Francuska tri nedelje uoči vanrednih parlamentarnih izbora: Da li će Makron podneti ostavku?
Do izbora je ostalo još samo tri nedelje a Francuska, koja se spremala za godišnje odmore, našla se usred političke oluje koja bi vrlo lako mogla da dovede krajnju desnicu na čelo Republike
(Boulogne-Billancourt, 10.06.2024 - Liderka francuske desničarske partije Nacionalno okupljanje (National Rally) Marin Le Pen tokom intervjua za francuski TV kanal TF1, Izvor: FoNet/AP)
U Francuskoj je počela predizborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore raspisane pošto je predsednik Makron, na opšte iznenađenje, u nedelju raspustio Skupštinu odmah posle objavljivanja istorijske pobede liste krajnje desnice na evropskim izborima u Francuskoj i potpunog poraza liste njegove stranke.
Šanse krajnje desnice da dođe na vlast u Francuskoj nikada u posleratnoj istoriji nisu bile veće.
Desnica na korak do vlasti
Do izbora je sada ostalo još samo tri nedelje, a Francuska, koja se spremala za godišnje odmore našla se usred političke oluje koja bi vrlo lako mogla da dovede krajnju desnicu na čelo Republike.
U situaciji kada politički izbori bilo koje vrste - pa i evropski kako smo videli - za francuske birače znače priliku da kažu da li su za ili protiv Makrona, krajnja desnica nalazi se pred vratima vlasti i nikada od kraja Drugog svetskog rata nije imala ovako veliku istorijsku priliku da je preuzme.
Nepokorena Francuska i komunisti na krajnjoj levici ujedinili su se u ponedeljak uveče u Narodni front sa levim centrom socijalista i sa Zelenima, pozivajući na formiranje zajedničkih lista u svim izbornim okruzima.
Za sada međutim, s obzirom na neke izjave lidera levih stranaka, nije izvesno da li će oni faktički ostati ujedinjeni i da li će moći da mobilizuju dovoljan glasača voljnih da spreče krajnju desnicu da uđe u buduću vladu ili čak da dobije dovoljnu većinu da je formira.
Razdor unutar levih grupa produbio se zbog različitog odnosa prema ratu na Bliskom istoku pošto lider Nepokorene Francuske smatra da je Hamas ime za pokret otpora dok ostali u njemu vide terorističku organizaciju.
Što se tiče desnice, predsednik Republikanaca – stranke desnog centra Erik Sioti, objavio je da sklapa savez za krajnje desnim Nacionalnim okupljanjem.
To je momentalno dovelo do rascepa unutar stranke Republikanaca koja se smatra naslednicom degolovske tradicije.
Mnogi su šokirani ovakvim sledom dogadjaja, sećajući se da je Degol rukvodio otporom Francuske u vreme nacističke okupacije, dok su Nacionalni front - čiji je naslednik upravo stranka Nacionalnog okupljanja – sedamdesetih godina osnovali francuski nacisti i pripadnici kolaboracionističke divizije Šarlmanj koja se na strani Hitlera borila pod Staljingradom.
Da li će strah opet pobediti u Francuskoj?
Što se tiče francuskog predsednika Makrona, on je danas otkazao konferenciju za štampu najavljenu za popodne dok brojne nezvanične informacije kruže da bi on još jednom mogao da iznenadi javnost - odlukom da podnese ostavku.
Brojne su analize i tumačenja njegove odluke da uoči održavanja Olimpijskih igara raspusti Skupštinu i raspiše vanredne izbore. Jedno je sigurno, veliki broj glasača odbiće da glasa za njega samo da bi sprečili kranju desnicu da dođe na vlast, kako je to bio slučaj na predsedničkim izborima 2017. i 2022. godine. Stara predizborna šema “ja ili Marin Lepen“ ovoga puta mogla bi da odvede u poraz i njega ali i francuski republikanski poredak.
Nacionalni front 2018. godine promenio je ime u Nacionalno okupljanje, zaoblio svoju retoriku, izbacio iz upotrebe antisemitske šok-ispade (kakve je pravio osnivač Žan Mari Lepen), pretvorio šokantne formulacije o izlasku iz Evropske unije i evro-zone u diplomatsku formulu zalaganja za “unutrašnju transformaciji EU“… Sve to poslužilo je da se ova stranka “normalizuje“. Ostala je, međutim, njena krajnje desna suština, njena ekstremistička supstanca: jednom kada dođu na vlast - kao i svi ekstremisti – i lideri Nacionalnog okupljanja upotrebiće sva sredstva, pa i silu, da na vlasti ostanu.
