Zbog predloga da se Krim prizna kao ruski: Tramp je doveo Zapad u “strašnu situaciju da deluje protiv svoje volje“

Otkazivanje konsultacija koje su prvobitno bile planirane za prošlu sredu u Londonu između američkih, ukrajinskih, britanskih, nemačkih i francuskih ministara, pokazuje da je teško postići prihvatljiv kompromis o rešavanju rata. Predaja Krima Rusiji, predstavljena u zapadnoj štampi kao uslov koji je formulisala Bela kuća, u Kijevu je kategorički odbijena.

„U ovom trenutku mnogi objavljuju mnogo lažnih informacija, uključujući i ugledne novine, tako da se moramo osloniti na izvore iz prve ruke“, rekao je Dmitrij Peskov za zvaničnu rusku novinsku agenciju Ria Novosti u utorak, 22. aprila  (https://ria.ru/20250422/peskov-2012849237.html).

Portparol Kremlja je komentarisao izveštaj Fajnenšel tajmsa (https://www.ft.com/content/5d848403-4a15-4592-888b-eb7b754ecb3a) da je Vladimir Putin predložio Stivu Vitkofu, specijalnom izaslaniku Donalda Trampa, da okonča sukob na osnovu trenutne linije fronta.

IZVOR  : FOUNDATION FOR THE STUDY OF WAR situacija 7 aprila 2025.

Međutim, u sredu, 23. aprila, ruska štampa se u više navrata pozivala na međunarodne medije da bi prokomentarisala otkazivanje londonskih konsultacija koje je trebalo da zacrtaju rešenje sukoba – one su konačno održane, ali u smanjenom formatu, prenosi francuski Kurie enternasional u pregledu medija (https://www.courrierinternational.com/).

Prokremaljski dnevnik Izvestija (https://iz.ru/1875449/2025-04-23/v-londone-sorvany-peregovory-ssha-i-evropy-po-ukraine-chto-pishut-smi?main_click) objavio je na svojoj veb stranici pregled štampe u kojem se detaljno navodi zašto su „pregovori propali“.

Prema pisanju Njujork tajmsa  (https://www.nytimes.com/2025/04/22/world/europe/ukraine-cease-fire-talks.html), američki državni sekretar Marko Rubio otkazao je posetu Londonu zbog odbijanja Kijeva da ustupi poluostrvo Krim Rusiji.

U utorak uveče, Dejli telegraf  (https://www.telegraph.co.uk/world-news/2025/04/22/trumps-plan-to-let-putin-keep-land-seized-from-ukraine/) je otkrio „plan (Vašingtona za uspostavljanje mira) u sedam tačaka” koji obuhvata priznanje ruskog Krima i stavljanje Zaporoške elektrane pod kontrolu SAD.

Britanski ekspert za Rusiju Oven Metjuz veruje da su ovi pregovori bili osuđeni na neuspeh pre nego što su i počeli.

„Razlog je jednostavan: od Zelenskog se traži da formalno ustupi Krim, koji je Moskva pripojila 2014, iako je ukrajinski predsednik već više puta jasno rekao da to neće učiniti“, analizira on u londonskom nedeljniku The Spectator (https://www.spectator.co.uk/article/why-londons-russia-ukraine-ceasefire-talks-will-fail/).

„(On to ne čini) zato što je tvrdoglav ili ratoboran, već zato što bi takav ustupak bio samoubilački u političkom smislu i doveo bi njegovu zemlju u opasnost od građanskog rata“, piše Metjuz, dodajući da je ironija ove diplomatske katastrofe u tome što cela kijevska politička klasa dobro zna da Ukrajina nikada neće vratiti Krim.

Tokom mirovnih pregovora u Istanbulu 2022. godine, ukrajinski predstavnici su se „složili da to pitanje ne rešavaju odmah“. Prošle nedelje je ruski novinar Anton Barbašin već predvideo ćorsokak: „Tramp će morati da odredi nekoga ’odgovornog’ za neuspeh mirovnih pregovora, a to će verovatno biti Ukrajina“, napisao je on za nezavisni medij Insajder (https://theins.ru/opinions/anton-barbashin/280569).

Međutim, svaliti krivicu na „tvrdoglavost Zelenskog“ bilo bi „pojednostavljeno“, kaže Sergej Strokan iz poslovnih novina Komersant (https://www.kommersant.ru/doc/7676360?tg).  „Za zapadne saveznike problem je mnogo dublji. Svojim predlogom da se Krim prizna kao ruski, predsednik Tramp je stavio Zapad u stratešku dilemu i u strašnu situaciju da deluje protiv svoje volje“, analizira kolumnista. „Dogovaranjem sa Vašingtonom, zapadni saveznici će biti primorani da ruše temelje sopstvene politike, konsolidovane više od jedne decenije.“

Govor Vladimira Putina na Uskršnji ponedeljak ponovo je podstakao spekulacije o vođenju pregovora: upitan od Pavela Zarubina, ruski lider je na vreme stavio do znanja da Moskva „povoljno gleda na svaku inicijativu“.

U tom kontekstu, ruski diplomata Jurij Ušakov, koji je u vrhu Kremlja, pomenuo je novu posetu Moskvi izaslanika Bele kuće Stiva Vitkofa – putovanje koje je list RBC (https://www.rbc.ru/politics/22/04/2025/680798269a7947dc98bbdaf4) najavio „posle pregovora u Londonu“.

Kurie enternasional u svom pregledu međunarodnih medija takođe donosi “značajan članak“ glavnog i odgovornog urednika ruskog lista Nezavisimaja gazeta (https://www.ng.ru/politics/2025-04-20/1_9238_russia.html) Konstantina Remčukova koji se osvrće na zakone o „primanju novih subjekata“ u Rusku Federaciju – autor misli na pripojene ukrajinske teritorije. Remčukov napominje da ovi zakonski tekstovi uzimaju u obzir granice definisane u vreme njihove „integracije“, a ne granice administrativno-teritorijalne podele utvrđene ukrajinskim zakonodavstvom.

Ovo je jasna indikacija ciljeva Kremlja – ukazuje ovaj posmatrač, “koji kad piše – nešto zaista i kaže“, kako primećuje Kurie enternasional.

Remčukov skreće pažnju na oslobađanje okupiranih teritorija Kurske oblasti „99,5 odsto“ i posledice koje to ima po potonje pregovore:

„Za Putina je cenkanje oko teritorije Kurske oblasti očigledno neprihvatljivo. Ona mora biti potpuno vraćena u obimu kakav je bio, do trenutka sporazuma. Kada poslednja stopa ove teritorije bude oslobođena, trupe će moći da stanu.

„Verujem da Tramp ovo razume, zahvaljujući Vitkofu, i nada se da će se to dogoditi pre 30. aprila. Tada će moći sa ponosom da izjavi da je izvršio svoju misiju mira u prvih 100 dana svog predsedavanja“, piše Remčukov.