Libertarijanci hoće ukidanje države: nema poreza, nema brige, gradovi u privatnom vlasništvu

Vit Jedlička veruje da u idealnoj zemlji policija treba da funkcioniše kao Uber. Izbila je tuča? Nekome je ukraden bicikl? Građani mogu na svojim mobilnim telefonima da izaberu službenika koji će doći da uspostavi red, po ceni koju su oni ili njihova kompanija odredili za tu uslugu. Policija više nije s druge strane telefonske veze, već na dohvat ruke.

Ovkva zemlja skoro da već postoji. To je ničija zemlja, površine 7 kvadratnih kilometara duž Dunava, između Hrvatske i Srbije. Od raspada Jugoslavije, nijedna država nije zvanično polagala pravo na ovaj komad zemlje. Vit Jedlička je 2015. godine proglasio osnivanje Liberlanda, mikronacije koja obećava slobodu, istinsku slobodu, odnosno bez poreza ili države sa malim stomakom.

Zastava, kriptovalute i kućice na drvetu

Iako Liberland još uvek nije priznata od strane nijedne nacije, Vit Jedlička je već stvorio zastavu, valutu i ​​kabinet sa premijerom. Ulogu obavlja Džastin San, preduzetnik u kriptovalutama koji je nedavno stekao ime progutavši bananu Mauricija Katelana vrednu skoro 6 miliona evra (koju je upravo kupio na aukciji).

Himna Liberlanda odjekuje dok visoki, moćni, četrdesetogodišnji „predsednik“ Jedlička izlazi na scenu sale za konferencije u srcu Praga u novembru. Njegova utopija je na domaku da bude ostvarena, najavljuje Čeh pred više od 300 slušalaca.

Skoro deceniju kasnije, prvi stanovnici će moći da se usele u kućice na drvetu postavljene 2025. godine. Ključne funkcije poput bezbednosti biće dodeljene najboljem ponuđaču na aukciji. Ali pre svega, to je aplikacija za policiju koja će biti testirana tokom naredna tri dana, povodom konferencije „Liberty in Our Lifetime“, ovde u Pragu.

Prosperitet, od tržišta do grada

Tržište je donelo prosperitet, pa zašto ne primeniti njegove principe na celu  državu? Upravo taj entuzijazam ujedinjuje učesnike konferencije, od kojih se većina identifikuje kao libertarijanci i deli viziju gradova bez države. Više od desetak projekata biće predstavljeno tokom ova tri dana, uz podršku Fondacije za slobodna društva.

Razgovori se fokusiraju na prvi i najnapredniji od ovih privatnih gradova, Prosperu, enklavu na honduraškom ostrvu Roatan na Karibima. Tamo je registrovano nekoliko stambenih objekata, bitkoin kafić i oko 200 preduzeća. Prema rečima njenih predstavnika, Prospera nije samo poreski raj, već mesto predodređeno za razvoj za dobrobit celog Hondurasa.

Mikronacije i drugi eksperimenti libertarijanskih država nisu nova ideja. Već sedamdesetih godina prošlog veka, jedan magnat nekretnina osnovao je svoju „Republiku Minerva“, na atolu u Južnom Pacifiku, pre nego što ga je proterala vojska kralja Tonge. Međutim, ono što je novo jeste da preduzetnici i antietatisti koji stoje iza ovih modernih tehno-utopija imaju mnogo više novca za njihovo ostvarivanje nego njihovi prethodnici .

Američka startap firma Praksis planira da izgradi grad u Mediteranu ili Latinskoj Americi. U oktobru je objavila da je već prikupila više od 500 miliona evra. Jedan drugi veliki projekat, “Kalifornija zauvek”, ima za cilj stvaranje ekološki odgovornog grada u Kaliforniji gde bi vladala socijalna pravda. Proteklih godina, osnivač je kupio ogromne površine poljoprivrednog zemljišta u okrugu Solano, blizu San Franciska, uz podršku milijardera iz Silicijumske doline, uključujući osnivača Linkedin-a i osnivača platnog servisa Stripe.

Neom, fatamorgana ili čudo?

Ali najambiciozniji program je i dalje Neom, futuristički grad koji će se pojaviti iz pustinje okrenute prema Crvenom moru, pod vođstvom (prestolonaslednika) princa Mohameda bin Salmana. Kako saudijski režim vidi ove privatne gradove?

U Neomu bi, navodno, vladao fleksibilniji pravni sistem nego u ostatku zemlje, objašnjava vođa pokreta, Titus Gebel, u svom uvodnom govoru. To bi trebalo da bude neka vrsta poluautonomne zone. Ali ono što je odlučujuće jesu „milijarde i milijarde petrodolara“ koje moraju biti ubrizgane u ovaj faraonski projekat. Ako čak i države – u ovom slučaju Saudijska Arabija – podrže njihov model, to je odlična prilika za ove utopije, prema njegovim rečima.

Titus Gebel pazi da ne pomene zatvaranje 47 protivnika projekta, što udruženje za ljudska prava ALQST osuđuje. Bivši obaveštajni oficir je čak rekao za BBC da je dobio naređenja od saudijskih vlasti da zbog gradilišta preseli stanovnike sela.

„Porez je krađa“

„Živi i pusti druge da žive“ – to je mantra govornika i organizatora u praškoj sali, mada se  „Porez je krađa“ češće pojavljuje kao neka vrsta libertarijanskog “ispovedanja“ vere koju projektuju na veliko platno između svake prezentacije.

Program je opsežan, a ideje za buduće gradove se šire: jedan govornik predlaže vizu za digitalne nomade, što bi garantovalo potpunu slobodu kretanja. Drugi objašnjava kako više otvoriti ostrvo Madeira za bitkoin, a treći ističu sopstvene modele alternativnih društava u Norveškoj, Crnoj Gori ili Zanzibaru.

Svi primeri se suočavaju sa istim problemom: pošto su na kopnu, oni su, u stvari, pod kontrolom nacionalnih država. Međutim, zašto se ne uputiti na more, gde se teritorijalni suverenitet lakše zaboravlja?

To je ono što Institut Sisteding promoviše svojim plutajućim individualnim kućama. Dostojne dekora iz filmova o Džejmsu Bondu, luksuzne kabine već stoje na ogromnim stubovima u vodama Paname. Prema rečima predsednika Instituta Sisteding, Džoa Kvirka, ove plutajuće kuće bile bi jeftinije od jahte.

„Prvo okeani, pa onda Mars“

Tokom svoje prezentacije, pa čak i dok sa bine zaluta u publiku, Džo Kvirk gestikulira kao evangelista, uvek držeći svoju knjigu o Sistedingu pod rukom, kao Bibliju.

„Vlade su dinosaurusi, one puze“, viče on publici. Da bi ostvario svoju misiju, potrebna mu je pomoć „ludih kretena“ koji su ludi kao i publika, jer je za njega ovo samo početak: „Prvo okeani, pa onda Mars.“

Džo Kvirkova propoved je impresionirala dvadesetdvogodišnjeg studenta poslovnih studija iz južne Nemačke. Ovo je intervencija koja mu se najviše dopala, iako sam ne teži da živi na plutajućoj platformi. Voleo bi jednog dana da ima što više dece.

Mladić je pun entuzijazma, ali više voli da ostane anoniman. Nekim njegovim prijateljima se ne sviđa ideja o privatnim gradovima. Šta mu se sviđalo kod Sistedinga? To je da oni „uzmu ideju i sprovedu je u delo“.

Nekoliko godina ranije, naišao je na Jutjubu na video o ovim privatnim gradovima koji ga je očarao.

„Oduvek sam bio nekonformista“, objašnjava on. Kaže da ne veruje ni u jednu nemačku političku stranku. Ono što je za njega ubedljivo to je  bitkoin.

Laboratorija budućnosti?

Mnogi od prisutnih mladih ljudi kažu da su libertarijanski orijentisani, čak i apolitični. Tereza, mlada arhitektinja koja obećava, odbacuje tu etiketu: nemoguće je provesti život u samodovoljnosti, prema rečima ove dvadesetosmogodišnje Čehinje. Ali privatni gradovi mogu poslužiti kao laboratorija u siromašnim zemljama, gde se tehnološki napredak i ekonomski rast mogu negovati dok se ne postigne prosperitet, koji se zatim može „prosuti“ do susedne države.

Tereza preuzima jednu od osnivačkih ideja privatnih gradova, koji bi trebalo da dožive isti ekonomski rast kao slobodne zone poput Hong Konga ili Singapura. Oni imaju svoja pravila koja odstupaju od nacionalnog zakona, kako bi privukli investitore: nema carina, niži porezi i opušteniji ekološki standardi.

Ali privatni gradovi idu još dalje, jer preduzetnici, a ne izabrani zvaničnici, drže uzde i upravljaju. Porezi su ukinuti, ali stanovnici plaćaju godišnju naknadu. Idealno bi bilo da država ustupi teritoriju privatnom gradu i da mu da autonomiju na određeni period. Zauzvrat, grad bi privukao radna mesta, strane investicije i profit. Obećanje je lepo, ali kakva je stvarnost?

Tramp i njegovih deset „gradova slobode“

Većina projekata više liči na male gradove nego na užurbane urbane centre. Možda im je potrebno više vremena – ili više finansiranja, ali čak i najbolje finansirani projekti poput “California Forever” u San Francisku ili Neom se bore sa preprekama.

Prospera takođe ima svoje probleme: iako joj je 2013. godine bivša honduraška vlada dodelila status slobodne trgovinske zone, novi levičarski predsednik proglasio je projekat nezakonitim. Donatori sada tuže Honduras, potražujući 10 milijardi evra. Predstavnik kripto grada bio je u Pragu. Pravna bitka bi mogla da vrati utopiju deset do dvadeset godina unazad, pored toga što bi uplašila preduzetnike i političare.

Bilo bi primamljivo odbaciti ove gradove kao puke himere, ali Trampov reizbor bi mogao označiti prekretnicu. Godine 2023, objavio je da želi da izgradi deset „gradova slobode“ nakon svoje pobede. Američka industrija bi bila oživljena, a stopa rađanja podstaknuta kroz „bonus za bebe“. Iako se ova obećanja nisu materijalizovala otkako je došao na vlast, sledbenici pokreta već likuju.

Uspostavljanje posebnih ekonomskih zona takođe je bilo na dnevnom redu Alternative za Nemačku (nemačke krajnje desničarske stranke) u Saksoniji 2024. godine. Godine 2022, upravo u srcu ove iste države, u gradu Debelnu, osnovana je prva i jedina grana libertarijanskog pokreta u Nemačkoj, „Bürgergenossenschaft Mittelsachsen“ (Udruženje građana Centralne Saksonije).

Veze sa krajnjom desnicom

Prema istrazi NDR-a (severnonemačkog radija), jedan od osnivača „Bürgergenossenschaft Mittelsachsen“- a  povezan je sa Građanima Rajha (krajnje desničarskim pokretom koji poriče Holokaust), iako je udruženje negiralo ove optužbe. Jedan od njihovih predstavnika je prisustvovao konferenciji, ali nije održao prezentaciju kao prethodne godine i odbio je da razgovara sa nama.

Demokratija i privatni gradovi se ne slažu dobro. Mnogi dele ovaj utisak koji ima i Vit Jedlička, „predsednik“ Liberlanda. U tihoj sporednoj prostoriji, ovaj visoki čovek seda na kanabe dok mu njegov osmogodišnji sin donosi vodu i privija uz njega. Kako je ranije bio član libertarijanske stranke u Češkoj Republici, on je upoznat sa funkcionisanjem politike.

Moć novca

Šta mu smeta u demokratiji? Oštar pogled, odgovor se ne čeka dugo:

„Hitler je demokratski izabran, komunisti su došli na vlast demokratski. Ponekad su ljudi jednostavno izuzetno glupi.“

Za njega je istinska sloboda - koncept koji većini njih izmiče, i to ga je navelo da napusti trenutni politički sistem kako bi izgradio potpuno novi.

U Liberlandu važe drugi principi: oporezivanje je dobrovoljno, ali glas osobe koja najviše plaća ima veću težinu. Čista plutokratija prema njenim klevetnicima, meritokratski sistem u njenim očima. U njegovom budućem „kripto-Singapuru Evrope“, poslednju reč će imati oni koji su najzaslužniji, odnosno najbogatiji.

Izvor: https://www.sueddeutsche.de/projekte/artikel/wirtschaft/privatstaedte-mikronationen-e762865/?reduced=true