AMERIČKA EKONOMIJA PADA-TRAMP KRIVI BAJDENA
Pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 0,3 posto u prva tri meseca ove godine jeste izrazito zaostajanje za rezultatom ove ekonomije u poslednje dve godine kada se prosečni kvartalni rast kretao oko tri procenta
(ilustracija, https://www.google.com/search?q=Gross+domestic+product+(GDP)+decline+by+0.3+percent+in+the+first+three+months+of+this+year&rlz=1C1GCEA_enRS1032RS1032&oq=Gross+domestic+product+(GDP)+decline+by+0.3+percent+in+the+first+three+months+of+this+year&aqs=chrome..69i57.3255j0j15&sourceid=chrome&ie=UTF-8#fpstate=ive&vld=cid:4474acc6,vid:qiX9GLbvS80,st:0)
Posledice agresivne carinske politike američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) počinju da se pojavljuju u podacima o američkoj ekonomiji. U prvom kvartalu ove godine pala je u međukvartalnom odnosu za 0,3 posto, proizilazi iz preliminarne procene Ministarstva trgovine. Radi se o prvom kvartalnom padu od 2022. najveće svetske ekonomije.
Iza pada ekonomije stoje, prema analitičarima, dva faktora: veliki porast uvoza SAD pre uvođenja Trampovih carina, i slabi izdaci potrošača. Radi se o početku domino efekta agresivne trgovinske politike Trampove administracije, saopštila je agencija Blumberg (Bloomberg).
Ipak, Tramp okrivljuje za sve ovo svog prethodnika Džoea Bajdena (Joe Biden). Uveren je da sadašnja kretanja ne zavise od njegove carinske politike, nego s tim što on naziva "Bajdenovim tržištem akcija".
"Naše države će cvetati ali moramo se osloboditi od Bajdenovog nasleđa - ostavio nam je loše brojke", napisao je Tramp na mreži Truth Social s tim da će u budućnosti, prema njemu, dovesti firme natrag u SAD, a zemlja će biti ekonomski lider.
Pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 0,3 posto u prva tri meseca ove godine jeste izrazito zaostajanje za rezultatom ove ekonomije u poslednje dve godine kada se prosečni kvartalni rast kretao oko tri procenta. U poslednjem kvartalu lane rast je iznosio 2,4 posto.
Ovi podaci, prema Blumbergu, ističu nastojanje društva da osigura za sebe robu pre nego što počnu da važe povećane carine. Uvoz u poslednjem kvartalu je porastao za čak 41,3 posto što je najveći rast u poslednjih pet godina. Zbog toga što se uvezene robe i usluge ne proizvode, odnosno prodaju u SAD, ne računaju se u BDP (bruto domaći proizvod).
Ekonomisti pretpostavljaju da će u drugom kvartalu ove godine doći do naglog porasta trgovinskog deficita.
