RUSIJA JE SPREMNA DA PRAVNO POTVRDI DA NEĆE NAPASTI ZEMLJE EU I NATO

Rusija je spremna, u pravno obavezujućem dokumentu, da potvrdi da nema nameru da napadne nijednu zemlju Evropske unije ili Severnoatlantske alijanse. Prema ruskoj državnoj agenciji RIA, to je izjavio pomoćnik ruskog ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov. Mnogi predstavnici evropskih vlada, uključujući i šefa NATO, u poslednje vreme upozoravaju na rastuću militarizaciju Rusije i ukazuju da se Evropa mora pripremiti na mogućnost direktnog sukoba s Moskvom.  

"Mi, razume se, nemamo u planu da napadnemo zemlje EU i NATO. Rusija ne prati nikakve ekspanzivne ciljeve koji se našoj zemlji pripisuju. Kao što je izjavio ruski predsednik (Vladimir Putin) jesmo do kraja pripremljeni da to i pravno potvrdimo", rekao je Rjabkov na međunarodnom diskusionom forumu.

Generalni sekretar NATO Mark Rute ovog meseca je upozorio da Rusija može biti za pet godina spremna da koristi protiv Alijanse vojnu snagu, a njene članove je pozvao na povećanje izdataka za odbranu. Putin je potom pozive da se Zapad spremi za rat s Rusijom označio za laži i histeriju.  

Početkom decembra Putin je proglasio da Rusija nema u planu da ratuje sa Evropom ali je dodao, kad bi rat započela Evropa, Rusija bi  bila spremna da se bori. Sukob, prema njemu, ne bi trajao dugo.

Rojters podseća, pred invaziju na Ukrajinu, iz Kremlja je više puta bilo ubeđivanja da Rusija nema nameru da napadne susednu zemlju, a upozoravanja zapadnih obaveštajnih službi u tom smislu Moskva je označila kao histeričnu, protivrusku kampanju

Agencija Rojters je prošle nedelje, pozivajući se na šest neimenovanih američkih obaveštajnih izvora, objavila da ruski predsednik, prema zaključku obaveštajnih službi SAD, nije odustao od namere da dobije celu Ukrajinu i one oblasti Evrope koje su bile nekad deo sovjetskog bloka. Kremlj je već do podne istoga dana, odbio kao sasvim netačne informacije na ovu temu.

Rusija je jedan od potpisnika takozvanog budimpeštanskog memoranduma iz 1994. u kome se obavezala da će poštovati teritorijali integritet Ukrajine u razmenu za to što se Kijev posle raspada Sovjetskog Saveza odrekao arsenala nukleanog oružja. U 2014, međutim, Rusija je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim i počela da podržava proruske separatiste na istoku Ukrajine, objavljuje Rojters.