Hrvatska protiv „Zagrepčanke“

Srbija je u Kini kupila za sada neizvesan broj supersoničnih raketa CM 400, za koje predsednik Aleksandar Vučić tvrdi da su baš iz Hrvatske dobile ime "Zagrepčanka". To ime se vezuje uz njihov krajnji domet od 400 kilometara, dakle sa teritorije Srbije mogu da dobace do Zagreba. Zavisno od težine koju imaju određeni tipovi ovih raketa, njihov domet je između 250 kilometara i tih 400 (samo teoretska mogućnost, bez garancije efikasnog udara), a prikazano je već da su zakačene za „migove 29“ vazduhoplovstva Vojske Srbije.
U nekim, ne sasvim pouzdanim procenama komentatora iz Hrvatske, inače upućenih u vojna pitanja, pominje se da je Srbija kupila 600 raketa tipa CM 400.
Dakle, to nisu balističke rakete, balističke rakete su nešto drugo. Prema rečima Nikole Lunića, kapetana bojnog broda u penziji, njihova najvažnija osobina je brzina od četiri do pet maha (5 Ma = 6.125,2 km/sat), što ih čini praktično nemogućima za obaranje u odbrani. Lunić istovremeno ispravlja pogrešno imenovanje ovih rakata kao "hipersonične", jer su ove ipak sporije od hipersoničnih, ali nikako nisu i naivne.
Ova vojna nabavka Srbije, izazvala je umerenu zabrinutost u Hrvatskoj, u meri da je premijer Vlade Hrvatske Andrej Plenković najavio obaveštenje članicama NATO o novonastaloj vojnoj situaciji za Hrvatsku. Uz to, hrvatski premijer je umirivao domaću javnost samim članstvom u tom Savezu, koji prema njegovim rečima pruža zaštitni kišobran njegovoj zemlji, u svakoj situaciji.
Istovremeno, Plenković apostrofira i preterane reakcije iz Srbije na sklapanje sporazuma Zagreba sa Tiranom i Prištinom o vojnoj saradnji. To nije nikakav pakt protiv Srbije, naglašava on, dodajući da je tu reč samo o pomoći Prištini, kao kandidatu za priključenje Severnoatlantskom paktu. 

Premijer za sada nije precizirao o kakvoj se vrsti vojne pomoći tu radi, ali je u izjavi za javnost podvukao da tu nije reč ni o kakvom formalizovanom vojnom savezu, nego o mnogo nižem nivou saradnje.