KAKO SMO DOVDE DOŠLI: EVROPA IZMEĐU KLIME I OPSTANKA

Dok se Francuska, Španija, Grčka i Italija bore sa jednim od najtežih talasa požara poslednjih godina a Velika Britanija beleži četvrti toplotni talas u jednoj sezoni, Evropa se nalazi između dva cilja koja sve teže uspeva da uskladi – borbe protiv klimatskih promena i prilagođavanja njihovim posledicama. Ulaganja u obnovljive izvore energije i plan postizanja klimatske neutralnosti poslednjih godina su postali jedan od temelja evropske politike, ali su rat u Ukrajini i Iranu, energetska kriza i nestabilnost na Bliskom istoku ponovo vratili fosilna goriva u središte strateških odluka. Istovremeno se otvara pitanje da li su pojedine političke odluke, donete u ime zaštite klime ili sankcione politike, ostavile države manje spremnim za vanredne situacije kakve su prouzrokovale ovogodišnje vrućine i požari.

Kada je Evropa počela da se pregreva

Evropa se sa toplotnim talasima suočavala i ranije, ali klimatolozi smatraju da je početak 21. veka označio ulazak u period u kojem su oni postali znatno češći, duži i intenzivniji nego u prethodnim decenijama. Katastrofalno leto 2003. odnelo je više od 70.000 života širom kontinenta i prvi put pokazalo koliko ekstremna vrućina može da postane ozbiljan bezbednosni i zdravstveni problem, dok su novi rekordi obarani 2010, 2019, 2022, 2023, 2025. i ponovo ove godine.

Evropska služba za klimatske promene „Kopernikus“ saopštila je da je jun 2026. bio najtopliji jun ikada zabeležen u zapadnoj Evropi a već krajem maja Portugal, Francuska, Velika Britanija i Irska beležili su nacionalne ili lokalne temperaturne rekorde za taj mesec.

Naučnici upozoravaju da se Evropa zagreva više nego dvostruko brže od svetskog proseka, pre svega zato što se kopno zagreva brže od okeana, dok promene u atmosferskoj cirkulaciji i sve suvlje zemljište dodatno pojačavaju letnje ekstreme. Generalna sekretarka Svetske meteorološke organizacije Seleste Saulo upozorila je da su toplotni talasi postali „tihi ubica“, naglašavajući da najveći broj žrtava ostaje van fokusa javnosti jer posledice dolaze postepeno, kroz zdravstvene komplikacije izazvane dugotrajnim vrućinama.

Tokom prethodnog meseca požari su zahvatili ogromna područja Francuske, Španije, Grčke i drugih država, pri čemu je u Francuskoj izgorelo više od 90.000 hektara a u Španiji preko 200.000 hektara – daleko iznad višegodišnjeg proseka. Sve češći talasi vrućine počeli su da pogađaju i delove Evrope koji ranije nisu važili za posebno ugrožene, pa su požari ove godine zabeleženi čak i u istočnoj Engleskoj, dok su temperature iznad 40 stepeni Celzijusa postale gotovo redovna pojava u južnoj Evropi. S obzirom na to da je na terenu evidentno da se klima menja na tlu Evrope, pitanje je da li evropske države uspevaju da se toj promeni prilagode dovoljno brzo kako bi posledice po stanovništvo, privredu i infrastrukturu bile što manje.

Klimatska neutralnost na ispitu

Klimatska neutralnost podrazumeva da država ili privreda do sredine veka svede neto emisiju gasova sa efektom staklene bašte na nulu (takozvani „net-zero“), odnosno da preostale emisije budu nadoknađene njihovim uklanjanjem ili apsorpcijom. Evropska unija je taj cilj zakonom postavila za 2050. godinu. Zbog toga su poslednjih godina uvedeni stroži standardi energetske efikasnosti zgrada, ubrzana elektrifikacija saobraćaja, širenje obnovljivih izvora energije, zamena kotlova na fosilna goriva i postepeno smanjivanje upotrebe uglja, nafte i gasa u mnogim sektorima. Te mere imaju jasnu naučnu osnovu, ali su ovog leta otvorile pitanje da li se Evropa dovoljno brzo priprema i za posledice klimatskih promena koje su već postale svakodnevica.

Jedna od konkretnih posledica geopolitičkih odluka, međutim, vidi se u oblasti protivpožarne zaštite: deo evropskih država godinama je koristio ruske helikoptere „kamov Ka-32“ a nakon sankcija uvedenih posle početka rata u Ukrajini, održavanje i nabavka rezervnih delova postali su praktično nemogući. Zbog toga je Španija još od 2024. prizemljila svoju flotu tih letelica a usred velikih požara ovog leta ponovo je otvorena rasprava da li su sankcije neplanirano smanjile raspoložive kapacitete za gašenje požara iz vazduha, iako vlasti tvrde da su ih nadoknadile drugim avionima i helikopterima kroz nacionalne i evropske mehanizme.

Pored helikoptera, problem predstavljaju i rezervni delovi, specijalizovani servisi, pojedini sistemi za navigaciju i oprema za održavanje letelica, što pokazuje koliko krizne situacije mogu da razotkriju zavisnost od dobavljača koji su do juče bili deo redovne međunarodne saradnje.

Istovremeno, Evropska unija ubrzano gradi zajedničku flotu protivpožarnih aviona u okviru programa „rescEU“, ali će ona u punom kapacitetu biti dostupna tek narednih godina, dok se ekstremni toplotni talasi već smenjuju gotovo iz sezone u sezonu.

Ratovi vratili fosilna goriva

Rat u Ukrajini od 2022. označio je prekretnicu u evropskoj energetskoj politici, jer je bezbednost snabdevanja preko noći postala jednako važna kao i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Evropske države ubrzano su smanjivale uvoz ruskog gasa, otvorile nove LNG terminale, povećale nabavku tečnog prirodnog gasa iz SAD i Katara a pojedine zemlje, poput Nemačke, privremeno su ponovo aktivirale elektrane na ugalj kako bi obezbedile stabilno snabdevanje električnom energijom.

Međunarodna agencija za energiju (MAE) ocenila je da je energetska bezbednost posle 2022. postala jedan od glavnih pokretača energetskih ulaganja, zbog čega su mnoge vlade bile primorane da kratkoročne potrebe stave ispred dugoročnih klimatskih ciljeva.

Istu dilemu ponovo su otvorile krize na Bliskom istoku, naročito posle pretnji zatvaranjem Ormuškog moreuza tokom ove i prethodne godine, kroz koji prolazi oko petine svetske trgovine naftom i značajan deo izvoza tečnog prirodnog gasa iz Katara. Takvi događaji podsetili su da svet, uprkos rekordnih ulaganja u obnovljive izvore energije, i dalje najveći deo svojih potreba za energijom zadovoljava naftom, gasom i ugljem, pa svaki poremećaj na tržištu brzo izaziva rast cena i novu potražnju za fosilnim gorivima.

Izvršni direktor MAE Fatih Birol više puta je upozorio da energetska tranzicija neće biti uspešna ako ne obezbedi i energetsku sigurnost, jer će u suprotnom države u kriznim situacijama posezati za najbrže dostupnim rešenjima, bez obzira na emisije ugljen-dioksida.

Evropa zato danas vodi dve bitke u isto vreme – jednu protiv klimatskih promena a drugu za sigurno snabdevanje energijom – pri čemu ratovi, geopolitičke krize i ekstremni vremenski uslovi često menjaju redosled prioriteta. To ne znači da je cilj klimatske neutralnosti pogrešan, već da je njegova primena postala znatno složenija nego što se očekivalo kada je Evropska unija 2019. godine usvajala plan da do 2050. dostigne „net-zero“, u svetu koji je tada delovao znatno stabilnije nego danas.

Može li Evropa da se prilagodi novoj klimi

Evropa je poslednjih godina počela da ulaže znatno više u prilagođavanje klimatskim promenama nego što je to činila ranije, ali ovogodišnji požari u Francuskoj, Španiji i Grčkoj pokazuju da će se ubuduće uspeh meriti manje brojem usvojenih strategija a mnogo više brzinom kojom će one biti pretvorene u konkretne kapacitete na terenu.

Evropska komisija je u martu 2026. predstavila novu strategiju za objedinjeno upravljanje rizikom od šumskih požara, nakon što je sezona 2025. postala najgora otkad se vode evropske evidencije, sa više od milion izgorelih hektara i rekordnim angažovanjem Mehanizma civilne zaštite EU. Uz zajedničke snage „rescEU“, satelitski sistem „Kopernikus“, protivpožarne avione, helikoptere i prekogranične vatrogasne timove, naglasak se sve više premešta sa gašenja na prevenciju: uklanjanje zapaljive vegetacije, izgradnju zaštitnih pojaseva, modernizaciju sistema ranog upozoravanja i prilagođavanje šuma novim klimatskim uslovima.

Evropska agencija za životnu sredinu upozorila je u izveštaju objavljenom u junu da se Evropa zagreva približno dvostruko brže od svetskog proseka i da mnoge države još zaostaju u finansiranju i sprovođenju mera prilagođavanja, uprkos tome što gotovo sve već imaju usvojene nacionalne planove.

Projekcije Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije pokazuju da bi pri globalnom zagrevanju od oko tri stepena, broj ljudi izloženih veoma visokom riziku od požara mogao da poraste za oko 15 miliona, dok bi se broj dana sa ekstremnom opasnošću od požara posebno povećao u južnoj Evropi, ali i u delovima srednje i severne Evrope koji do skoro nisu važili za ugrožena područja. Zbog toga stručnjaci sve češće upozoravaju da će evropske vlade morati da se podjednako bave prilagođavanjem koliko i smanjenjem emisija, jer će gradovi morati da ulažu u rashladnu infrastrukturu, otpornije elektroenergetske mreže, nove sisteme vodosnabdevanja i znatno snažniju civilnu zaštitu.

Ako se sadašnji trend zagrevanja nastavi, klimatolozi očekuju da će tokom naredne decenije letnji toplotni talasi postati češći, duži i intenzivniji nego danas, pa će temperature koje su nekada predstavljale izuzetak – sve češće biti nova letnja norma u velikom delu Evrope. Upravo zato najveći izazov za Evropu više neće biti pitanje da li će klimatske promene nastaviti da menjaju kontinent, već da li će njene institucije i privreda uspeti da se toj novoj stvarnosti prilagode dovoljno brzo da ljudske i ekonomske posledice ostanu podnošljive.

*U ovoj rubrici ćemo pokušati da pojasnimo aktuelne događaje tako što ćemo se podsetiti ključnih činjenica i istorijskog konteksta koji su im prethodili a koje smo u haosu razoraznih narativa i tumačenja – možda i zaboravili. Čitaoci su pozvani da i sami predlože teme među onima koje su obeležile proteklu nedelju a kojima bi želeli da se BalkanMagazin pozabavi. Predloge možete slati na office@balkanmagazin.net