ELAS – NOVA POLITIČKA STRANKA ALEKSISA CIPRASA

U utorak, 26. maja, u dugo očekivanom potezu pred parlamentarne izbore zakazane za sledeću godinu, Aleksis Cipras, bivši lider Sirize i nekadašnji šef grčke vlade, objavio je ime i program svoje nove stranke. Stranka, pod nazivom Grčki levičarski savez (ELAS), po Ciprasovim rečima, nudi "kompas za novu Grčku" i "novi patriotizam neraskidivo povezan sa socijalnom pravdom". Pred mnoštvom televizijskih kamera, na skupu održanom u atinskoj opštini Tisio, sa osvetljenim Akropoljem kao pozadinom, Cipras je rekao da nova stranka predstavlja spoj "tri istorijske struje" koje čine modernu levicu: "radikalne levice, socijaldemokratije i političke ekologije".

Aleksis Cipras je najavio da nova stranka predstavlja spoj svih istorijskih struja moderne levice i pozvao građane na "moralnu revoluciju"

"Naša zemlja stalno nazaduje..."

Tokom svog obraćanja, Cipars je rekao da je grčka država "pala u ruke kaste koja je tretira kao plen", optužujući vladajuću Novu demokratiju i glavnu opozicionu stranku PASOK da su "sistem unutar sistema". Cipras tvrdi da su obe dominantne grčke stranke posthuntine demokratske ere postale deo jedinstvenog sistema moći, sa zajedničkim političkim ličnostima, velikim stranačkim dugovima i dubokom isprepletenošću sa bankarskim i finansijskim establišmentom.

Predstavljajući osnivačku deklaraciju stranke, Cipras je pozvao na "moralnu revoluciju" usmerenu ka demokratiji, transparentnosti i socijalnoj pravdi.

"Naša zemlja stalno nazaduje i odstupa od onoga što se naziva evropskim pravnim tekovinama", rekao je on, navodeći kao primere političkog i moralnog pada: prisluškivanje, korupciju, skandal Tempi, zataškavanja, nepoštovanje vladavine prava, manipulaciju institucijama i pravosuđem, kao i međunarodno poniženje u skandalu sa pokradenim poljoprivrednim subvencijama OPEKEPE.

U nastavku, Cipras je objasnio da se novoosnovana stranka zasniva na sedam principa: život sa dostojanstvom, jaka demokratija i ekonomija, pravedan razvoj, država blagostanja, digitalni suverenitet i jaka Grčka koja gradi mostove mira. Potom je dodao da se nova stranka gradi na "velikim političkim i nacionalnim tradicijama" zemlje, posebno pominjući nacionalni otpor iz ratnog vremena, rane godine PASOK-a i dolazak Sirize na vlast.

Već samo ime stranke Grčki levičarski savez, skraćeno ELAS, istorijski gledano, bio je akronim za Grčku narodnooslobodilačku vojsku koju su predvodili komunisti, a koja je činila glavninu oružanog otpora tokom Drugog svetskog rata. Logo stranke prikazuje "A" u imenu stranke kao stilizovanu zvezdu, na isti način na koji "Y" u logotipu Sirize takođe predstavlja zvezdu. ELAS je takođe igra reči koja na grčkom znači Grčka (Helas).

Cipras se, u velikoj meri, osvrnuo i na pritisak troškova života i pristupačnost stanovanja. Rekao je da je pristup stanovanju postao "nedostižan san" za mlađe generacije zbog rasta stanarina i špekulacije nekretninama. Spomenuo je i uslove rada, kritikujući ono što je opisao kao nesigurno zaposlenje, dugo radno vreme i slabu zaštitu na radnom mestu.

U vezi sa spoljnom politikom, Cipras je osudio izraelsku vojnu kampanju u Gazi, rekavši:

"Nećemo ćutati pred genocidom Netanjahuove vlade nad Palestincima u Gazi". Istovremeno, on je osudio izraelske napade u Libanu.

Predstavljanje ELAS-a organizovano je na otvorenom, na trgu, kao simbol otvorenosti stranke za sve građane

Zemljotres u grčkoj levici

U sedištu Sirize, stranke u kojoj je ponikao Cipras i sa kojom je formirao vladu u svom mandatu, zavladao je strah. Već uništena i podeljena izborom Stefanosa Kaselakisa, američkog biznismena grčkog porekla, za lidera stranke, Siriza se svrstala uz male i neuticajne političke formacije. Stranka, koju danas predvodi Sokratis Famelos, suočava se sa talasom mogućih odlazaka. Smatra se da nekoliko poslanika već razmatra ostavku na mesto člana stranke i napuštanje svoje parlamentarne grupe kako bi se pridružili Ciprasu.

Očekuje se da će se Centralni komitet Sirize sastati kako bi razgovarali o daljem putu stranke. Sastanak će verovatno biti buran jer jedan deo stranke traži obustavu delovanja Sirize što ukazuje koliko je Ciprasov povratak na političku scenu temeljno poremetio stranku koju je nekada predvodio.

Poremećaj se proteže i van Sirize. Nea Aristera, Nova levica, stranka koju je decembra 2023. godine formiralo jedanaest poslanika koji su se odvojili od Sirize u sporu oko pravca stranke, suočava se sa sopstvenim obračunom. Lider Nove levice, Gabrijel Sakelaridis, kritikovao je novu političku stranku Ciprasa, tvrdeći da njegova prezentacija povodom pokretanja nije sadržala konkretne političke predloge i da je otkrila duboke ideološke nedoslednosti. Međutim, nekoliko njenih osnivača preispituje svoj stav, smatrajući da je teže održati nezavisan put pošto se Cipras ponovo pojavio na političkoj sceni. Sve veći broj zaključuje da će se biračko telo levog centra okrenuti ka ličnosti sa iskustvom u vladi. Odlasci iz parlamentarne grupe Nove levice očekuju se u narednim nedeljama.

Zvaničnici PASOK-a, socijalističke stranke, manje pažnje su posvetili onome što je Cipras rekao, a više odjecima u javnosti. Očekujući političke promene, oni ne gaje iluzije i smatraju da će nova stranka dobiti povoljan tretman u komunikacionom aparatu Nove demokratije. Prema njihovim procenama, ELAS će Novoj demokratiji omogućiti glasne rasprave i napade na Ciprasovo premijerski mandat, što bi im pomoglo da ne govore o brojnim sopstvenim promašajima.

Ciprasov povratak nije prošao nezapaženo ni u Novoj demokratiji, gde je vlada Kirijakosa Micotakisa već promenila ton. Umesto agresivnog angažovanja, odlučila se za uzdržanost. Međutim, ono što ostaje nepoznato jeste strateško pitanje, da li će Nova demokratija uzdići Ciprasa kao svog glavnog političkog protivnika, izbacujući lidera PASOK-a Nikosa Andrulakisa na marginu ili će učiniti suprotno.

Logo nove stranke ELAS (Grčki levičarski savez) 

Grčko društvo u bestežinskom stanju

Razmatranju nove stranke ELAS pristupa se iz perspektive u kojoj je glavna pretpostavka da će ona potresti celokupnu levicu. Međutim, Ciprasov tim istovremeno pokušava da proširi svoju privlačnost daleko izvan tradicionalne levice. Poziv nije upućen samo tradicionalnim levičarskim glasačima, već i širem levom centru, razočaranima u desni centar, a i onima koji su se potpuno udaljili od političkog učešća.

Decenijska kriza iz 2010. nije samo razbila političke stranke i uverenja, nego je postavila pitanje razumevanja vremena, demokratizacije grčkog društva, evropske integracije i dubljeg povezivanja sa Zapadom. Uspon levičarske stranke Sirize bio je poslednja velika politička mobilizacija pokrenuta ovim temeljnin pitanjima. Ciprasov referendum o Grekzitu, 2015. godine, obuhvatio je mnogo dublju protivrečnost unutar grčkog društva – istovremene želje za raskidom i nastavkom, za dostojanstvom i evropskim povezivanjem i za normalizacijom društveno-političkog života. Ishod tog sukoba takođe je označio kraj istorijskog očekivanja.

Zato, nova stranka bivšeg premijera neće biti ocenjivana po svojim ideološkim osnovama koliko po tome da li može da otvori novo političko obzorje. Grčko društvo se nalazi u bestežinskom stanju uzrokovanom političkim cinizmom, strahom od posledica geopolitičkih i tehnoloških promena i, verovatno najvažnijem, kolektivnom potrebom za smislom.

"Pogledajmo Ciprasov novi poduhvat iz istorijske perspektive", piše u svoj analizi Antonis Lijakos, profesor emeritus istorije na Univerzitetu u Atini, "Još od 19. veka, politički pokreti u Grčkoj dobijali su na snazi kada god su uspeli da povežu svakodnevna iskustva sa širom istorijskom putanjom. Pokret Elefteriosa Venizelosa povezivao je modernizaciju sa teritorijalnim širenjem. Centristi posle Drugog svetskog rata povezivali su demokratiju sa rastom i evropskim težnjama Grčke. Socijalistički PASOK preobrazio je društvenu pokretljivost u sredstvo priznanja i učešća. Čak su i spontane mobilizacije dobile na popularnosti kada su proteste obukle u plašt istorijske fikcije. Pitanje, dakle, nije da li Cipras može da se vrati. Pitanje je da li može da transformiše melanholiju kriznih godina koja još uvek duboko tinja u grčkom društvu u novi kulturni idiom kolektivnog postojanja."

Vratiti osećaj nacionalnog optimizma

Aleksis Cipras dobro zna da mora da se okrene izvan svoje bivše levičarske baze kako bi postigao svoj najvažniji cilj - da bude drugoplasirani na sledećim parlamentarnim izborima i postane orijentir za značajan deo birača koji su nezadovoljni, razočarani ili otvoreno ljuti na konzervativnu vladu. Cipras je to postigao i ranije, tokom najgore grčke finansijske krize, dovodeći Sirizu, sa 5 odsto glasova (2009) do preko 36 odsto (2015). On je bukvalno ogolio socijalistički PASOK, pa čak i privukao neke birače desnog centra.

Ciprasova najveća prepreka da ponovi ovaj podvig je njegov dosije u vladi, posebno prvih šest meseci kada je pokušao da ispuni svoja obećanja da će primorati Evropsku uniju da odustane od svojih strogih zahteva za štednjom, samo da bi se brzo povukao. Njegov ubedljivi poraz 2023. godine bio je jasna poruka da birači smatraju da je on kriv za ekonomsku krizu i siromašenje.

U međuvremenu, Nova demokratija se oslanjala na široku koaliciju koja se protezala od tradicionalne desnice do umerenih centrista iscrpljenih nestabilnošću i borbom sa grčkom krizom. Sada postoji strah da će Aleksis Cipras da se obrati upravo biračima koji nisu levičari, ali su  sve otvoreniji za političko preusmeravanje.

Pretpostavlja se da će ta perspektiva oblikovati odgovor vlade u narednim mesecima. Umesto da se usredsrede isključivo na pritisak nacionalističke desnice, oni će verovatno usmeriti svoju poruku ka umerenim biračima. Njihov ključno obrazloženje verovatno će biti da Ciprasov povratak nije obnova, već korak nazad ka nestabilnosti i političkom eksperimentisanju prethodne decenije.

Međutim, ne treba zaboraviti da Cipras i dalje ima simbolički politički kapital, jer mnogi građani smatraju da je on zemlji pružio osećaj kolektivnog dostojanstva tokom krize. Ako bi on, i ovoga puta, uspeo da dovede naciju do osećaja dostojanstva, on bi imao veliku prednost u odnosu na Micotakisovu vladu koja neprekidno izražava svoj prezir prema građanima.

Tako, Ciprasova inicijativa ima manje veze sa likom lidera, a više sa potragom za novim načinom  putovanja od prošlosti ka budućnosti. Grčko društvo oseća da je jedna era završena, ali sledeća je i dalje bez simbola i pravca. U takvim periodima tranzicije, političke inicijative se manje procenjuju po njihovim neposrednim rezultatima, a više po njihovoj sposobnosti da vrate istorijsko značenje, odnosno da daju oblik budućnosti i stvore osećaj optimizma.