogućnosti da bi EU mogla Grčkoj da dodeli izuzetak iz odluke.
"Nastojimo da nađemo izlaz iz ove situcije, ali spor s Grčkom ukazuje da počinjemo da udaramo na značajne ekonomske interese članskih država", citirao je briselski server jednog od diplomata.
Mnoge zemlje članice, međutim, ne slažu se s bilo kakvim izuzecima. To argumentuju, između ostalog, što je veliki broj zemalja osetio ekonomske posledice prekidanja trgovinskih veza s Rusijom, a njima nikakvi izuzeci dati nisu odobravani. Na primer, Nemačka je pre 2022. uvozila iz Rusije više od polovine svoje potrošnje zemnog gasa. Odobravanje izuzetaka Grčkoj bi “poslalo loši signal", saopštio je drugi diplomatski izvor.
