Intervju bivšeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija izazvao političku buru: “Rusi su nam potrebni i mi smo potrebni njima“

Intervju Nikole Sarkozija, bivšeg francuskog predsednika (2007 – 2012), u kome dovodi u pitanje bezuslovnu podršku Francuske Ukrajini i negira perspektivu prijema Ukrajine u EU i NATO, izazvao je burne političke reakcije. Reagovao je ne samo sadašnji francuski predsednik Emanuel Makron, već i ambasador Ukrajine u Parizu koji je Sarkoziju čak zapretio sudom.

Sarkozi je intervju dao Figaro magazinu, nedeljnom dodatku pariskog konzervativnog dnevnika Figaro,  promovišući svoju upravo objavljenu memoarsku knjigu “Vreme borbe“.  Izneo je stavove koje njegovi kritičari smatraju pro-ruskim i politički nekorektnim.

„Rusija je sused Evrope i to će i ostati“

“Rusi su Sloveni. Oni su drugačiji od nas. Razgovori su uvek teški i izazvali su mnogo nesporazuma u ​​našoj zajedničkoj istoriji. Uprkos tome, Rusi su nam potrebni i mi smo potrebni njima“, rekao je Sarkozi.

On je podsetio da je imao “duboke nesuglasice“ sa Vladimirom Putinom 2008. godine, kada je preuzeo funkciju predsednika Saveta šefova država i vlada Evropske unije.

“Ubedio sam ga da povuče tenkove koji su bili na 25 kilometara od Tbilisija. Počeo je da osvaja Gruziju. Ali u isto vreme, ja i Angela Merkel, pokazali smo mu da smo svesni njegovih crvenih linija. Zbog toga smo odbili ulazak Ukrajine i Gruzije u NATO, uprkos snažnom pritisku SAD. Nismo hteli da dozvolimo Putinu da utone u antizapadnu paranoju koja je dugo bila iskušenje ruskih lidera“, rekao je bivši francuski predsednik i ocenio da je “Kompleks opkoljavanje Kremlja … stara priča“.

“Putin je pogrešio. Ono što je uradio je ozbiljno i rezultira neuspehom. Ali kada to kažete, morate da idete dalje i nađete izlaz. Rusija je sused Evrope i to će i ostati“, dodao je.

Povodom pokušaja posredovanja predsednika Makrona, Sarkozi je ocenio da je njegova “intuicija bila je ispravna“, ali da “nažalost, nije završio (što je počeo), posebno zbog pritiska istočnoevropskih zemalja“.

Rešenje u referendumima

“Rečeno mi je da Vladimir Putin više nije onaj koga sam poznavao. Nisam ubeđen. Imao sam na desetine razgovora sa njim. On nije iracionalan. Stoga moramo preuzeti rizik da izađemo iz ćorsokaka, jer po ovom pitanju evropski interesi nisu usklađeni sa američkim interesima“ rekao je  Sarkozi.

On je upozorio da je “čudna ideja“ Zapada da “vodi rat bez vođenja rata“ - neodrživa na duži rok.

“Diplomatija, diskusija, razmena (mišljenja) ostaju jedino sredstvo za pronalaženje prihvatljivog rešenja. Bez kompromisa ništa neće biti moguće, a postoji opasnost da stvari eskaliraju svakog trenutka. Ovo bure baruta može imati strašne posledice“, zaključio je Sarkozi.

Na pitanje šta misli da li su saveznici u pravu kad kažu da će podržavati Ukrajinu „do kraja“, Sarkozi je odgovorio pitanjem “šta znači ovo ´do kraja´“?

“Da li se radi o vraćanju Donbasa? Da li je reč o ponovnom preuzmanju Krima? Ili će ići čak do Moskve? Aneksija Krima 2014. bila je jasno kršenje međunarodnog prava. Ali što se tiče ove teritorije, koja je bila ruska do 1954. godine i na kojoj se većina stanovništva oduvek osećala Rusima, mislim da je svako vraćanje na staro - iluzorno; iako, verujem da će za ratifikaciju postojećeg stanja biti neophodan nesporan referendum, odnosno referendum organizovan pod strogom kontrolom međunarodne zajednice“, rekao je bivši francuski predsednik.

Po njegovom mišljenju ishod koji se tiče spornih teritorija istočne i južne Ukrajine, zavisiće od toga kako se razvija situacija na terenu.

“Ukrajinci će, i to je sasvim normalno, tražiti da povrate ono što im je nepravedno oduzeto. Ali ako u tome potpuno ne uspeju, izbor će biti između “zamrznutog“ sukoba – za koji znamo da će sutra neminovno dovesti do novog “vrućeg“ sukoba – ili izlaza kroz pribegavanje referendumima, pod strogim nadzorom međunarodne zajednice, da bi se ova teritorijalna pitanja rešila na definitivan i transparentan način“, rekao je Sarkozi.

Šta je budućnost Ukrajine?

“Moramo prvo da se dogovorimo šta je vokacija Ukrajine. Da se pridruži Evropskoj uniji? Ja ne mislim tako. Ukrajina je spona između Zapada i Istoka. Ona mora to i da ostane. Dajemo lažna obećanja koja neće biti održana. Poput onih koja se decenijama daju Turskoj“, rekao je Sarkozi.

On je naglasio da Ukrajina ne treba da bude primljena u EU “ne samo zato što nije spremna i ne ispunjava kriterijume za članstvo, već i zato što mora da ostane neutralna zemlja“.

“Ne vidim zašto bi ova neutralnost bila uvredljiva. To bi, takođe, moglo da bude garantovano međunarodnim sporazumom koji predviđa izuzetno jake bezbednosne garancije, kako bi se Ukrajina zaštitila od bilo kakvog rizika od nove agresije.“

Na primedbu novinara Figaro magazina da to “šokira one koji u Evropi smatraju da je Ukrajina evropska i plaćaju za to visoku cenu“, Sarkozi je odgovorio da može da ih razume, ali da “treba biti dosledan i pre svega realan“.

“Ukrajina ima vokaciju da bude most između Evrope i Rusije. Tražiti od Ukrajine da bira između ova dva entiteta čini mi se suprotno istoriji i geografiji ovog složenog regiona. I bilo bi naivno verovati da bi pad Vladimira Putina bilo šta promenio“, rekao je bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi.

Neslaganja sa Sarkozijem

Politički “nekorektne“ ideje i reči Nikole Sarkozija izazvale su tako burne reakcije pa je predsednik Makron bio prinuđen da reaguje i precizira da “Francuska ne priznaje ni rusku aneksiju ukrajinskih teritorija, ni rezultate tobožnjih izbora koji su (tamo) organizovani“. On je takođe potvrdio da Francuska nije promenila stav o “istorijskoj odluci da Ukrajini prizna status kandidata za prijem u Evropsku uniju“.

Francuski mediji podsećaju i da je Makron takođe u junu prošle godine izazvao oštre reakcije ukrajinske vladajuće administracije jer je izjavio da “ne treba poniziti Rusiju“, a nedavno je u velikom intervjuu za nedeljnik Poen da “ne možemo da promenimo geografiju“ i da će razgovarati s Putinom “kada to bude korisno“.

Vadim Omelšenko, ambasador Ukrajine u Parizu reagovao je vrlo oštro na ideje koje je Sarkozi izneo u intervjuu Figaro magazinu.

“Za nas je ovo operacija komunikacije sinhronizovana (sa Rusima)“, izjavio je Omelšenko za dnevni list Ouest France  Ukrajininski ambasador je čak nagovestio da bi glavni tužilac Ukrajine mogao “da se zainteresuje za stavove koje je Sarkozi izneo u intervjuu, kako bi utvrdio da li ima elemenata za krivično gonjenje“.