Mediji o poseti Li Ćijanga Evropi: Crveni tepih u Berlinu za “partnera i sistemskog rivala“

Kineski premijer Li Ćiang došao je u svoju prvu turneju po Evropi gde boravi od 18. do 23. juna. Kineski list Huankiu šibao objavljuje uvodnik sa preporukama evropskim liderima da stvore uslove za obostrano korisnu saradnju sa Kinom, kako prenosi francuski Kurie enternasional.

Evropa ne sme da propusti priliku koju nudi kineski premijer - ističe Huankiu šibao koji posetu Li Ćianga Evropi naziva „lekom koji bi mogao popraviti složene i zamršene misli evropskih zemalja o Kini i razjasniti ih, uprkos unutrašnjim i spoljnim neslaganjima na kontinentu".

Traže se „pravi političari“

Po stupanju na dužnost u martu 2023. godine, novi kineski premijer je 18. juna započeo turneju po Evropi koja ga je već odvela u Nemačku i nastavlja se u Francuskoj.

List tvrdi da ovo nije „ofanziva šarma“ Kine: „Kina nikada Evropu nije videla kao ’najslabiju kariku na Zapadu‘“.

Huankiu šibao ocenjuje da je evropsko javno mnjenje postalo „pragmatičnije i racionalnije“ prema Kini. Za ovaj novi dogovor se kaže da je rezultat  „napora“ kineskog premijera da uputi u stanje stvari nemačku političku klasu i biznismene. Li Ćiang je spreman da  da „prenese kinesku dobru volju i iskrenost, i da objasni kineski stav o nizu važnih pitanja“.

„Proteklih dana su se oglasile i antikineske snage u Evropi“, navodi kineski list. Za urednika, mnogi evropski lideri biraju da zadovolje antikinesko „populističko osećanje“ iz straha da će biti optuženi za slabost u odnosu na Kinu – kao i zato da bi pokazali da „brane svoje nacionalne interese“.

On pripisuje ovu neprijatnu situaciju njihovom nedostatku hrabrosti. „Ako Evropa želi da postigne svoje ciljeve – stratešku autonomiju i zdrave odnose sa Kinom – potrebni su pravi političari i strategija za prevazilaženje ove dileme“.

Opasnost da svi izgube

Pekinške novine citiraju reči Li Ćijanga tokom njegovog intervjua sa nemačkim predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom 19. juna:

„Najveći rizik je nesaradnja između dve strane“. Ove reči, ocenjuje list, savršeno odražavaju stav Kine o razvoju njenih odnosa sa Evropom. „Ako obostrano korisna saradnja nestane i ustupi mesto političkim, ideološkim i bezbednosnim razmatranjima, to će neizbežno prouzrokovati znatnu štetu“, piše on.

Ukratko, intenzivne diskusije koje se vode na Starom kontinentu u vezi sa Kinom kao potencijalnom pretnjom, nose sa sobom opasnost da dva partnera ostanu bez „zajedničke koristi“ i završe u situaciji “gubitka i gubitka“, ocenjuje pekinški Huankiu šibao.

Šta zapravo Nemci žele?

Povodom bilateralnih sastanaka između Kine i Nemačke održanih u Berlinu, nemački mediji se, između ostalog pitaju, kakva je priroda veza između ova dva naroda čiji su interesi sve manje usklađeni.

U nedavno objavljenoj  „Strategiji nacionalne bezbednosti“, vlada Olafa Šolca koristila je tri reči da opiše svoj odnos sa Kinom: „partner“, „konkurent“ i „sistemski rival“. Nemački mediji zato su nestrpljivo iščekivali bilateralni sastanak u utorak, 20. juna, u Berlinu, kako bi saznali koja će od ova tri aspekta biti privilegovan.

„To je pomalo zbunjujuća poruka koju Nemačka šalje celom svetu“, izvestio je nedeljnik Špigl. Poslednji put je do sličnog susreta došlo 2018. godine, kada je konzervativna kancelarka Angela Merkel još bila na vlasti i vodila politiku „posebnog odnosa između Berlina i Pekinga“. Međutim, kako podseća Zidojče cajtung, bilateralni sastanci su rezervisani za najbliže saveznike Nemačke, „poput Francuske ili Izraela“.

Od kraja ere kancelarke Merkel (u jesen 2021.) postoje kinesko-američke tenzije oko tajvanskog dosijea i rata u Ukrajini. Nemački neuspesi oko ruskog gasa posebno su istakli opasnosti od prejake ekonomske zavisnosti od zemlje poput Kine, koja je 2022. godine bila glavni trgovinski partner Berlina. Tim povodom list Di cajt postavlja pitanje :

„Šta zapravo Nemci žele? Čemu ovaj doček sa velikom pompom u tako napetom kontekstu? […] Da li Berlin svoje ekonomske interese stavlja ispred bezbednosnih interesa svojih evropskih i američkih saveznika?“

Razlike između Kine i Zapada "rastu"

Konzervativni dnevnik Frankfurter Allgemeine Zeitung podseća da su na dnevnom redu sastanka bila i geopolitička pitanja. Ranije ove nedelje, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer je već zatražio od kineskog premijera Li Ćjanga da „iskoristi svoju međunarodnu političku težinu i svoj uticaj na Rusiju za postizanje pravednog mirovnog sporazuma“. On se takođe založio za smirivanje odnosa između Pekinga i Vašingtona, u ime „međunarodne bezbednosti i saradnje“.

Izveštavajući  zajedničkom predavanju Li Ćjanga i Olafa Šolca održanom 20. juna, dnevnik levog centra Tagesšpigel  piše:

„Nemci su pokušali da Kinezima nametnu klimatske ciljeve i nateraju ih da shvate da treba da igraju aktivnu ulogu u rešavanju globalne dužničke krize, analizira Miko Huotari iz berlinskog istraživačkog centra Merkator institut za kineske studije“.

Za sada se čini da Peking nije spreman da izbriše ili restrukturira dugove zemalja u razvoju. Frankfurter Allgemeine Zeitung  ocenjuje da su "izgledi za konkretan napredak na kraju ovih diskusija i dalje veoma neizvesni". Iako je Li Ćiang odabrao Nemačku za svoje prvo putovanje u inostranstvo, razlike između Kine i Zapada "rastu". Za Mika Huotarija, sastanak je takođe imao za cilj da pošalje poruku kineskom narodu, a šire i Sjedinjenim Američkim Državama: „Mi nismo izolovani, još uvek aktivno razgovaramo sa Evropom“.

Politički napeto ali ekonomski isplativo

Sama Nemačka se bori da se jasno pozicionira – o čemu svedoče kontroverze oko prodaje dela luke u Hamburgu kineskoj kompaniji ili poslednja poseta Olafa Šolca Pekingu u jesen 2022. Kancelar je bio prinuđen da u jednom tekstu opravdava svoje putovanje, uveravajući da njegova zemlja „nema interesa da se svet ponovo podeli” na antagonističke blokove.

Kancelar je ostao pri tom stavu. Njegova zemlja ne sme da se kreće ka „ekonomskom odvajanju“ od Kine, ali takođe mora da održava „uravnotežena partnerstva“, posebno otvaranjem prema drugim azijskim partnerima.

Sa svoje strane, Li Ćiang je rekao da pridaje „veliku važnost“ svom odnosu sa Berlinom. U komplikovanom ekonomskom kontekstu, kineski premijer posebno računa na vodeću evropsku silu u revitalizaciji svetske ekonomije.

Dve države imaju „politički napet” ali „ekonomski isplativ” odnos, ocenio je Zidojče cajtung pre početka bilateralnih razgovora u Berlinu, dodajući da takva dvosmislenost „može postati nova norma koja reguliše” nemačko-kineske odnose.