Političke posledice požara: Da li su političari zaista zainteresovani za klimatske promene i zašto EU ukida Zeleni pakt?

Veliki požar na jugozapadu Francuske se smiruje pa se i za Francusku može reći ono što je španski premijer rekao za svoju zemlju: “Nazire se svetlo na kraju tunela“.

Evropski mediji usredsređuju se sada na sistemska pitanja koje su požari nametnuli: zašto su države i EU iznenađene mega-požarima? Zar klimatolozi i ekološke organizacije nisu upozoravali da se klimatsko zagrevanje ubrzava i da predstoje razarajuće posledice?

Belgijski De Morgen objavio je ovih dana uvodnik u kome autor postavlja pitanje koje govori o svojevrsnom ekološkom osvešćenju u Evropi:

„Zamislite da obaveštajne službe otkriju da teroristi planiraju napad na vaš grad i da blagovremeno objasne vlastima šta treba učiniti da bi se sprečili smrtni slučajevi i povrede, ali vlasti ne čine ništa.“

„To je otprilike ono što se dešava na globalnom nivou“, piše dalje u uvodniku istog belgijskog dnevnika: „Pre trideset šest godina, naučnici su već upozoravali na smrtonosno razaranje koje nas sada stiže u brzom nizu u obliku vesti: 'desetine hiljada ljudi evakuisano', 'hiljade mrtvih zbog toplotnog talasa', 'opasan dim od šumskih požara', 'isušena polja i uništeni usevi'.“

Njihova upozorenja su bila uzaludna.

Vlasti i klimatske promene

Već nekoliko dana, sve političke partije u Francuskoj se međusobno optužuju da su krive jer država nije odvojila dovoljno za borbu protiv šumskih požara. Vlada insistira da je „udvostručila“ finansiranje “civilne bezbednosti“, dok je opozicija optužuje da je otkazala ključne porudžbine za vodene bombardere „kanader“. Vatrogasci se žale na lošu opremu, da novinari imaju bolje maske nego oni…

Ko govori istinu? Ispostavilo se da država jeste povećala izdvajanja za civilnu bezbednost posle masovnog požara u departmanu Žirond 2022. godine, kada je Emanuel Makron najavio zamenu dvanaest francuskih vodenih bombardera „kanader“ i nabavku još četiri takva aviona. Međutim, umesto toga bile su uvedene - mere štednje. Početkom 2024. godine, vlada Gabrijela Atala je donela sveobuhvatni program štednje, smanjujući budžet za tekuću godinu za 10 milijardi evra, uključujući 53 miliona evra prvobitno namenjenih finansiranju civilne bezbednosti. To objašnjava zašto je flota danas ista kao što je bila 2022. godine, sa prosečnom starošću aviona od trideset godina.

Posle požara, vatrenih oluja i plamenih oblaka, javno mnenje u evropskim zemljama kao da je, pod uticajem šoka, zaista ozbiljno shvatilo klimatske promene. Otvorilo se pitanje da li su političari zaista zainteresovani za klimatske promene?

EU bez odgovora na požare

Kako imati poverenja u njih ako vidimo da uprkos požarima - nije bilo hitno sazvanog kriznog samita EU. Niko u Briselu nije smatrao da je hitno dogovoriti se oko bolje zaštitite stanovništva od budućih toplotnih talasa. Niko se nije setio da za evropskim stolom, kao hitno, postavi pitanje ubrzavanja postepenog ukidanja fosilnih goriva koja ekološke organizacije, pa i sama Evropska komisija (na papiru), smatraju direktno odgovornim za klimatske poremećaje.

Umesto toga možemo da pročitamo vest da je u prvoj polovini 2026. godine, EU uvezla više ruskog tečnog prirodnog gasa [TPG] nego ikada ranije“ i kupila „skoro svu proizvodnju iz glavnog postrojenja za ekstrakciju u Sibiru“ i to pre uvođenja novih sankcija protiv Rusije u vezi sa gasom kako je izvestio Fajnenšel tajms (https://www.ft.com/content/de9bbc3a-c317-4e5f-a324-6ec0dde45722?syn-25a6b1a6=1) i drugi evropski i američki mediji.

(http://www.balkanmagazin.net/javno-mnjenje/cid141-442008/financial-times-eu-povecala-uvoz-ruskog-gasa-pre-potpune-zabrane)

Dalje, šta je sa Zelenim planom EU predstavljenim 2019. godine kao stub Evropske komisije i programa njene predsednice Fon der Lajen. Proklamovani cilj bio je da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine? Međutim, umesto toga Zeleni pakt postepeno je ukidan (po principu sečenja salame): Evropska komisija je do sada već odustala od plana da do 2035. godine zabrani prodaju novih benzinskih i dizel automobila. Sada ona dovodi u pitanje i sistem trgovine emisijama CO2 kako bi preduzećima omogućila da emituju više CO2, drugim rečima – kako bi tolerisala zagađenje. Ukidanje Ili ublažavanje ekoloških propisa Evropska komisija pravda političkim prilagođavanjem zbog ratne opasnosti od Rusije i dolaska na vlast Donalda Trampa.

Kada se zna da se EU kolektivno zadužila u ime Zelenog pakta nameće se pitanje šta je sa tim novcem od kredita – u koje se svrhe on upotrebljava?

Promena epohe pod pritiskom vrućine

Požari ovog leta jasno pokazuju da postojeće mere zaštite životne sredine nisu održive. Može se reći da su razmere požara dovele do politizacije požara. Klimatske promene ukazuju se sada kao dramatični znak promene epohe, nešto što nije teorija udaljena od svakodnevice.

Požari su indirektno doveli u pitanje neoliberalni sistem koji EU propisuje kao obavezan za države članice. Taj sistem, pod izgovorom da se “tržište samo organizuje“, nalagao je smanjivanje poreza za najbogatije, tolerisao poreske rajeve kao što je Luksemburg, smanjivao budžete javnim službama u ime politike navodne štednje, privatizovao i kada to nije bilo korisno za državu. Na primer, govori se da je privatni ugovor o održavanju vodenih bombardera „kanader“ bio loš za državu.

Kakav je sistem u Francuskoj, zemlji od oko 70 miliona stanovnika koja ima 258 hiljada vatrogasaca, pri čimu samo njih 44.000 su profesionalci sa punim radnim vremenom. Ostali, od kojih je 20% žena, su volonteri sa skraćenim radnim vremenom koji se pozivaju kada je potrebno. Ti dobrovoljci plaćeni su za posao koji je opasan po život samo 8,71 do 13,11 evra po satu, bez poreza.

Neoliberalna politika demontiranja države u ime interesa nadnacionalnih korporacija i finansijskih centara moći dovela je do urušavanja javnog sektora:  prosvete, zdravstva i svih javnih službi. Dovela je i do nagomilavanja problema od kojih sada više niko ne može da okrene glavu.

Kada je trebalo da biraju između interesa građana i interesa industrijskih korporacija, Evropska unija i njeno izvršno telo Evropska komisija do sada su uvek birali industriju. Moraće sada zaista nešto da se učini što je u javnom interesu -  da se donesu konkretni planovi za adaptaciju arhitekture gradova, uređenja gradskih i seoskih središta, održavanje šuma sa ugradnjom preventivnih mera drugačijih od ovih koje sada imamo.

Neki komentatori u evropskoj štampi se čude što nema snažnijih reakcija na ova politička pitanja koja su požari indirektno postavili u prvi plan. Prošlost nas, međutim, poučava da zatišje najčešće najavljuju buru.