"ITAKA" – MEMOARI I POLITIČKI POVRATAK ALEKSISA CIPRASA

Memoari bivšeg grčkog premijera Aleksisa Ciprasa (2015-2019), pod nazivom "Itaka", objavljeni su 24. novembra. Prema izjavama izdavačke kuće "Gutenberg", već je reč o izdavačkom uspehu, jer je četvrto izdanje štampano čak i pre nego što je zvanično počela prodaja. Na 750 stranica, "Itaka" prati Ciprasovo političko putovanje od njegovih ranih dana kao aktiviste u Komunističkoj omladini Grčke do vođstva Sirizom, njegovog vremena kao premijera tokom dužničke krize, godina u opoziciji i ostavke na mesto šefa stranke 2023. godine.

Aleksis Cipras je 3. decembra predstavio svoje memoare u atinskom Palas teatru i svoje kritike usmerio ka Micotakisovoj vladi

Hronika i insajderski izveštaj

Objavljivanje knjige "Itaka" smatra se prvim činom Ciprasovog povratka na glavnu političku scenu. Analitičari kažu da će reakcije koje izazove, zajedno sa anketama javnog mnjenja početkom sledeće godine, pomoći u oblikovanju njegovih sledećih koraka. Na samom početku, knjiga je  izazvala rasprave unutar levice i levog centra, jer je svima jasno da je u pitanju priprema za budućnost, pažljivo zamišljen politički povratak utemeljen u onome što Cipras naziva "novim progresivnim patriotizmom".

Aleksis Cipras oduvek je razumeo moć pripovedanja i zato, svojom knjigom, on pokušava ne samo da razjasni uskovitlane godine grčke krize, već i da rehabilituje sopstvenu sliku. Predgovor knjige, pod nazivom "Vreme je da se čuje moj glas", ukazuje na Ciprasovu težnju da se osvrne na prošlost i da se posveti njenom tumačenju. On koristi knjigu da ispriča dinamiku iza kulisa tokom godina na vlasti, da ukaže na strateški pogrešne proračune, na ličnosti koje su oblikovale istorijske odluke i na unutrašnje bitke koje su podelile stranku.

Prirodno, Ciprasovi memoari nisu običan osvrt na prošla događanja, nego strateška intervencija. Od njegovog odlaska sa čela Sirize, politički prostor kojim je on nekada vladao raspao se u frakcije, ideološko skretanje i pozornicu kratkotrajnih kandidata bez harizme, discipline i jasnoće u pristupu. U takvom okruženju, gde malo ličnosti poseduje sposobnost da privuče pažnju javnosti, Cipras smatra da bi mogao da povrati ulogu koju je napustio. Kroz knjigu, on tvrdi da je evoluirao i da su ga kritičari pogrešno protumačili na pozadini najnestabilnije političke decenije Grčke.

"Itaka" je delom ispovedna hronika, a delom insajderski izveštaj. Cipras se kreće između samokritike, oštre kritike bivših saveznika i detaljnih objašnjenja pregovora sa evropskim liderima. On tako stvara pripovest kojom objašnjava svoje ključne odluke, a istovremeno priznaje i njihovu cenu. Cipras svoju evoluciju ne prikazuje kroz široke deklaracije, nego kroz rekonstruisane trenutke, koristeći anegdote i detalje iza kulisa, ukazujući da je učio iz sâmih kriza.

Janis Varufakis, kome nisu verovali evropski protivnici, niti mogući saveznici, vrlo brzo je postao teret za grčku vladu

Oštra kritika, ali i samokritika

Uporedo sa događanjima, Cipras daje ocene svojih najbližih saradnika. Nikosa Kocijasa, bivšeg ministra spoljnih poslova, opisuje kao stub svoje spoljne politike, hvaleći njegovo znanje i strateški uvid. Pored pohvala, Cipras imenuje i ljude odgovorne za velike greške i pad stranke. Janis Varufakis, njegov prvobitni ministar finansija, dobio je vrlo oštru ocenu. Cipras ga optužuje da se prepustio samoreklami i tvrdi da su se Varufakisova ličnost i ponašanje od prednosti brzo pretvorili u teret, nekoga kome u Evrogrupi nisu verovali ni protivnici, niti mogući saveznici.

Varufakisova strategija bila je da Grčka ne napusti evrozonu, ali da umesto pravog novca izda uporednu valutu za isplatu penzionera i zaposlenih, čime bi oni mogli da kupuju robu i usluge. Po mišljenju Ciprasa, ova alternativna valuta, koja bi mogla da se koristi samo unutar Grčke,  neizbežno bi stvorila nestabilnost i pokrenula odliv kapitala, što bi dovelo do izlaska iz evrozone.

Cipras takođe govori o Panajotisu Lafazanisu, ministru za produktivnu obnovu, životnu sredinu i energetiku. Lafazanis je govorio o "ratnom stanju", upozoravajući da će Grčka morati da se spremi za prelazak na drahmu i da bi vlada trebalo da preuzme kontrolu nad centralnom bankom zemlje. Njemu je Cipras zamerio neshvatanje stvarnosti, a Zoi Konstantopulu, bivšoj predsednici Parlamenta, zamerio je samodestruktivnu nepopustljivost koja je dovela do pretvaranja Parlamenta u spektakl.
Istovremeno, Cipras preuzima odgovornost za sopstvene nedostatke, opisujući Sirizu tokom svog vođstva kao "neuređenu vojsku" koju su mučile unutrašnje borbe, frakcije i nedostatak organizacione discipline. Takođe, on se osvrće i na svoju spornu koaliciju sa desničarskom strankom Nezavisni Grci. On smatra da je njihova saradnja bila funkcionalna na praktičnom nivou, ali da je politička cena premašila očekivanja i oslabila pregovaračku poziciju Grčke u Briselu.
Spoljni odnosi provlače se kroz celu knjigu memoara. Francuski predsednik Fransoa Oland se pojavljuje kao ključni saveznik isto kao i američki predsednik Barak Obama koji je ponudio podršku nakon grčkog referenduma i pregovora sa evropskim liderima. Obama je upozorio Ciprasa da moćne sile unutar Evrope, iz političkih razloga, žele da gurnu Grčku ka napuštanju evra i vraćanju drahme. On ga je pozvao da ostane smiren kada se pregovori budu zahuktali, a da će njegova administracija, ako treba, intervenisati iza kulisa.

Nasuprot Obami, Putin, na prvom sastanku, 2015. godine, nije ponudio ikakvu pomoć i podršku. Na drugom sastanku, nekoliko meseci kasnije, Cipras je izložio svoje namere u vezi pregovora sa poveriocima i pomenuo mogućnost simbolične ruske kupovine grčkih državnih obveznica u vrednosti od 300 miliona evra. Putinov odgovor, kako je napisao Cipras, bio je jasan. "Rekao mi je da bi više voleo da novac koji smo tražili dâ sirotištu, jer ako bi ga dao Grčkoj, to bi bilo kao da ga je bacio u kantu za smeće. Grčka je bankrotirala i ne bi je spasilo 300 miliona evra. Njoj je potrebno 300 milijardi", dodao je Putin i posavetovao Ciprasa da se dogovori sa Merkelovom.

Tokom susreta u Moskvi, Putin je Ciprasu rekao da bi kupovina grčkih obveznica za 300 miliona evra bilo jednaka bacanju novca u smeće

Stvaranje stranke levog centra

Svi politički memoari imaju za cilj da opravdaju svoje autore. Po svojoj prirodi, oni ne pretenduju na istorijsku objektivnost i predstavljaju lično svedočanstvo, a ne arhivsku građu. Stoga je zanimljivo što Cipras u svom predgovoru izjavljuje da knjiga nije nastala iz potrebe za ličnim opravdanjem. Međutim, njegova veoma detaljna objašnjenja motiva, insistiranje na ličnoj odgovornosti i snažna odbrana ključnih odluka, jasno pokazuju svrhu knjige – opravdanje.

Prema mnogim analitičarima, knjiga je prvi Ciprasov korak ka povratku na veliku političku scenu. Pretpostavljaju da će on, pre svega, stvoriti novu političku stranku levog centra. Oni dodaju da bivši grčki premijer smatra da bi mogao da nadahne iscrpljenu javnost i ujedini različite pokrete oko zajedničkih demokratskih i društvenih ciljeva.

Porast Ciprasove popularnosti, u novijm anketama, mogao bi da posluži kao dokaz za opravdanost njegove odluke. Sredinom ove godine, istraživanja su pokazala da bi oko 20 odsto ispitanih podržalo novu formaciju koju bi predvodio Cipras, što bi ga učinilo potencijalno najjačim protivnikom Micotakisu, u vreme kada je popularnost Nove demokratije opala usled mnoštva skandala i ekonomskih problema.

U knjizi, Cipras upućuje vrlo oštru kritiku premijeru Kirijakosu Micotakisu, optužujući ga da vladu tretira kao svoj "lični feud", odbacuje ustavna ograničenja i stvara "zatvoreni, autoritaran i sebična sistem" pod maskom efikasne tehnokratske države. Nova demokratija, uz Pasok najodgovornija stranaka za dovođenje Grčke do finansijskog kolapsa, kritikuje knjigu i buduće Ciprasovo političko angažovanje, tvrdeći da je Cipras najodgovorniji za grčku dužničku krizu, time pokazujući strah od njegove akcije.

Cipras oštro kritikuje Micotakisa optužujući ga za autoritaran sistem

Naoružavanje broda za nova obzorja

Umereniji desničarski kritičari tvrde da Cipras nosi prtljag svojih godina na vlasti i pitaju se koliko je naučio iz prošlih grešaka. Njegovi kritičari unutar opozicije kažu da, umesto konsolidacije, on rizikuje dalje razbijanje ionako usitnjene levice. Jedan od njih, Euklid Cakalotos, bivši ministar finansija i neuspešan kandidat za šefa Sirize, javno se udaljio od Ciprasa. Međutim, nekoliko visokih ličnosti Sirize, uključujući sadašnjeg lidera Sokratisa Famelosa, najavili su da će udružiti snage sa bivšim liderom stranke.

Sokratis Famelos, šef Sirize, najavio je da će udružiti snage sa Ciprasovom budućom strankom

Za mnoge unutar iscepkane grčke levice, Cipras ostaje jedina figura sposobna da ujedini snage protiv Micotakisove Nove demokratije. Neki od njegovih pristalica opisuju njegov očekivani povratak gotovo mesijanskim terminima, dok ga drugi, pragmatičniji, vide kao pokušaj preoblikovanja političkog prostora novom strankom.

Očigledno je da su svi oni delimično u pravu, a tome ide u prilog i sâm naslov knjige koji ima dvostruko značenje. Pre svega, odnosi se na istorijski govor koji je Cipras održao na ostrvu Itaka leta 2018. godine, označivši kraj memoranduma o štednji i kraj grčkog programa spasavanja. Taj govor bio je simbol novog početka za zemlju posle godina ekonomske krize. Takođe, knjiga se završava svima znanom metaforom – putovanjem na Itaku: "Kada stignete na Itaku, ponovo naoružavate brod za nova obzorja."
Za Ciprasa, ova metafora nije književni ukras, nego snažan politički poziv svim progresivnim snagama u Grčkoj da se okupe oko novih ideja i da izađu iz državne politike zasnovane isključivo na autoritarizmu i korupciji.