Predsednica Evropske komisije bori se za drugi mandat, uprkos istrazi protiv nje

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen ušla je u predizbornu trku za drugi mandat, ali bi njene političke ambicije mogle da budu dovedene u pitanje jer Evropsko tužilaštvo istražuje navode o krivičnim delima povezanim sa nelegalnim privatnim pregovorima o vakcinama protiv kovida-19 između Ursule fon der Lajen i generalnog direktora kompanije Fajzer Alberta Burle.

Imenovanje fon der Lejenove za novi petogodišnji mandat na funkciji predsednice Evropske komisije - koje bi trebalo da usledi posle izbora za Evropski parlament – nimalo nije izvesno.

Ursula fon der Lajen (foto, https://www.institutmontaigne.org/en/expressions/who-are-you-ursula-von-der-leyen)

Tužbe i povlačenja

Istragu protiv nje prvo su bile otvorile belgijske pravosudne vlasti u Liježu, početkom 2023, nakon krivične prijave lokalnog lobiste Frederika Baldana o navodnoj razmeni sms-poruka između Fon der Lajen i šefa Fajzera Alberta Burle, pre sklapanja sporazuma EU o kupovini vakcina, kada je pandemija bila na vrhuncu.

Kasnije su se Baldanu kao podnosiocu tužbe, pridružile vlade Mađarske i Poljske. Varšava je, međutim, sada u procesu povlačenja žalbe nakon izborne pobede proevropske vlade koju predvodi Donald Tusk, prema informacijama koje je preneo sajt Politiko.

Američki dnevnik Njujork tajms, koji je prvi u septembru 2021. godine otkrio da su fon der Lajen i Burla razmenjivali sms-poruke o uslovima kupovine vakcina, takođe je početkom 2023. godine podneo tužbu protiv Evropske komisije nakon što je ona odbila da otkrije sadržaj tih poruka. Njujork tajms se pozvao na članove 41 i 42 Povelje o osnovnim pravima koja garantuju slobodan pristup dokumentima Evropskog parlamenta, Evropskog saveta i Evropske komisije.

Sakrivanje prepiske

Zahtev da dobiju pristup sadržaju pregovora i tekstovima ugovora upućivali su Evropskoj komisiji i poslanici Evropskog parlamenta ali im je Evropska komisija, posle odugovlačenja, na kraju kao odgovor  poslala primerke dokumenata u kojima je sve što je bitno bilo cenzorski zatamnjeno. Poslanici su tim primercima nemoćno mahali na bučnim zasedanjima Evropskog parlamenta.

Kada je Njujork tajms objavio vest o sms-prepisci predsednice Evropske komisije sa direktorom Fajzera, evropska posrednica za zaštitu ljudskih prava (ombudsman) Emili O'Rajli zatražila je da joj Evropska komisija dostavi na uvid sadržaj sms-poruka. Bila je odbijena, takođe.   

I evropski revizori su tražili od Evropske komisije da im dostavi informacije o preliminarnim pregovorima o ovom sporazumu - ko su konsultovani naučni stručnjaci i kakva su dobijena mišljenja, raspored razgovora, zapisnici sa sastanaka i detalji o dogovorenim uslovima. Rezultat je isti: Evropska komisija je odbila.

Apeli tužilaštvu

Prvi put se ovako nešto dogodilo. Po pravilu, Evropska komisija uvek daje pristup informacijama koje traži Revizorski sud, čak i kada druge institucije na to nemaju pravo. Prvi put se desilo da je Evropska komisija odbila da pošalje tražene izveštaje Sudu.

Grupa borbenih poslanika različitih političkih orijentacija, okupljena oko doajenke Evropskog parlamenta Mišel Rivazi (koja je u međuvremenu preminula), uporno je na svim zasedanjima postavljala neprijatna pitanja u vezi sa ovom aferom. 

„Od aprila 2021. znamo da je najveći ugovor o vakcini u Evropskoj uniji od 1,8 milijardi doza dogovoren razmenom tekstualnih poruka između predsednika Evropske komisije i generalnog direktora kompanije Fajzer, van svake prakse koju je ustanovila ova institucija“, napisala je Rivazi u svom saopštenju podeljenom novinarima polovinom 2022. godine, podsećajući da je u operaciji kupovine vakcina potrošeno trideset milijardi evra novca građana EU.

U jednom od poslednjih javnih nastupa Rivazijeva je apelovala da Evropsko javno tužilaštvo preuzme ovaj slučaj “kako bi se hitno vratilo poverenje građana u evropske institucije“.

Trgovina mandatima

Uprkos težini ove afere koja je dobila ime “Fajzergejt“, neki analitičari smatraju da najveća pretnja novom mandatu Ursule fon der Lajen dolazi sa druge strane – od francuskog predsednika Makrona koji je, paradoksalno, najviše doprineo njenom imenovanju za predsednicu Evropske komisije pre pet godina.

Naime, prema takozvanom sistemu „špickandidat“ (Spitzenkandidat - glavni kandidat), sve evropske političke grupe pred izbore predlažu svaka svog kandidata za funkciju predsednika Evropske komisije.

Evropska narodna partija (EPP), koja okuplja sve partije desnog centra u Evropi, već je objavila da je Ursula fon der Lajen njen kandidat. To, međutim, ne garantuje imenovanje jer konačnu reč daju šefovi država i vlada okupljeni u Evropskom savetu (pažnja - nema nikakve veze sa Savetom Evrope koji je panevropska organizacija za ljudska prava).

Pre pet godina kandidat EPP-a za predsednika Evropske komisije bio je nemački konzervativac Manfred Veber. Ova najjača politička grupa u Evropskom parlamentu odnela je pobedu na evropskim izborima kako se i očekivalo ali, uprkos tome, Veberu je izmakla funkcija predsednika Evropske komisije. Šefovi država i vlada okupljeni u Evropskom savetu odbacili su „sistem špickandidata“ i on nije bio imenovan. Makron je podržao imenovanje Fon der Lajen, tadašnje nemačke ministarke odbrane i ona se iz Berlina preselila u Brisel.

Okolnosti su se promenile i sada bi fon der Lejen mogla da prođe slično kao Veber 2019. godine. Vrlo je moguće da su opravdana nagađanja da ona neće imati Makronovu podršku ovog puta, time pre što u februaru nije ponudila francuskom kandidatu Tijeriju Bretonu mesto evropskog komesara za odbranu, koje bi trebalo da bude otvoreno, već se okrenula kandidatima iz istočnoevropskih država.

Iz redova evropskih centrista pored Makrona i bivši italijanski premijer Mateo Renci izrazio je rezerve prema Fon der Lajenovoj.

Pored svega ovoga, Fon der Lajen izazvala je i nezadovoljstvo 

u samoj Evropskoj komisiji jer je postavila Markusa Pipera za „predstavnika EU za mala i srednja preduzeća“. 

Četiri komesara – liberal, Francuz Tjeri Breton (zadužen za unutrašnje tržište), kao i tri socijalista, Španac Žozep Borelj (visoki predstavnik za spoljne poslove), Luksemburžanin Nikolas Šmit (komesar za zapošljavanje i socijalna prava) i Italijan Paolo Đentiloni (komesar za privredu) – pisali su Ursuli fon der Lajen 27. marta, tražeći objašnjenja zašto je postavljenje dobio najslabije ocenjen kandidat za ovo novostvoreno i veoma dobro plaćeno mesto. Oni u ovom izboru vide poklon koji je dat EPP, a posebno Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU).

Stare afere i nove nagrade

Uprkos svim ovim forntovima na kojima fon der Lejen mora da se bori za svoj drugi mandat, možda joj najveća pretnja ipak dolazi od nje same. 

Podsetimo, ovo nije prvi put da se Ursula fon der Lajen našla pod sumnjom da je bila u sukobu interesa i da je koristila javni novac na nedozvoljen način. http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-316567/predsednica-evropske-komisije-u-sredistu-skandala-dok-evropski-poslanici-traze-istragu-zbog-njene-tajne-prepiske-s-fajzerom-fondacija-bila-gejtsa-je-nagrauje/?_qs=Predsednica%20Evropske%20komisije

Dok je bila ministarka odbrane u vladi Angele Merkel, sadašnja predsednica Evropske komisije bila je pod istragom odbora Bundestaga zbog konsultativnih ugovora koje je njeno ministarstvo platilo oko 200 miliona evra, bez prolaska kroz proceduru javnih nabavki.

Nemački nedeljnik Špigl sugerisao je da je fon der Lejen prebačena na funkciju predsednice Evropske komisije da bi izbegla odgovornost u državnom skandalu.

„Afera konsultanata“ otkrivena 2018. godine – pre nego što je potvrđena u junu 2020. u istražnom izveštaju koji su vodili poslanici  nemačkog parlamenta iz bivše opozicije (SPD-Liberali-Zeleni) koja je danas u vladi u Berlinu. Rezultat jednogodišnjeg rada, ovaj izveštaj je istakao katastrofalno upravljanje Ursule fon der Lajen bivšim ministarstvima koje je vodila, posebno ministarstvom odbrane.

Mediji su preneli da je demohrišćanska većina tadašnje kancelarke Angele Merkel konačno spasila Ursulu fon der Lajen objavljivanjem još jednog izveštaja koji ju je oslobodio optužbi.

Inače, kao predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen je 2021. godine dobila nagradu od Atlanstkog saveta sa sedištem u Vašingtonu https://www.atlanticcouncil.org/blogs/new-atlanticist/the-2021-distinguished-leadership-awards-dua-lipa-ursula-von-der-leyen/ kao priznanje za njenu „posvećenost jačanju preko-atlantskih veza“. Takođe su nagrađeni izvršni direktor kompanije Fajzer Albert Burla, zajedno sa suosnivačima Bajonteka, Ozlemom Turecijem i Ugurom Sahinom, sa obrazloženjem da su „pokazali najbolje od onoga što biznis može da ponudi društvu“.