Predsednik Evropskog saveta zatražio da se EU pripremi za proširenje: zemlje članice nespremne i podeljene

Povodom sastanka šefova 27 država i vlada EU u Briselu, koji se završava danas, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel zatražio je od zemalja članica “da ustanove radni plan“ za eventualni prijem Ukrajine, Moldavije i zemalja zapadnog Balkana u EU. 

U pismu koje je poslao šefovima država i vlada uoči samita, predsednik Evropskog saveta poziva ih da „ ustanove radni plan i da se pripreme za proširenje Evropske unije (EU).

„Moramo ozbiljno da sagledamo proces ovog proširenja i naš kapacitet prihvata novih zemalja“, naglašava on.

Ukrajina pre svega

Sa jedne strane proces integracije Ukrajine – koja je van postojećih pravila dobila status kandidata za prijem u EU -  ide ubrzano. Sa druge strane, međutim, proces integracije država Zapadnog Balkana je u zastoju i evropske vladajuće administracije se pribojavaju da bi one mogle da se okrenu ka Moskvi.

Uoči samita najavljeno je da će evropski lideri razgovarati o napetosti na Kosovu, a da se Evropska komisija sprema da uvede sankcije Prištini zbog nepreduzimanja koraka u smanjivanju napetosti.

Zemlje članice EU podeljene su u pogledu ritma i načina proširivanja EU. Poljska i baltičke zemlje uz diskretnu suglasnost Švedske, Austrije i Rumunije zalažu se za što skorije otvaranje pregovora o prijemu sa Ukrajinom i Moldavijom. Nasuprot tome, Nemačka, Italija i Holandija insistiraju da odluka treba da bude zasnovana na racionalnim kriterijumima, ukazujući da njihovo javno mnjenje neće slediti odluke EU o proširenju i da postoji opasnost od kontra-reakcije krajnje desnice.

„Deset zemalja je na listi čekanja, ako tako mogu da kažem, i to će biti veliki šok za EU, tako da se ovim šokom mora upravljati“, ocenila je Lorans Bon, francuska državna sekretarka zadužena za Evropu koja je proširenje nazvala „projekatom decenije“.

Proširenje – politički rebus

Jedna od ključnih teškoća jeste finansijska. Proširenje je proces koji košta već postojeće države članice EU, a kako upozoravaju obaveštni evropski izvori, nijedna članica EU nije spremna da poveća svoje uplate u budžet EU.

Načelo je da stare i ekonomski razvijene države unose više novca u evropski budžet nego što iz njega dobijaju. Novih država članica, koje više dobijaju iz evropskog budžeta nego što u njega unose, danas ima 18, a posle proširenja bilo bi ih možda 4 -5. Prema tumačenjima evropskih izvora, koje prenosi pariski Le Mond, u slučaju proširenja EU na još osam zemalja, Ukrajina i zemlje Zapadnog Balkana dobile bi skoro sav novac koji se nalazi u kohezionim fondovima. Nijedna zemlja članica EU nije spremna da poveća svoj doprinos u evropski budžet. Najveći finansijski udar u slučaju proširenja osetile bi Francuksa, Poljska i Portugalija.

Mond prenosi i da diplomatski izvori upozoravaju da treba biti obazriv kada je reč o funkcionisanju pravne države u budućim novim zemljama – članicama. Osim toga, proširena EU teško bi funkcionisala uz postojeće pravilo o jednoglasnom donošenju odluka.

Pariz i Berlin pokrenuli su francusko-nemačku radnu grupu za reformu institucija EU koja će svoje zaključke doneti u septembru. Komisija radi na scenariju postepene integracije Ukrajine.

„Lažna dobra ideja. Velika lekcija Bregzita je da ne možete jednom nogom da budete u EU, drugom van nje“, rekao je evropski diplomata.

Proširenje je veliki politički i ekonomski rebus za članice EU. Najbolju ilustraciju tekućih kontradikcija predstavlja primer Poljske koja se zalaže za pomoć Ukrajini i njen prijem u EU, ali je blokirala izvoz ukrajinskih žitarica kada su poljski farmeri bili pogođeni ukrajinskom nelojalnom konkurencijom.