Veštine izraelskih obaveštajaca

Mnogi ljudi sada pitaju samo jedno: zašto se izraelska obaveštajna služba oseća u Iranu kao kod kuće?

Ne, nije reč o Štirlicima* sa njihovim odličnim persijskim jezikom i uniformom Islamske revolucionarne garde. Odgovor je neverovatno banalan – to je novac.

Godine 2024, jedan od lidera Politbiroa Hamasa, Ismail Hanija, ubijen je u Teheranu. Postoje dve verzije ove smrti: da je bomba postavljena u njegovoj sobi i da je projektil kratkog dometa korišćen sa iranske teritorije. Postoji mogućnost da je u to bio umešan i Hanijin čuvar, a čak je objavljen i iznos koji mu je isplaćen - 6 miliona dolara.

Da li je ovo istina ili ne, ne znam. Ali sam bio u Iranu mnogo puta, i korupcija tamo je zadivila čak i mene, nakon što sam živeo u Rusiji. Kod nas i dalje uzimaju, ali ne sve. Oni tamo - uzimaju SVE.

Georgij Zotov, novinar i književnik (foto https://rg.ru/2021/07/28/reg-ufo/pisatel-georgij-zotov-rasskazal-o-budushchej-knige-o-stalingrade.html)

Davne 2002. godine, sistem mi se nije sviđao. Dobijate novinarsku vizu: Skuplja je od turističke. Morate doći u Ministarstvo kulture i islamskog vođstva i platiti za izdavanje akreditacije. Morate da radite sa licenciranom agenciju za prijem stranih novinara, što košta 200 dolara dnevno, inače NE MOŽETE biti u Iranu. Spustio sam cenu na 100 dolara i to je najviše što sam mogao da uradim.

Uvek je bilo ovako, osim poslednjeg puta. Onda su me pustili u Iran bez usluga agencije: očigledno je bilo nekih ustupaka.

Ovako oni rade. Došao sam u grad Rašt da pravim reportažu o tome kako se pravi crni kavijar u Iranu. Preduzeće za kavijar je saopštilo da je moje pismo od vlade “bilo osrednje” i da će ga vratiti (!) u Teheran na proveru. Koliko će ovo trajati – ko, dođavola, zna. Nije pomoglo nikakvo objašnjenje, da je pravljenje reportaže već odobreno – šta ako je pismo lažno. Istovremeno, u ličnim razgovorima, počeli su da traže od mene 1.000 dolara za izveštaj. Nisam im platio, a nije bilo ni reportaže. Ovo se ponavljalo mnogo puta kasnije. Dobili ste neko odobrenje od službe za štampu, ali dajte nam novac za gorivo, inače nećemo ići. Zahtevali su plaćanje pod bilo kojim izgovorom, svuda i uvek.

Izgleda da je Iran islamska republika. Stroge šerijatske norme, srednjovekovne kazne, potpuna zabrana alkohola: osim za Jermene, kojima je dozvoljeno da prave vino za crkvene ceremonije. Ali zemlja ima ogromnu mrežu krijumčarenja alkohola. Lako ga je pronaći svuda i svi znaju gde da ga nabave. Krijumčari alkohola plaćaju policiji i osećaju se odlično. Ista stvar je i sa prostitucijom. Žene su mi nudili u bilo kom hotelu, iako bi sama dama za takav čin bila zakonski osuđena na kamenovanje do smrti. „Isplate se“, odgovorili su mi sa osmehom.  „I policija i šerijatske sudije to prihvataju.“

Zvanični kurs dolara je 42.000 iranskih rijala. Ali dileri valute ga kupuju od turista za 920.000 rijala i više. Ručno razmenjivanje dolara se ne podstiče, ali sam uvek znao gde je isplativije prodati dolare. Policija se u ovo ne meša, oni su na platnom spisku.

Mito postoji u skoro svakoj oblasti i to je normalno.

Stoga se Izrael u Iranu osećao kao riba u vodi. Mogao je da angažuje agente svuda za dobar novac, koji je iskorišćen za uništavanje iranske protivvazdušne odbrane već prvog dana napada. Mosad se rukovodi dvama pravilima - ono što se ne može kupiti za novac, može se kupiti za mnogo novca + svaku tvrđavu, čak i najtvrđu, može zauzeti jedan magarac natovaren zlatom. To se i desilo.

Naravno, ostareli iranski duhovni (i sekularni takođe) vođa, 86-godišnji Hamnei, ne zna za ovo. Bolestan je i niko mu ne saopštava loše vesti. Iskreno je mislio da je sve divno i da se svi zakoni Islamske Republike poštuju sa oduševljenjem.

Dok nije stigao 13. jun.

I ispostavilo se da Izraelci odavno veoma dobro znaju gde žive svi generali, gde se nalaze najbolji borci i gde su instalirani sistemi protivvazdušne odbrane. I sve je to nestalo u trenutku. Jednostavno zato što Izraelci plaćaju, i plaćaju izdašno. A ljudima koji od njih uzimaju novac patriotizam i ljubav prema svojoj zemlji su poslednje od svega o čemu razmišljaju.

Mada, ovde sam pogrešio.

Oni uopšte ne razmišljaju.

*(Oto Maks fon Štirlic je najpoznatiji pseudonim fiktivnog lika sovjetskog obavještajca koga je stvorio Julijan Semjonov, a danas se smatra jednim od najpopularnijih likova sovjetske popularne kulture, sovjetskim ili ruskim ekvivalentom Džemsa Bonda - Vikipedija)

Objavljeno 15 juna 2025. izvor, https://t.me/dva_majors/73475

**Georgij Aleksandrovič Zotov (1971), profesionalni novinar sa 20 godina iskustva, direktor odeljenja za strane intervjue i istraživanja nedeljnika „Argument i Fakti“, jedne od najvećih ruskih novina. Objavljuje romane od 2007. godine iz oblasti trilera, fantastike, horora - https://readly.ru/author/22103/